Category: Blog

Ovo je rezultat najnovije studije iz februara 2023. godine! Rad je objavljen u martu u naučnom časopisu Annals of Internal Medicine.

Pomoću meta analize i tzv. systematic review (koji se u istraživačkim studijama smatra najčvršćim i najuverljivijim jer objedinjuje mnoga ranija istraživanja) otkriveno je da pojedinci sa dijagnozom preddijabetes mogu smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 15% uzimanjem vitamina D!

Ispitanici su uzimali oralnu dozu vitamina D i to:

holekalciferol 500 mcg (20.000 IU) nedeljno
holekalciferol 100 mcg (4.000 IU) dnevno i
eldekalcitol 0,75 mcg dnevno

Mata analiza je obuhvatila 3.835 citata iz naučnih baza podataka najpoznatijih naučnih platformi PubMed i Embase i 270 nalaza kliničkih ispitivanja. Studijom je obuhvaćeno 4.190 učesnika sa dijagnozom preddijabetes (2.097 je primalo vitamin D, a 2.093 placebo). Prosečna starost ispitanika bila je 60,6 godina, od čega su 44,2% bile žene. Srednji indeks telesne mase ispitanika bio je 31, a srednji nivo 25-hidroksivitamina D u serumu 63 nanomola po litru.

Prema autorima, rezultati su pokazali da je vitamin D bio koristan za osobe sa preddijabetesom u smanjenju rizika od dijabetesa na normalnu regulaciju glukoze.

Mnoge ranije studije koje su proučavale kako upotreba suplemenata vitamina D utiče na ljude sa preddijabetesom, nisu pokazivale značajno smanjenje rizika od razvoja dijabetesa tipa 2, kaže autor najnovije studije dr Anastasion G. Pittas, šef Odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i metabolizam u Medicinskom centru Tufts i dodaje da je razlog to što su metode ispitivanja bile nepotpune, pa su rezultati pokazivali manji efekat.

Najnovije istraživanje je trajalo tri godine. Formiran je konzorcijum stručnjaka koji su utvrili koje studije ispunjavaju uslove da budu uključene u metaanalizu. Rezultati te metaanalize su pokazali da ne postoji nikakav rizik od vitamina D u višim dozama od doza koje se obično preporučuju opštoj populaciji, kaže dr Pittas. Ispitivanje nije obuhvatalo populaciju bez naznaka preddijabetesa, odnosno nije ispitivano da li vitamin D može biti od značaja za zdravu populaciju.

Ipak, autori studije naglašavaju da smanjenje rizika od razvoja dijabetesa od 15%, nije tako veliko kao u drugim strategijama prevencije dijabetesa. Intenzivna modifikacija životnog stila rezultirala je 58% manjim rizikom, a uzimanje leka metformin 31% manjim rizikom od razvoja dijabetesa, što su pokazale studiji iz 2002. godine.

Da li ste znali?

Otprilike 4 od 10 odraslih ima nedostatak vitamina D, što znači da ga ne dobijaju ili ne stvaraju dovoljno. Vitamin D se nalazi u samo nekoliko namirnica, kao što su obogaćeno mleko, žitarice, žumance i masne ribe kao što su losos, skuša i sardine. Čak i osobe koje žive u sunčanim predelima mogu imati nedostatak tog vitamina.

Nizak nivo vitamina D može uticati na zdravlje kostiju, a povezan je i sa depresijom, padom energije, kožnim i mnogim drugim bolestima. Medicina u prošlosti nije se dovoljno bavila vezom vitamina D i njegove korelacije sa hroničnim bolestima. Budući da postoje receptori za vitamin D u našim mišičima, srcu, mozgu, imunološkom sistemu, vitamin D je mnogo više nego vitamin. Mnoge studije su i pre ukazivale na to da je vitamin D3 zaštitni faktor u pojavi insulinske rezistencije jer pomaže u smanjenju upalnih procesa u organizmu koji povećavaju rizik od insulinske rezistencije.

Šta je dijabetes? – Dijabetes melitus je grupa endokrinih oboljenja koja su povezana sa poremećenim unosom glukoze i razvijaju se usled apsolutnog ili relativnog nedostatka hormona insulina, što dovodi do hiperglikemije – upornog povećanja šećera u krvi.

Glukoza u visokim koncentracijama je štetna za žive ćelije. Tokom godina, kako bolest napreduje, simptomi narastaju kao snežna grudva. Bolest napada sve metaboličke puteve ugljenih hidrata, masti, proteina, minerala i dr. Osoba ima pojačanu žeđ, stalno pije, što je praćeno pojačanim mokrenjem. Suvoća usta je čest prvi simptom bolesti. Osoba može ili da gubi težinu ili, obrnuto, da dobija na težini, stalno je umorna. Glavobolje, loš san, zamagljen vid, samo su neki od simptoma. Vremenom, ukoliko se bolest ne leči, javljaju se nefropatija (hronična bubrežna insuficijencija) oštećenja krvnih sudova, što dovodi do slabljenja vida, angine pektoris, brzog razvoja ateroskleroze, impotencije, infarkta miokarda, demencije, polineuropatije, dijabetičke kome, dijabetičkog stopala i amputacije donjih ekstremiteta…

Termin „dijabetes” potiče od starogrčke reči diabainō – što znači „promaja”. Potpuno tačan opis toka bolesti.

Da li se dijabetes dobija od slatkiša?
Dijabetes nema veze sa slatkišima. Razlog zbog kojeg nastaje bolest je razvoj patologije, odnosno generalno pogoršanje opšte biohemije. Najčešće je nasledno, ali i ne mora da bude. Može se razviti i kod onih koji se ceo život uzdržavaju od slatkiša. Čak i oni koji se pravilno hrane ceo život podjednako su izloženi toj patologiji kao i drugi. S druge strane, neće se uvek pojaviti ni kod onih koji se nezdravo hrane. Često ćete čuti da je stres okidač, što ne bih isključila.

Metformin u lečenju predijabetesa 

Nakon uzimanja metformina, šećer se brzo normalizuje, ali samo kratko vreme (dok je sama supstanca u krvi). Dijabetes melitus je „poznat” po svojim komplikacijama, a metformin ih ne isključuje. Odmah da bude jasno – metformin je hemijski agresivna supstanca, nakon duže upotrebe nepovoljno utiče na bubrege i jetru. Metformin kratkoročno pomaže u regulisanju šećera u krvi, ali dugoročno šteti telu. To je kao da kada biste grip lečili zračenjem, kaže Prof. Vulfs Michaels, austrijski ekspert u oblasti biohemije. „Dijabetes nikada ne prolazi sam od sebe. Ako je neko sada na metforminu pa prestane sa lečenjem i ne preduzima ništa da bi bolest držao pod kontrolom, kasnije će biti na insulinu.“

Šta je rešenje!

Najbolji način da upravljate dijabetesom tipa 2 jeste da napravite promene u načinu života, uključujući vežbanje, pravilan način ishrane i održavanje zdrave telesne težine. Da ponovimo: intenzivna modifikacija životnog stila smanjuje rizik od nastanka dijabetesa sa 58%.

S obzirom na to da ne postoje zvanične smernice za korišćenje suplemenata vitamina D za sprečavanje ili lečenje dijabetesa tipa 2, veoma je značajno da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što dodate ove suplemente u ishranu.

Trenutno se za lečenje dijabetesa, posebno starosnog, koristi lek glukonol. To je poseban, lako svarljiv oblik vitamina D, poznat po imenom stigmahidrokalciferol. Jedno od dobrih svojstva stigmakalciferola je da se može kumulirati u mišićnom tkivu kao i neki drugi oblici vitamina D pa može imati produženo dejstvo, a i ne manje bitno je to da ne utiče štetno na bubrege i jetru.

