Ako ukucate na googlu “Test intolerancije na hranu” izaći će vam tekst koji je sličan ovom:
“Test intolerancije na hranu nam govori koje namirnice treba isključiti iz ishrane i koje namirnice treba jesti u umerenim količinama kako bi se smanjili ili eliminirali simptomi. Kada jednom napravite test intolerancije na hranu, primenjujemo jednostavan eliminacijski program ishrane – iz ishrane izbacujemo hranu i sastojke koji pokazuju visok stepen intolerancije. Intolerancija na hranu se menja tokom života i testiranje se nakon nekog vremena može ponavljati”
Dok ovo čitate, vi ste u grupi onih koji ima imaju određene digestivne probleme, povećanu telesnu težinu i sl,, ali ste po struci možda pravnik, ekonomista ili sluzbenik ili slikar … Čitate dalje…
“Metoda laboratorijskog testiranja je inovativni kolorimetrijski sustav Microarray tehnologija, kojom dobijamo kvantitativne rezultate specifičnog IgG antitela na proteine hrane u serumu, plazmi ili krvi. Uzimanje uzorka se vrši isključivo iz venske krvi – ne vađenjem krvi iz prsta, iz kose i/ili na bazi biopotencijala?! (pa šta god to vama značilo). Već ste na pragu odluke, jer u opisu sve zvuči nekako ozbiljno, pa i više od toga.
Metoda uliva poverenje, pa iako je ne razumete, zvuču krajnje kompleksno i savremeno.
Uzorak se uzima isključivo iz vene, zvuči krajnje stručno i pouzdano.
Rezultat će vam sam reći šta da jedete i šta je uzrok vaših tegoba, što bi se vi udubljivali.
Test nije jeftin, ali zdravlje je u pitanju, pa i kada test treba ponoviti.
Šta je ustvari test intolerancije na hranu?
Tast intolerancije na hranu meri prisustvo imunoglobulina IgG test u krvi. Tast je moguće uraditi po sopstvenoj želji. Da li test ima smisla?
Apsolutno nema! Pacijenti se nadaju da će im IgG testiranje reći na koju hranu su alergični ili su razvili intoleranciju. Nazalost, to bi bilo isuviše dobro da je to moguce! IgG testovi neće dati odgovor na to pitanje. Testovi su u stanju samo da daju informaciju o tome da ste nekada bili u kontaktu s namirnicom, odnosno da ste tu namirnicu konzumirali.
Koja je korist od jednog takovog testa i zašto ljudi i danas posle više od deset godina takvih analiza, i dalje veruju u njih?
U prvom redu su to osobe koje imaju problem viška kilograma i koje su sebe ubedile da su određene namirnice uzrok njihovih problema, pa logično traže rešenje, pomoć, podršku, jasnoću.
Ljudi žele da veruju da je uzrok neko ili nešto ili uporno traže „krivca“, i često se hvataju za svaku slamku koja im se ponudi. Najčešće se to dešava ljudima koji već iza sebe imaju odiseju raznih testova i dijeta u pokušaju. Oni jednostavno žele da veruju.
Na opšte razočarenje onih koji tekst čitaju laboratorijska dijagnostika je u ovom slučaju precenjena! ☹ Pored netačne informacije IgG testovi mogu biti opasni jer se dešava da pacijent na osnovu testa počne da izostavlja mnoge namirnice koje su u testu označene kao „netolerantne“, iako nema subjektivne tegobe od pojedine namirnice, ali se ona našla na „listi zabranjenih”.
U moju ordinaciju su dolazili ljudi sa spiskom sa više od 40 zabranjenih namirnica, neki su razvijali ogroman strah da će im se nešto desiti ukoliko „pogrešno nesto pojedu“. Kada sam ih pitala: “Da li su vaši simptomi sada nestali?” mnogi od njih su često odgovarali: “Pa ne bih danas dosao kod vas, da jesu, ali se ne usuđujem više da jedem ovu hranu.”