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

1. Pittas, Anastassios G., MD, M. A Systematic Review and Meta-analysis of Individual Participant Data From 3 Randomized Clinical Trials, Feb. 2023,
2. Moore E. M. et al. Increased risk of cognitive impairment in patients with diabetes is associated with metformin, Diabetes Care 2013. 36:3850.
   http://care.diabetesjournals.org/content/early/2013/08/29/dc13-0229.abstract
3. Kawanami D, Takashi Y, Tanabe M. Significance of Metformin Use in Diabetic Kidney Disease. Int J Mol Sci. 14. Juni 2020;21(12):E4239. [PMC free article] [PubMed]
4. Knowler William C. Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin, N Engl J Med, 2002 Feb 7;346(6):393-403. doi: 10.1056/NEJMoa012512.
5. https://doi.org/10.1186/1758-5996-5-8

Ako ukucate na googlu “Test intolerancije na hranu” izaći će vam tekst koji je sličan ovom:

“Test intolerancije na hranu nam govori koje namirnice treba isključiti iz ishrane i koje namirnice treba jesti u umerenim količinama kako bi se smanjili ili eliminirali simptomi. Kada jednom napravite test intolerancije na hranu, primenjujemo jednostavan eliminacijski program ishrane – iz ishrane izbacujemo hranu i sastojke koji pokazuju visok stepen intolerancije. Intolerancija na hranu se menja tokom života i testiranje se nakon nekog vremena može ponavljati”

Dok ovo čitate, vi ste u grupi onih koji ima imaju određene digestivne probleme, povećanu telesnu težinu i sl,, ali ste po struci možda pravnik, ekonomista ili sluzbenik ili slikar … Čitate dalje…

“Metoda laboratorijskog testiranja je inovativni kolorimetrijski sustav  Microarray tehnologija, kojom dobijamo kvantitativne rezultate specifičnog IgG antitela na proteine hrane u serumu, plazmi ili krvi. Uzimanje uzorka se vrši isključivo iz venske krvi – ne  vađenjem krvi iz prsta, iz kose i/ili na bazi biopotencijala?! (pa šta god to vama značilo). Već ste na pragu odluke, jer u opisu sve zvuči nekako ozbiljno, pa i više od toga. 

Metoda uliva poverenje, pa iako je ne razumete, zvuču krajnje kompleksno i savremeno.
Uzorak se uzima isključivo iz vene, zvuči krajnje stručno i pouzdano.
Rezultat će vam sam reći šta da jedete i šta je uzrok vaših tegoba, što bi se vi udubljivali.
Test nije jeftin, ali zdravlje je u pitanju, pa i kada test treba ponoviti.

Šta je ustvari test intolerancije na hranu?

Tast intolerancije na hranu meri prisustvo imunoglobulina IgG test u krvi. Tast je moguće uraditi po sopstvenoj želji. Da li test ima smisla?

Apsolutno nema! Pacijenti se nadaju da će im IgG testiranje reći na koju hranu su alergični ili su razvili intoleranciju. Nazalost, to bi bilo isuviše dobro da je to moguce! IgG testovi neće dati odgovor na to pitanje. Testovi su u stanju samo da daju informaciju o tome da ste nekada bili u kontaktu s namirnicom, odnosno da ste tu namirnicu konzumirali.

Koja je korist od jednog takovog testa i zašto ljudi i danas posle više od deset godina takvih analiza, i dalje veruju u njih?

U prvom redu su to osobe koje imaju problem viška kilograma i koje su sebe ubedile da su određene namirnice uzrok njihovih problema, pa logično traže rešenje, pomoć, podršku, jasnoću.

Ljudi žele da veruju da je uzrok neko ili nešto ili uporno traže „krivca“, i često se hvataju za svaku slamku koja im se ponudi. Najčešće se to dešava ljudima koji već iza sebe imaju odiseju raznih testova i dijeta u pokušaju. Oni jednostavno žele da veruju.

Na opšte razočarenje onih koji tekst čitaju laboratorijska dijagnostika je u ovom slučaju precenjena! ☹ Pored netačne informacije IgG testovi mogu biti opasni jer se dešava da pacijent na osnovu testa počne da izostavlja mnoge namirnice koje su u testu označene kao „netolerantne“, iako nema subjektivne tegobe od pojedine namirnice, ali se ona našla na „listi zabranjenih”.

U moju ordinaciju su dolazili ljudi sa spiskom sa više od 40 zabranjenih namirnica, neki su razvijali ogroman strah da će im se nešto desiti ukoliko „pogrešno nesto pojedu“. Kada sam ih pitala: “Da li su vaši simptomi sada nestali?” mnogi od njih su često odgovarali: “Pa ne bih danas dosao kod vas, da jesu, ali se ne usuđujem više da jedem ovu hranu.”

Dešavalo se, naravno da su ljudi izgubili mnogo kilograma, ali bi izgubili kilograme i sa komšijskom listom jer se ovde radi o striktnom pridržavanju i redukciji hrane, koja naravno daje rezultat, ali se dešava da ljudi iz ishrane izbace veoma vazne namirnice ikakvog pravog dokaza te neophodnosti. Razvoj anksioznosti u odnosu na zabranjene namirnice sa spiska, ponekada je veoma jak, i to veoma otežava moj rad. Potrebno je sada dodatno vreme da ih razuverite da svate da alergija na hranu i gastroenterološka, neimunološka intolerancijom na hranu su dve sasvim različite stvari. Da probam da obajsnim:

Imunoglobulini imaju zadatak da se bore protiv stranih supstanci zajedno sa drugim ćelijama. Postoji mnogo podgrupa (npr. A, M, E, D). U zavisnosti od postupka ispitivanja, određuju se različite podgrupe u krvi. Da bi se otkrilo koji krivac izaziva dotični simptom, vrše se ispitivanja specifičnih imunoglobulina IgE i na osnovu podataka u istoriji bolesti, protokola žalbi pacijenta i eventualno kožnih testova, uspostavlja se dijagnoza. Ako se pronađu odrđeni imunoglobulini (IgE), to znači da je osoba razvila antitela i da verovatno osetljiva na određenu hranu. Što je ova vrednost niža, to je manja verovatnoća alergije. Ako su specifični IgE visoki i osoba takođe ima vidljive simptome (crvenilo, otok, svrab..,) kao reakciju na određenu hranu, onda je verovatno alergija.

Sta nam govori povećan imunoglobulin G (IgG)? Možda će se shvatiti malo ironično, ali to znači da ako neko želi da zna sa kojom hranom je bio u kontaktu, to će se kao rezultat pokazati u vrednostima IgG. Na primer, test će pokazati da je osoba bila u kontaktu, odnosno pila mleko ili da je osoba naprimer imala nekada zauške, ali test ne pokazuje da li osoba trenutno ima zauške ili ima inetoleranciju na mleko. Ali, evo da bude jasnije.

Svi stavarmo IgG antitela, jer smo konstanto u kontaktu sa hranom ili patogenom. Povišen nivo IgG u krvi takođe ne znači ništa. Ne postoji tumačenje ove krvne vrednosti kao „previsoke” ili „preniske”. Vrednost IgG u krvi znače samo da je naš imuni sistem imao ponovljeni kontakt s određenom stari/namirnicom – ni manje ni više od toga!

Mnogi pacijenti koji su promenili ishranu prema rezultatima IgG testa prijavili su poboljšanje svog stanja?

Postoji mogućnost da među svim namirnicama koje se izostavljaju, postoji i ona koja izaziva određene simptome, po sistemu prostog slučaja. Primer: Ako vam auto prestane da radi i vi sipate ulje, sipate benzin, napumpate gume, dopunite rashladnu tečnost i stavite ključ, auto ne znači da će da proradi, iako postoji i mala šansa da hoće. Tako je i sa IgG testovima. Bez prethodnog vršenja precizne ANALIZE kvara automobila, kako ćete znati u čemu je bio problem? Slično je kada ljudi rade IgG testove.

Da li patitie od sindroma iritabilnog creva, unakrsnih alergija, celijakija, da li reagujete na fruktozu, laktozu i pšenicu sa gastroenterološkim simptomima ili imate pravu alergiju na hranu su ozbiljna pitanja koja se bez precizne anamneze, opširnijih analiza i konsultacije sa lekarom ili alergologom ne smeju olako shvatiti.

Tegobe mogu imati mnogo uzroka, i u zavisnosti od simptoma koje pacijent ima, moraju se sprovesti veoma različiti testovi da bi se potvrdila sumnja. Pa i tada je dijagnozu ne lako ustanoviti i lečenje prilagoditi. U mojoj trinaestogodisnjoj praski imala sam DVA slucaja klijenta sa dijagnozom celijakija. Ova dijagnoza podrazumeva ozbiljna ispitivanja, duži boravak u bolnici i ceo zdravstveni tim strucnjaka. Ili imate intoleranciju na gluten, koju tada prati ozbiljno pogoršanje zdravlja ili je nemate. 

Kada mi klijent donese ovakav test (na intoleranciju) , meni on samo otežava posao jer moram da počnem sve od nule.

Moj savet: Nemojte gubiti vreme ni novac, i zdrav razum, radije vodite sami dnevnik simptoma! Smanjite na minimum hranu koja je prerađena, u celofanu, i koja je puna aditiva, emulgatora, stabilizatora, i sl. jer to je češći uzrok tegoba, od pojedinih namirnica. Alergija kao bolest nije postojala pre nekih 40-tak godina. Alergije su krenule sa porastom prehrambene industrije i preradom namirnica. 

Odlučite dalje sami! 

Intervju vodila Ivana Nastasic, TV Zdravlje 

U prodaji je Slikovnica o zdravoj ishrani za uzrast 5-9 godina. Pisati u inbox: cena slikovnice 950 din + poštarina.

Knjiga sadrži Uputstvo za roditelje, Recepte kao i Stikere da deca biraju pravilne namirnice.

Bajkovita i poučna slikovnica u 20 strana o pravilnoj ishrani za decu predškolskog uzrasta, sa željom da pomogne kako da mališane, na njima razumljiv način, odviknemo od previše slatkiša. Na kraju priče dete može, koristeći priložene stikere i izborom pravilnih naminica da napravi svoj zdrav doručak.

Kao poklon uz slikovnicu je i „Priručnik za roditelje” na 8 strana, sa savetima i dečjim receptima iz “Anine” kuhinje.

Kao majka dvoje dece, koja se zovu Rade i Vasilisa, sve što pišem proizašlo je iz realnog života naše porodice. Ovde ćete naći recepte iz „naše kuhinje“ i korisne savete u vezi sa najčešćim problemima ishrane dece raznih uzrasta:

Zdrav doručak svakog jutra
Omiljene namirnice – kako smanjiti slatkiše, kečap, slatke napitke
Neomiljene namirnice – kako zavoleti povrće i ribu
Zdrava užina koju školska deca nose od kuće

Dragi roditelji!

Kako će se naše dete hraniti zavisi prvenstveno od nas samih. Zato je najvažnije da budemo dosledni onome što od naših mališana zahtevamo. Navike, rituali i recepti se nose iz kuće.

Način spremanja hrane i odnos prema njoj je ono što će mladi kasnije preneti u svo je nove porodice. Ishrana je deo kulture i gde god se našli u svetu po tome se prepoznajemo. Da li i vi najčešće kuvate ona jela koja su se spremala u vašoj roditeljskoj kući? Uverena sam da je tako!

Iz prakse mogu da zaključim da se ili preterano bavimo ishranom ili je ona van naše kontrole. A najgore je kad ove dve krajnosti počnu da se smenjuju. Taj „nered“ se lako prenosi na decu. Zlatna sredina je ključ u sticanju dobrih navika i usvajanju pravila zdrave ishrane.

Deca uče ugledanjem na roditelje. Pokažite im svojim primerom šta je dobro. Negujte kulturu jela za stolom. Nemojte da im branite slatkiše, a sami da ih jedete. Ako jedete brzo, to će raditi i vaša deca. Ako vi ne doručkujete, i deci će to ući u naviku.

Statistika pokazuje da gojazna deca mlađeg uzrasta rastu u porodici u kojoj je bar jedan od roditelja gojazan. Neredovna ishrana, koja za posledicu ima prekomerno uzimanje slatkiša, najčešći je uzrok gojaznosti.

Kratak video: Slikovnica o zdravoj ishrani 

Vasilisa je devojčica koju interesuje sve što ima veze sa zdravom i pravilnom ishranom.
Rade je njen mlađi brat. On misli da je lepo to što Vasilisu veoma zanima pravilna ishrana, mada ga ponekad nervira. Danas je, nažalost, baš jedan od tih dana.  

Vasilisa ima vrlo neobičnu igračku – plišanu pticu po imenu Ptica Mica. Svakog jutra posle doručka Vasilisa pažljivo skupi mrvice sa stola i žurno ih nosi da nahrani svoju Pticu Micu. I tada se dogodi čudo! Ptica progovori!

Kad god Vasilisa ima neki probem, Ptica Mica oživi i tada počinju neobične zgode…
Ptica kreće u avanturu s decom i nalazi rešenje kako da velikog sladokusca, kao što je Rade, oduči od previše slatkiša. Možda ovaj recept bude čudotvoran i za vaše mališane…  

PREBIOTICI – stimulatori dobre crevne flore

Probiotici su živi mikoorganizmi (npr. laktobakterije, bifidobakterije) koji direktnim delovanjem poboljšavaju broj i efikasnost „dobrih“ crevnih bakterija. Ali, kako da znamo koje nam bakterije baš nedostaju. (u crevima imamo preko 500 bakterija različitih vrsta!). Primena probitika je stoga kao “lov u mutnom”. Može biti od pomoći, ali i ne mora. 

Prebiotici služe kao hrana dobrim crevnim bakterijama i na taj način indirektno podržavaju razvoj ukupne crevne flore.

Prebiotici spadaju u posebnu vrsta vlakana koje naš digestivni trakt ne vari. Oni se, za razliku od drugih hranljivih materija, ne apsorbuju u crevima već nesvareni migriraju iz želuca preko tankog creva u debelo crevo. Dijetetska vlakna su se dugo smatrala balastnim materijama, bez nutritivne vrednosti, čija se uloga svodila na izreku „čistači creva“. Danas se, međutim, vlaknima u ishrani pridaje daleko veći značaj. Iako ih mi ne usvajamo, prebiotici služe kao „hrana“ za naše dobre bakterije.

Vlakna počinju da fermentiraju u crevima, usled čega se snižava Ph vrednost u debelom crevu, što stvara nepoželjnu sredinu za razvoj patogenih bakterija (E. coli, salmonele..), a kao proizvod fermentacije nastaju pomenute važne kratkolančane masne kiseline (prvenstveno butirat), koje povoljno utiču na celokupnu crevne flore i funkcionalni kapacitet creva u celini.

O Mikrobiomu čitajte na: Mikrobiom – super organ za mršavljenje

Dobra vest: prebiotska vlakna se nalaze u mnogim namirnicama.