Dešavalo se, naravno da su ljudi izgubili mnogo kilograma, ali bi izgubili kilograme i sa komšijskom listom jer se ovde radi o striktnom pridržavanju i redukciji hrane, koja naravno daje rezultat, ali se dešava da ljudi iz ishrane izbace veoma vazne namirnice ikakvog pravog dokaza te neophodnosti. Razvoj anksioznosti u odnosu na zabranjene namirnice sa spiska, ponekada je veoma jak, i to veoma otežava moj rad. Potrebno je sada dodatno vreme da ih razuverite da svate da alergija na hranu i gastroenterološka, neimunološka intolerancijom na hranu su dve sasvim različite stvari. Da probam da obajsnim:
Imunoglobulini imaju zadatak da se bore protiv stranih supstanci zajedno sa drugim ćelijama. Postoji mnogo podgrupa (npr. A, M, E, D). U zavisnosti od postupka ispitivanja, određuju se različite podgrupe u krvi. Da bi se otkrilo koji krivac izaziva dotični simptom, vrše se ispitivanja specifičnih imunoglobulina IgE i na osnovu podataka u istoriji bolesti, protokola žalbi pacijenta i eventualno kožnih testova, uspostavlja se dijagnoza. Ako se pronađu odrđeni imunoglobulini (IgE), to znači da je osoba razvila antitela i da verovatno osetljiva na određenu hranu. Što je ova vrednost niža, to je manja verovatnoća alergije. Ako su specifični IgE visoki i osoba takođe ima vidljive simptome (crvenilo, otok, svrab..,) kao reakciju na određenu hranu, onda je verovatno alergija.
Sta nam govori povećan imunoglobulin G (IgG)? Možda će se shvatiti malo ironično, ali to znači da ako neko želi da zna sa kojom hranom je bio u kontaktu, to će se kao rezultat pokazati u vrednostima IgG. Na primer, test će pokazati da je osoba bila u kontaktu, odnosno pila mleko ili da je osoba naprimer imala nekada zauške, ali test ne pokazuje da li osoba trenutno ima zauške ili ima inetoleranciju na mleko. Ali, evo da bude jasnije.
Svi stavarmo IgG antitela, jer smo konstanto u kontaktu sa hranom ili patogenom. Povišen nivo IgG u krvi takođe ne znači ništa. Ne postoji tumačenje ove krvne vrednosti kao „previsoke” ili „preniske”. Vrednost IgG u krvi znače samo da je naš imuni sistem imao ponovljeni kontakt s određenom stari/namirnicom – ni manje ni više od toga!
Mnogi pacijenti koji su promenili ishranu prema rezultatima IgG testa prijavili su poboljšanje svog stanja?
Postoji mogućnost da među svim namirnicama koje se izostavljaju, postoji i ona koja izaziva određene simptome, po sistemu prostog slučaja. Primer: Ako vam auto prestane da radi i vi sipate ulje, sipate benzin, napumpate gume, dopunite rashladnu tečnost i stavite ključ, auto ne znači da će da proradi, iako postoji i mala šansa da hoće. Tako je i sa IgG testovima. Bez prethodnog vršenja precizne ANALIZE kvara automobila, kako ćete znati u čemu je bio problem? Slično je kada ljudi rade IgG testove.
Da li patitie od sindroma iritabilnog creva, unakrsnih alergija, celijakija, da li reagujete na fruktozu, laktozu i pšenicu sa gastroenterološkim simptomima ili imate pravu alergiju na hranu su ozbiljna pitanja koja se bez precizne anamneze, opširnijih analiza i konsultacije sa lekarom ili alergologom ne smeju olako shvatiti.
Tegobe mogu imati mnogo uzroka, i u zavisnosti od simptoma koje pacijent ima, moraju se sprovesti veoma različiti testovi da bi se potvrdila sumnja. Pa i tada je dijagnozu ne lako ustanoviti i lečenje prilagoditi. U mojoj trinaestogodisnjoj praski imala sam DVA slucaja klijenta sa dijagnozom celijakija. Ova dijagnoza podrazumeva ozbiljna ispitivanja, duži boravak u bolnici i ceo zdravstveni tim strucnjaka. Ili imate intoleranciju na gluten, koju tada prati ozbiljno pogoršanje zdravlja ili je nemate.
Kada mi klijent donese ovakav test (na intoleranciju) , meni on samo otežava posao jer moram da počnem sve od nule.
Moj savet: Nemojte gubiti vreme ni novac, i zdrav razum, radije vodite sami dnevnik simptoma! Smanjite na minimum hranu koja je prerađena, u celofanu, i koja je puna aditiva, emulgatora, stabilizatora, i sl. jer to je češći uzrok tegoba, od pojedinih namirnica. Alergija kao bolest nije postojala pre nekih 40-tak godina. Alergije su krenule sa porastom prehrambene industrije i preradom namirnica.
Odlučite dalje sami!
Intervju vodila Ivana Nastasic, TV Zdravlje