U prvom redu, to je povrće, posebno ono koje sadrži dosta inulina i oligofruktoze. Osim povrća prebiotički efekat mogu imati i krompir, testenina i pirinač! Naime, ove namirnice, kada se posle kuvanja ohlade, jedan deo svarljivog skroba prelazi u tzv. otporni skrob koji ne možemo da svarimo niti da usvojimo. Ovaj „otporni skrob“ je sada hrana za naše crevne bakterije u debelom crevu. (Uzgred, ovaj efekat traje čak i kada se namirnica ponovo zagreje, pročitajte tekst: Kada špagete goje?

Mahunarke i sočivo su takođe prebiotička hrana, kao i zelene banane, ovas, raž, laneno seme i sva voća koja sadrže pektin.

Najvažniji predstavnici prebiotika u ishrani:

Fruktooligosaharidi (inulin i oligofruktoza): luk, beli luk, praziluk, paškanat, špargla, cikorija, spanać, blitva, kupus…
Galaktooligosaharidi: pasulj, sočivo, grašak
Pektin: jabuka, kruška, malina, borovnica, ribizla
Beta glukan: ovas (ovsene pahuljice i mekinje),  ječam
Polisaharidi (rastvorljive sluzi): laneno seme, čia seme, ljuske psilijuma…
Otporni skrobovi: pirinač, krompir, testenina

U svakodnevnom stresnom i brzom životu u ishrani se često zapostavljaju namirnice kao što su povrće i proizvodi od celog zrna, pa je neophodna prebiotike unosti kao dodatke u ishrani! 

O Prebioticima i dodacima ishrani čitajete na mom novom sajtu: www.prebiotik.rs 

Uloga prebiotika

1. Pozitivno utiču na crevnu floru. Deluju preventivno i protektivno kod stomačnih tegoba, metaboličkih bolesti.
2. Pozitivno utiču na probavu, i u slučaju zatvora i dijareje, ili posle primene antibiotika.
3. Sprečavaju nagle skokove šećera u krvi, čime održavaju nivo glukoze u krvi stabilnim duže vreme.
4. Obezbeđuju duži efekat sitosti usled odloženog pražnjenja želuca i dužeg zadržavanja hrane u crevima.
5. Smanjuju i usporavaju resorpciju šećera i masti, što je posebno važno za dijabetičare, osobe sa povišenim vrednostima masnoća u krvi i prekomernom telesnom težinom.
6. Smanjuju nivo holesterola jer pospešuju stvaranja žučnih kiselina, za šta je potreban holesterol.
7. Prebiotici utiču i na bolju resorpciju vitamina i minerala, smanjenje patogenih klica u crevima i rizika od raka debelog creva.
8. Prebiotici se sve više uključuju u lečenje kardiovaskularnih, metaboličkih, neuroloških, pa i psihičkih bolesti.

Važno! Ukoliko jedete hranu bogatu vlaknima i pri tome uzimate dijetetske suplemente sa visokim sadržajem vlakana (npr. prašak ljuske psilijuma, laneno seme, pektin od jabuke, chia semenke.), vodite računa da unosite dosta vode i tečnosti. U suprotnom, vlakna se mogu skupiti i blokirati u crevima i iritirati creva.

Probiotici i prebiotici

Iako su prebiotici i probiotici dva potpuno različita jedinjenja, oni su blisko povezani i u praksi se često kombinuju. Primer probiotika u hrani su kefir, kiselo mleko, ali i fermentisana hrana kao što su sirovi kiseli kupus, sirovo mlečno-kiselo fermentirano povrće itd. Prebiotici su definisani kao „nesvarljive komponente hrane (vlakna), koje služe kao hrana dobrim bakterijama i time indirektno podstiču rast i aktivnost gastrointestinalne mikrobiote.

U svakodnevnu ishranu uvrstite namirnice bogate probioticima i prebioticima.
Evo i jednog primera:

• Doručak: ovsena kaša + bobičasto voće + kiselo mleko
• Ručak: Var 1: krompir salata sa blitvom + riba
Var 2: špagete u sosu od paradajza sa sosom od povrća + salata od spanaća i kruške
• Večera: Lako varivo od sočiva i povrća + salata od kiselog kupusa + parče ražanog hleba

* Savet: Paradajz sos – melem za naš mikrobiom. Paradajz sos se čak pokazao uspešnijim od sirovog paradajza jer povećava broj važne crevne bakterije Lactobacilus reuteri. Bakterija Lactobacilus reuteri je poznata po svom pozitivnom efektu: štiti zdravlje desni, pomaže u regulisanju nivoa holesterola u krvi, ublažava kolike kod beba, sprečava kožne alergije, a takođe štiti od infekcije Helicobacter pylori, glavnog krivca za upalne procese i druge teže bolesti želuca.

Paradajz sos treba dodati svim jelima bilo da se radi o mahunarkama, kupusu, varivima i drugim sličnim jelima.

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Američki istraživački tim iz laboratorije Harvard Medical School i Tehnološkog instituta u Masačusetsu pokazao je da ishrana bogata mastima dovodi do interakcije između crevnih bakterija (mikrobioma) i imunoloških ćelija, slabeći imunski odgovor u identifikaciji ćelija raka.^[1] 

Ishrana bogata mastima narušava odnos između creva i imunskih ćelija i čini ćelije imunskog sistema manje efikasnim u potrazi za tumorskim ćelijama.

Imunski sistem nas štiti od raka

Određene ćelije našeg imunskog sistema specijalizovane su za razlikovanje normalnih od  abnormalnih ćelija. One stalno patroliraju telom tražeći i uklanjajući ćelije koje prepoznaju kao pretnju zdravom tkivu. Kako?

Postoji jedan specifičan imunski proteinski kompleks pod nazivom MHC II, koji služi kao marker za abnormalne ćelije – on vezuje strani antigen na ćelijskoj površini i uništava ga. Tako naš imunski sistem neprestano uklanja bolesne ćelije iz našeg organizma.

Imunske ćelije ne prepoznaju abnormalne ćelije

Radna grupa tog tima pokazala je na miševima da ishrana sa visokim udelom masti stvara sojeve bakterija koje smanjuju koncentraciju važnog MHC-II. Na taj način imunske ćelije nemaju dovoljan kapacitet da pouzdano prepoznaju abnormalne ćelije, a kao posedica, te ćelije mogu da prerastu u tumor. Ćelije raka koriste ove i mnoge druge trikove da ostanu neotkrivene.

„Ako utičemo na porast nivoa molekula imunskog prepoznavanja, veća je verovatnoća da će imunska ćelija prepoznati tumor”, kaže doktor Charlie Chung iz istraživačkog tima, što svakako predstavlja ohrabrujuću vest za poboljšanje postojećih terapija raka. Otkriveni mehanizam bi mogao da nam pomogne da „nadmudrimo” tumorske ćelije, kaže na kraju i šef istraživanja Semir Beiaz.

Interakcija između ishrane, mikroba i našeg imunskog odgovora ima potencijal da nam objasni kako način života, adekvatna ili neadekvatna ishrana mogu da doprinesu sprečavanju, odnosno razvoju tumora, i njegovoj regresiji, odnosno progresiji.

 
Image by Erika Tanith from Pixabay

^[1] Meredith A J Hullar, Diet, the gut microbiome, and epigenetics, Cancer J, 2014 May-Jun;20(3):170-5 

Istraživanja koja je Department of Bioengineering, University of Washington objavio krajem 2021. u prestižnom časopisu American Society of Microbiology – ASM u Sjedinjenim Američkim Državama pružaju već neupitne dokaze da je sastav MIKROBIOMA presudan za proces mršavljenja.^[1]

Zaista sam oduševljena tim novim saznanjem jer potvrđuje sve ono o čemu pričam protekle dve godine i sada nam daje jasnu sliku i dokaz da dok ne dovedemo našu crevnu floru (MIKROBIOM) u red, svi pokušaji (brojanje kalorija, monotone dijete, čišćenje creva i sl.) da smršamo ostaće bez uspeha.

Programirajmo našu crevnu floru na mršavljenje ‒ to je i moj moto i moto programa ishrane Fett-Frei.

Mikrobiom

Trilioni različitih mikroba u našim crevima  (MIKROBIOM)  nisu grozne stvari koje treba da očistimo i odstranimo, kako smo ih dosada prezentovali. Rezulati pomenute američke studije potvrdili su pretpostavku da postojanje specifičnih „dobrih“ mikroba u crevima ljudi koji su na dijeti utiče na to kako i koliko kilograma će uspeti da izgube!

Istraživači su pratili više od 100 osoba sa prekomernom težinom tokom jednogodišnjeg programa mršavljenja i kod svakog učesnika poredili sledeće početne i krajnje parametre:

1. indeks telesne mase – Body mass index (BMI),
2. nivoe laboratorijskih parametara krvi – holesterola, triglicerida, glukoze, hormona…, 
3. uzorke stolice ‒ koji mikrobi se nalaze crevima i u kom stepenu.

Zatim su uporedili učesnike koji su izgubili na težini sa onima čiji je rezultat bio zanemarljiv. Otkrili su da vrednosti BMI (pod brojem 1) i laboratorijski parametri krvi (pod brojem 2) nisu bili od većeg značaja, jer nije bilo bitnije razlike među onima koji jesu i koji nisu smršali.

Ali zato su različite vrste crevnih mikroba (pod brojem 3) pokazale jasnu sliku da su ljudi koji su izgubili više kilograma imali više „dobrih“, korisnih bakterijskih vrsta u crevima!

Korisne bakterije luče određene enzime koji pomožu u razgradnji hranljivih materija, koje postaju lakše za varenje i zato se potencijalno smanjuje verovatnoća da ih telo uskladišti kao mast.

Butirat – šta je to?

Autori studije su, osim toga, otkrili da korisne bakterijske kolonije – poznate kao Bacteroidetes, učestvuju u razgradnji hranljivih materija, tokom koje se, kao produkt, u crevima oslobađaju masne kiseline kratkog lanca (short-Chain-Fatty Acid – SCFA), koje su, kako novija medicina kaže, od krucijalnog značaja za zdravlje digestivnog trakta.

Najvažniji predstavnik masnih kiselina kratkog lanca jeste *butirat, poznat kao supstanca koja smanjuju upalne procese creva, ali radi i nešto fascinantno. Butirat oslobađa lokalnu energiju u crevima (može osigurati oko 10% dnevnih potreba za kalorijama), a to znači za toliko smanjenu potrebe za hranom, čime se ostvaruje gubitak telesne težine.

Senzacionalno rešenje na vidiku

Decenijama traju kompleksna istraživanja koja se bave bilo genetičkim uzrocima gojaznosti ili se gojaznost pripisuje lošim laboratorijskim nalazima, visokom BMI itd. Ova nedavno objavljena studija, kao i druge, otkrivaju jedan sasvim novi pristup, a to je da se na osnovu sastava bakterija u crevima osobe koja započne dijetu može, bolje od svega do sada prihvaćenog – predvideti kako i koliko će osoba izgubiti na težini..^[2]

Ako bi se desilo da se ovi nalazi dodatno i zvanično verifikuju, mogli bismo u skorijoj budućnosti očekivati revoluciju, koja donosi velika obećanja za sve koji žele da smršaju ‒ činjenica je da se mikrobiom creva može modifikovati, za razliku od, na primer, ljudskih gena! 

Dalja istraživanja

Sledeći korak će biti otkriće kako se mogu povećati specifične bakterijske vrste odgovorne za proces sagorevaju masti u telu, bilo putem ishrane, bilo uključivanjem probiotika i prebiotika, ili možda naprednijim tretmanima, kao što je, na primer, transplantacija fekalne mikrobiote – gde bi se „dobre“ bakterije jedne osobe prenosile na osobe kojima one nedostaju. Teško je to zamisliti, ali put do vitke linije nije nikada bio lak. 

Zašto stručnjaci i naučnici nisu razmišljali o ovome mnogo ranije?

Dugo vremena, sistematsko istraživanje mikrobioma bilo je gotovo nemoguće. „Bakterijama su potrebni posebni hranljivi mediji i uslovi životne sredine da bi preživeli i rasli u eksperimentalnim uslovima “, kaže Peer Bork iz Evropske laboratorije za molekularnu biologiju (EMBL) u Hajdelbergu. Tako su istraživači mogli da dobiju samo delić stvarnog mikrobioma – s prilično niskom informativnom vrednošću. Sve se to promenilo napredovanjem modernih tehnologija. Umesto napornog uzgoja bakterija, istraživači mikrobioma sada procenjuju genetski materijal.

Svaka vrsta bakterija sadrži svoj jedinstveni genetski materijal. Za ovu vrstu analize, nije bitno da li je mikrob još živ ili ne. Ako istraživači ispitaju mikrobiome na osnovu njihovih genoma, oni dobijaju potpunu sliku ukupnog sastava. EMBL trenutno procjenjuje mikrobiome brojnih volontera. Već je hiljade ljudi od Hajdelberga do Singapura, poslalo je svoje uzorke – a ponekad su čak i platili za njih. Svako ko je oduvek želeo da zna šta se u stvari dešava u njegovom crevu, može da pregleda njegov uzorak.

Na kraju, ovo bi trebalo da koristi čitavoj naučnoj zajednici. Istraživači žele da stvore jedinstvenu bazu podataka koja bi brojala preko 5000 mikrobioma. „Mnoge studije su već pokazale da bolesni ljudi često imaju manju raznolikost bakterijskih vrsta unutar svog mikrobioma. Na primer, oko 30 bolesti je povezano sa mikrobiomom, uključujući mentalne bolesti kao što su određeni oblici autizma“, kaže Bork. Tačne veze su neistražene. Ipak, može se samo pretpostaviti koliko još tajni krije mikrobiom i koliko naše zdravlje zapravo zavisi od tog nevidljivog sveta u nama, verovatno će tek postati jasno u narednim godinama.

Kako putem ishrane povećati broj dobrih bakterija pročitajte ovde: Najbolja ishrana za naš MIKROBIOM je:

 

* Butirati su hemijski masne kiseline kratkog lanca i njih proizvode dobre bakterije creva. Zašto su butrati tako važni? Za razliku od svih ostalih tipova ćelija u našem telu koje koriste glukozu kao izvor energije, ćelije digestivnog trakta koriste upravo bakterijski proizvedene butirate kao svoj osnovni izvor energije na lokalnom nivou. Butirat je stoga važan za regulisanje energetskog metabolizma creva, ali i važnog procesa autofagije u crevima, kada energija ne dolazi od unete hrane.

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Literatura: 

^[1] Christian Diener, Baseline Gut Metagenomic Functional Gene Signature Associated with Variable Weight Loss Responses following a Healthy Lifestyle Intervention in Humans,ASM Journals, 14 September 2021, 

^[2] Cunningham, A.L., Stephens, J.W. & Harris, D.A. A review on gut microbiota: a central factor in the pathophysiology of obesity. Lipids Health Dis 20, 65 (Published: 07 July 2021). https://doi.org/10.1186/s12944-021-01491-z

Image by Salah Ait Mokhtar from Pixabay
Image by OpenClipart-Vectors from Pixabay
Image by Elionas2 from Pixabay
Designed by brgfx / Freepik

Organska hrana je skupa, a fensi tašna nije

„Organska hrana je čist luksuz, to je za one koji zarađuju mnogo, a i ko zna koliko je to stvarno organsko“, česti su komentari mojih klijenta. Naravno da oni koji svaki dinar mere dva puta, ne razmišljaju o tome, ali ne razmišljaju ni oni boljeg materijalnog stanja, jer često ne vide zašto bi trebalo da plate više, kada i jeftiniji konvencionalni proizvodi služe svojoj svrsi.

Kad god sam u Beču, podsetim se stava ovdašnjih ljudi da će oni pre kupiti BIO hranu nego firmiranu garderobu. 

Oni kažu: „Pa ja hranu unosim u sebe, a kvalitetna može biti i second hand garderoba, ona ne ulazi u moj krvotok?!“ Ima logike, zar ne?

Naravno, organska hrana i prirodna kozmetika uglavnom koštaju više. Ali postoji mnogo načina za održivu i ‘pametnu’ kupovinu, samo ukoliko zaista želimo da se kritički preispitujemo i menjamo svoje potrošačke navike, a bez utroška više novca.

Evo 10 dobrih pravila:

1. Sezonska hrana

Voće i povrće je jeftinije kada im je sezona. Na primer, paradajz je u letnjim mesecima duplo jeftiniji. 

Ukoliko ste od onih koji znate sezonski kalendar namirnica – RESPEKT!!

Šta je loše u namirnicama „kad im sezona nije“ i kako se one uzgajaju, pogledajte ovu sliku jagoda (levo je slika jagode sa celim spiskom supstanci sa kojima je tretirana tokom gajenja, a desno je organska jagoda koje je samo jagoda) ili pročitajte primer patlidžana.

2. Manje sredstava za čišćenje

Ako za svaki deo stana imamo posebno sredstvo: za čišćenje kupatila, za toalet, za ribanje, za pločice, parket, tepih, rernu, kamenac… već trošimo nepotrebno. A osim toga i ugrožavamo životnu sredinu. Ima mnogo prirodnih recepata na bazi sode bikarbone, limuna, sirćeta i sl. Ne treba da nas mrzi da ih napravimo.

3. Jedite manje mesa 

Današnje meso nije meso koje smo jeli pre pedeset godina. Meso dolazi iz farmi masovne proizvodnje, koje ne ispunjavaju zdravstvene kriterijume. Genetski modifikovana stočna hrana, hormoni, antibiotici, nepoželjni su, ali stalni pratioci uzgoja životinja na današnjim farmama. A gde je tu još briga o životinjama, jer to je neupitno. Pročitajte tekst: Meso ‒ neprijatelj ekologije br. 1

4. Kupujte odeću pametnije

Svi u ormarima imamo više odeće nego što nam treba. Kupujemo i kupujemo, a malo toga „nosimo“. Bolje je kupiti nekoliko komada „kvalitetne” odeće, koju ćemo iznositi. I još nešto – ako ste vitki, sve vam dobro stoji, zar ne?

Da li ste ikada kupili second hand odeću? Nekima je ideja da nose već nošeno i da kupuju korišćeno potpuno strana, ali im zato ne smeta da jedu u restoranima, da spavaju u hotelima, da koriste peškire, posteljinu, tanjire, čaše… koje su pre njih koristile stotine ljudi! Ima mnogo prelepe, kvalitetne, malo nošene garderobe i divnih, očuvanih predmeta za kuću. Probudimo svest, budimo prijatelji planete!

5. Kozmetika

Dezodoransi, prirodna kozmetika koštaju i do tri puta skuplje od konvencionalne. Ali koliko dugo traje dezodorans, krema ‒ dva do tri meseca? Ni ovde nema dileme.

6. Kuvanje umesto gotovih jela

Oni koji jedu gotova jela ne samo da jedu nezdravo, već i troše više novca. Postoji jedno pravilo: više obrađena hrana je skuplja. Smrznuta pica košta „samo“ 2,50 evra, što se na prvi pogled čini jeftinije od domaće pice, ali nije dovoljna za više ljudi. Osim toga samo nekoliko ukusnih sastojaka biće dovoljno za dobijemo i bolji kvalitet i ukus domaće pice: na primer paradajz, sir, beli luk i pečurke. 

Isto se odnosi na naručena jela, gotove soseve i sl., koji sadrže skrivene šećere, masnoće, jeftine sastojke… Neka vam kuvanje ne bude mora već zabava!

7. Potrudite se, ako vam je stalo

Reći ćete: „Kod nas nema organske hrane, ko zna da li je to organsko“… ali ukoliko se malo potrudimo, naći će se. Mnoge male trgovine su povezane sa malim proizvođačima povrća, voća, mesa, jaja, mlečnih proizvoda… Srećom malih gazdinstava i kod nas ima sve više i više. Oni svakako prolaze kontrole, imaju sertifikate… Nemojte odmah sve da odbijate.

8. Kupujte ciljano 

Manje je više! Svako ko kupuje „na veliko“ zna problem: jabuke, krompir, tikvice često se prodaju samo u pakovanjima od dva, tri, pet kilograma. Sve to ne stignemo da pojedemo, pa bacamo. Zato ima više smisla da kupujemo manje količine, pa čak i ako to na prvi pogled izgleda skuplje.

Ne kupujte impulsivno. Najbolje je da kupujte hranu za nekoliko narednih dana, a da ostatake hrane kreativno iskoristite pre nego što ponovo odete u kupovinu. Statistika kaže da je frizider gojaznih ljudi uvek pun!

9. Odredite prioritete

Na parkingu Lidla možete videti najnovije modele golfa, nisana, skupe džipove, ali u potrošačkoj korpi važi pravilo: kvalitet je manje bitan, količina i cena su važni. Naravno, ne voze svi skupe automobile, ali uopšte ne škodi postaviti prioritete u životu.

Jedno istraživanje u Americi na pitanje: „Da li biste više voleli da ste zgodni ili da ste bogati“ pokazalo je neverovatan rezultat. Visokorazvijena društva daju prednost izgledu! 

10. Ne kupujte

Da, zvuči oholo, ali: NE KUPOVATI je krajnje dobra odluka. Želite novi telefon, razmišljate o kreditu za novi automobil, kupujete nove cipele, a sve to već imate. „Najodrživiji je i dalje proizvod koji nije ni napravljen“, kažu osvešćeni Evropljani.

Zaključak
Hranu kupujte pažljivije, manje bacajte. Kupujte voće i povrće kad im je sezona, iz svog regiona. Jedite meso dva do tri puta nedeljno. Kupovina polovnih stvari ima smisla kada su u pitanju moda, nameštaj, pokućstvo. Štedite energiju kad god možete (svetlo, voda i sl.), a pre svega – postavite prioritete.

Možda je i najvažnije pitanje za sve održive odluke o kupovini: Da li mi zaista ovo treba ili da li mogu da budem zadovoljan sa onim što već imam? Treba da znamo da je visoka svest o značaju zaštite prirodne sredine glavni uslov opstanka našeg života na planeti. Zar nam treba još jedna korona da bismo utvrdili gradivo?

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Foto von maitree rimthong von Pexels

Patlidžan dolazi iz Azije

Solanum melongena – poznat kao patlidžan, poreklom je iz Kine, odakle su ga preko Indije i Persije, Arapi u 7. veku doneli u Španiju. U to doba „kolale“ su razne „mračne“ priče o ovom povrću koje nakon sečenja pocrni. Verovalo se da izaziva epilepsiju, histeriju i da su ga Arapi doneli u Evropu da bi zatrovali hrišćane. Arapi su patlidžan nazivali al-badingian (đavolje jaje), od čega je kasnije nastao francuski izraz patlidžan. Italijani su mu dali ime melanzana, što znači nezdravo voće.

Ipak, Evropljani su vremenom shvatili da se zreo patlidžan može jesti bez straha. Taj „opasni“ alkaloid (od čega pulpa pocrni kada se preseče) koji se nalazi u njemu poznat je kao solanin (ima ga i u krompiru) u stvari štiti plod od insekata. Ne brinite, za ljude je solanin praktično neškodljiv, čak su razne studije pokazale da on u malim količinama snižava holesterol, ima antigljivični i antibakterijski efekat, a u najnovijim studijama pokazalo se da sprečava rast ćelija raka. Danas je sadržaj solanina u patlidžanima mnogo manji nego što je bio nekada.

Bogatstvo patlidžana je u…

Patlidžan ne važi za superpovrće po količini vitamina i minerala, ali sadrži i nešto drugo tzv. sekundarne biljne supstance (fitosastojke). Patlidžan krije pravo bogatstvo: beta-karotina, fenolnih supstanci, flavonoida (npr. antocijanin koji sprečava rak). Visok sadržaj ANTOCIJANIDA daje palidžanu tipičan ukus i prepoznatljivu ljubičastu boju, suzbija oksidativni stres ljudi, smanjuju rizik od raznih bolesti.

Patlidžana se svrstava u 10 najboljih povrća po svom antioksidativnom kapacitetu: efikasan je protiv bakterija i upala, kao što su stomatitis (upala sluznice usta), artritis i gastritis, kardiovaskularnih bolesti. ^[1] 

U lečenju bradavica, opekotina. Pokazalo se da ekstrakt patlidžana štiti jetru i ima veliki potencijal u lečenju karcinoma. (Turska studija iz 2018. godine.) ^[2] 

Patlidžani pomažu kod dijabetesa i povišenog krvnog pritiska

Hrana bogata antocijaninima, poput patlidžana, borovnica, zelenog čaja regulišu metabolizam ugljenih hidrata tako što se nivo šećera u krvi smanjuje nakon obroka i poboljšava lučenje insulina. (Medicinski univerzitet u Vroclavu, Univerziteta Sains u Maleziji)

Nacionalni institut za zdravlje, klinika Maio i Američko udruženje za dijabetes preporučuju ishranu s visokim unosom patlidžana kao deo Nacionalnog programa u lečenju dijabetesa.^[3]

Patlidžan se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini (TCM) protiv povišenog krvnog pritiska, kod očnih bolesti kod pacijenata sa dijabetesom.

Uzgajanje patlidžana

Glavna sezona patlidžana je leto. Patlidžani koje mi jedemo uzgajaju se tokom cele godine u džinovskim plastenicima Španije, Kine, Meksika, Holandije. U tim „plastičnim“ morima, površine 50.000 fudbalskih terena, rade hiljade i hiljade siromašnih afričkih migranata, pa je to često tema Evropskog komesarijata za ishranu zbog kršenje propisa o neadekvatnoj zaštiti ljudi na radu i sl.

Važno! Patlidžan spada među najzagađenija povrća (pesticidima) – ako potiče iz konvencionalnog uzgoja  

To su potvrdile analize hemijskih i veterinarskih istraga iz Štutgarta 2017. godine: Patlidžani, kao i paprike, tikvice i paradajz, sadrže brojne pesticide. U 28 uzoraka patlidžana, ostataka pesticida je bilo u 27, u 24 ih je bilo mnogostruko više, a u 8 uzoraka bila je premašena maksimalno dozvoljena količina. U 6 slučajeva pronađen je hlorat, (zabranjen u EU od 2008) – herbicid koji inhibira unos joda.

Zbog manjka sunca u povrću je prilično smanjen sadržaj važnih sekundarnih biljnih supstanci. 

Organski patlidžani su zdraviji

Prema ekomonitoringu, programu praćenja organske hrane vodećeg austrijskog ekološkog pokreta Global 2000, organsko voće i povrće je 40 do 200 puta manje zagađeno i sadrži gotovo duplo više važnih fenolnih supstanci od konvencionalno uzgajanog povrća. ^[4]

Savet: kupujte patlidžan kada mu je sezona, najbolje iz svog regiona, a ukoliko imate baštu, možete i sami da ga uzgajate. Biljka će izgledati dekorativno na vašem balkonu ili terasi, ključno je da saksija sadrži najmanje deset kilograma zemlje, da se dovoljno zaliva i prirodno đubri.

Može li se jesti kora patlidžana? Upravo ljuska sadrži većinu pomenutih zdravih vitalnih supstanci. Zato ga ne treba ljuštiti. Međutim, to bi onda trebalo da bude organski patlidžan.

Organske patlidžane možete zamrznuti.

Patlidžane možete zamrznuti sirove. Dobro ih operite i osušite, zatim isecite na kockice, odmah napunite kese za zamrzavanje i zatvorite vakuumom. Kriške patlidžana možete i da blanširate (4 minuta), zatim ih ohladite u ledenoj vodi, osušite i vakuumirajte. Smrznute patlidžane obrađujte odmah bez razmrzavanja.

Jela od patlidžana Patližan može biti punjen pirinčem, kuskusom, mogu biti prženi na tiganju. Japanska studija je čak pokazala da se sadržaj fenolnih jedinjenja i antioksidativna snaga patlidžana povećavaju na temperaturama između 65° C i 95°C. Dakle, grilovanje je ok! ^{[5]  [6]}

U Indiji se patlidžan često koristi za pravljenje namaza s karijem (chutneia), a iz Arabije nam dolazi popularni baba ganuš (pečeni patlidžani, susamova pasta, beli luk, limun i maslinovo ulje). Tada sve sastojke možete pasirati i začinjeni pire poslužiti kao prilog ili za umakanje.

Ukus patlidžana je specifičan, intenzivan i zahteva dosta začinskog bilja: ruzmarin, majčinu dušicu, korijander ili žalfiju, a pored toga, patlidžani se savršeno slažu sa tikvicama, paprikama i paradajzom. Kod nas je omiljena musaka od patlidžana, francusko zapečeno povrće zvano ratatui.

Recept: Francuska musaka – Ratatoui

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

 

^[1] Das S, Raychaudhuri U, Falchi M, Bertelli A, Braga PC, Das DK., Cardioprotective properties of raw and cooked eggplant (Solanum melongena L)., https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21894326

^[2] Nergiz Gürbüz at al, Health benefits and bioactive compounds of eggplant, Epub 2018 Jun 20. 2018 Dec 1;268:602-610.

^[3] I. Kwon, In vitro studies of eggplant (Solanum melongena) phenolics as inhibitors of key enzymes relevant for type 2 diabetes and hypertension, Available online 13 August 2007.

^[4]Mishael R Marak, A Review on Organic Production of Brinjal (Solanum melongena), Published 2019, Journal of emerging technologies and innovative research

^[5] Roberto Lo Scalzo, Marta Fabiani, Giuseppe Mennella Giuseppe L. Rotino, Monica Dal Sasso, Maria Culici∥, Alessandra Spallino, and Pier Carlo Braga, Thermal Treatment of Eggplant (Solanum melongena L.) Increases the Antioxidant Content and the Inhibitory Effect on Human Neutrophil Burst, ( Eggplant Health benefits)  https://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/jf903881s

^[6] Uchida, K., Tomita, H., Takemori, T. and Takamura, H. (2017), Effects of Grilling on Total Polyphenol Content and Antioxidant Capacity of Eggplant (Solanum melongena L.). Journal of Food Science, 82: 202-207. doi:10.1111/1750-3841.13567

Image by Мирослава Новикова from Pixabay

Veggi sportisti 

Na Univerzitetu u Tampi na Floridi sprovedena je studija na temu „Rast mišićne mase kod mladića koji su vežbali tri puta nedeljno i koji su 8 nedelja svakodnevno konzumirali 48 g proteina – jedna grupa protein iz pirinča (biljni), a druga protein surutke (životinjski)“. Obe grupe mladića su izgradile mišiće u istoj meri! I mišićna snaga i brzina oporavka nakon treninga bili su podjednaki u obe grupe.^[1] 

Sportski uspeh je moguće postići u istoj meri sa čisto biljnim proteinima kao i sa životinjskim proteinima! S tom razlikom što životinjski proteini često imaju zdravstvene nedostatke, što ćemo videti u nastavku teksta.

Proteini u ishrani – imperativ ili opasnost 

Proteini koje unesemo hranom metaboličkim procesima se razlažu na aminokiseline, a zatim telo od raspoloživih aminokiselina gradi sopstvene proteine! Aminokiseline su poput slova – od slova se prave reči, tj. proteini. Proteini su gradivni materijali svake ćelije u telu. Ne postoji nijedna struktura koja nije sastavljena od proteina, uključujući hormone, enzime, antitela, kao i proteine za dobru kosu, nokte, čvrstu kožu, jake mišiće.

Ali, ali…

„Dijete bogate proteinima postale su popularne poslednjih godina jer daju brz rezultat u gubitku težine“, reči su profesora i doktora medicine Babaka Razanija sa Univerziteta u Sent Luisu. „Međutim, nije sve tako kako izgleda“, naglašava profesor. Rezultati njegove studije, objavljeni u januaru 2020. godine u časopisu Nature Metabolism pokazali su (na miševima) opasne neželjene efekte takvih dijeta! ^[2] 

Opasnost od srčanog i moždanog udara, embolije, tromboze  

Prof. Razani je u svojoj studiji podelio miševe u dve grupe. Jedni su dobijali uobičajenu ishranu, ali sa trostruko uvećanim sadržajem proteinima, a drugi ishranu s normalnim udelom proteina.  Ni u jednoj ni u drugoj grupi miševi nisu dobili na težini, ali se u prvoj grupi pojavila ateroskleroza sa oko 30% više naslaga. „Naša studija nije prva koja pokazuje indiciju stvaranja ‘plaka’ usled dijeta sa visokim sadržajem proteina, ali je pokazala nešto novo – razvoj nestabilnih, lako odlepljivih naslaga na zidovima arterija.“ Jasno je da su odlepljive naslage opasne upravo zato što se lako odvajaju i, poput tromba, negde u telu mogu izazvati fatalna začepljenja: infakrt, moždani udar, plućnu emboliju, trombozu. 

Šta se zapravo dešava?

Zidovi arterija, kao i ćelije drugih organa u telu, poseduju veoma važne ćelije makrofage čija je osnovna uloga da čiste ćelije od otpadnih stvari, štetnih naslaga, da uklanjaju dotrajale ćelije i sl. Međutim, ispostavilo se u ovom slučaju da se naslage na zidovima krvnih sudova toliko brzo stvaraju da makrofage ne samo da ne uspevaju da ih otklone već pod navalom naslaga masovno i umiru. Posledica velikog broja mrtvih makrofaga jeste da naslage na krvnim sudovima sada još više rastu. 

„Kod miševa koji su jeli mnogo proteina ispod naslaga je ležalo groblje makrofaga koje su lako mogle da se odvoje od arterijskih zidova. Ukoliko bi se ova pojava javila kod osoba s hipertenzijom, kada krv pod pritiskom protiče i nosi odvaljene naslage – opasnost od srčanog udara bi bila više nego izvesna“, zaključuje profesor Razani.  

Aminokiseline leucin i arginin – naročito opasne

Ako jedemo mnogo proteina, imaćemo u cirkulaciji mnogo aminokiselina. Pokazalo se da naročito aminokiseline leucin i arginin promovišu stvaranje velikog broja makrofaga koje masovno umiru. Leucina ima znatno više u crvenom mesu nego, na primer, u ribi i biljnim proteinima.

Biljni proteini štite od dijabetesa tipa 2

Punih 20 godina (1980–2000) Univerzitet u Finskoj je vodio poznatu Kuopio studiju, u kojoj su analizirani podaci 2.332 muškarca između 42 i 60 godina. Za tih 20 godina, kod 432 ispitanika se pojavio dijabetes tipa 2, što se podudaralo sa pretpostavkom da su oni u ishrani praktikovali veći unos životinjskih proteina.^[3] 

S druge strane, muškarci koji su jeli najviše biljnih proteina imali su 35% manji rizik od nastanka dijabetesa, a pokazalo se da bi, ukoliko bi „mesojedi” zamijenili samo 5 g životinjskih proteina biljnim, to smanjilo rizik od dijabetesa za čak 18%!

Biljni izvori proteina bolji od mesa

Dugo se smatralo da je visok sadržaj soli i nitrita u suvomesnatim proizvodima, kao što su salama, kobasica i sl., glavni uzrok razvoja bolesti jer se pokazalo da svako ko dnevno pojede nešto više od 50 g mesnih prerađevina povećava rizik od dijabetesa za 20%. Verovalo se da neprerađeno meso ne predstavlja problem. Ali… 

Nedavna studija istraživača sa Harvarda pokazala je da konzumiranje 100 g mesa dnevno, kao što su biftek, šnicla i sl., povećava rizik pojave dijabetesa, kao i da je grilovanje i sličan način spremanja mesa rizičan faktor za nastanak dijabetesa. ^{[4] [5]}

Španska studija iz 2016. godine objavila vest da 150 g mesa dnevno povećava rizik od dijabetesa za 80%. ^[6]  Novija studija objavljena 2020. je pokazala da konzumacija životinjskih proteina – posebno u obliku mesa – povećava smrtnost. ^[7]  

Koji biljni proteini su bolji? 

Biljni proteini se nalaze u svoj biljnoj hrani, ali u različitim proporcijama, pa su tako mahunarke, semena, orasi veoma bogati biljnim proteinima, dok su voće i salate siromašniji.  

Savet: Savršena kombinacija može biti: proteini pirinča i proteini graška! Pirinčani protein sadrži puno aminokiseline metionina, dok je lizin u izuzetno visokim količinama sadržan u proteinima graška.

Ako želite savršene proteine koji obezbeđuju sve aminokiseline u pravom odnosu i u velikim količinama, onda kombinujte protein graška s proteinima pirinča u odnosu 3 : 7.

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Literatura: 

^[1] Jordan M Joy at al. The effects of 8 weeks of whey or rice protein supplementation on body composition and exercise performance, Nutr J, 2013 Jun 20;12:86.

^[2] Zhang X, Sergin I, Razani B. at al, High protein diets increase cardiovascular risk by activating macrophage mTOR to suppress mitophagy. Nature Metabolism. Jan. 23, 2020.

^[3] M Uusitupa, The Finnish Diabetes Prevention Study, Br J Nutr, 2000 Mar; 83

^[4] An Pan, Qi Sun at al, Red Meat Consumption and Risk of Type 2 Diabetes: 3 Cohorts of U.S. Adults and an Updated Meta-Analysis, American Journal of Clinical Nutrition, online August 10, 2011.

^[5] Liu G, Zong G, Wu K, Hu Y, Li Y, Willett WC, Eisenberg DM, Hu FB, Sun Q. Meat Cooking Methods and Risk of Type 2 Diabetes: Results From Three Prospective Cohort Studies. Diabetes Care. 2018 Mar 9:dc171992.

^[6] Teresa Tamayo, The Prevalence and Incidence of Diabetes in Germany, Dtsch Arztebl Int, 2016 Mar 18;

^[7]  Huang J, Liao LM, Weinstein SJ, Sinha R, Graubard BI, Albanes D. Association Between Plant and Animal Protein Intake and Overall and Cause-Specific Mortality. JAMA Intern Med. 2020

Image by Wilfried Pohnke from Pixabay
Background photo created by nensuria – www.freepik.com
<href=httpswww.freepik.com/photos/foodFood photo created by timolina – www.freepik.com