Category: Blog

Shodno brojnim studijama Lactobacillus Gasseri može direktno da poboljša i olakša gubitak telesne težine! Lactobacillus Gasseri pomaže pri kontroli šećera u krvi, smanjenju masnoće na stomaku, aktivirajući više gena uključenih u ovaj proces.

Šta je L. Gasseri?

Probiotik L. Gasseri je jedna od 180 probiotičkih sojeva laktobacila koji žive u našem telu. Ovaj soj bakterija je pronađen u majčinom mleku, odakle je izolovan, intenzivno istražen i na kraju patentiran u Koreji. L. Gasseri je licencirani sastojak probiotičkih preparata u SAD.

Mnoge studije su pokazale pozitivan efekat L. Gasseri na ljude, pre svega na gubitak telesne težine i na poboljšanje simptoma kod sindroma iritabilnog creva. Nije poznat nijedan ozbiljan neželjeni efekat bilo u istaživanjima bilo kod pacijenata.

Gasseri – kod gubitka težine – Prednosti 

– Rezultati studija pokazuju povoljne/željene rezultate na mišjem modelu kod dijabetesa melitusa tipa 2. Bakterije su dovele do smanjenje hiperglikemije, poboljšanja osetljivosti na insulin u kontroli šećera u krvi, kao i smanjenje klasičnih simptoma dijabetičara: osećaj prekomerne gladi (polifagija), prekomerne žeđi (polidipsija) i prekomernog mokrenja (poliurija). (1)

– Godinu dana kasnije, studija koju je predvodio Kang koristila je model pacova pokazala je da je Lactobacillus Gasseri rezultirala gubitkom težine i smanjenom teškom gojaznošću (adipositas) na životinjskim modelima. (2)

– Isti autor je 2013. objavio sličnu studiju je pokazala da je L. Gasseri efikasno blokirala povećanje telesne težine kod pacova koji su hranjeni visokokaloričnom ishranom. Efekat je bio: uključenje više gena odgovornih za sagorevanje masti (geni povezani sa oksidacijom masnih kiselina) kao i povećanje nivoa leptina (koji smanjuje glad) i smanjenje nivoa insulina za kontrolu šećera u krvi. (3)

– Studija objavljena u British Journal of Nutrition godine, vodili su ispitivanja na ljudima u kojoj je 210 gojaznih odraslih osoba dobilo mleko bogato L. Gasseri ili placebo mleko. Posle 12 nedelja, u poređenju sa placebo grupom, abdominalna mast u grupi Lactobacillus smanjena je za 8,5 %. (4)

– Slična Kimova studija iz 2017. pokazala je statistički značajno smanjenje težine, masnog tkiva na stomaku i gojaznosti. (5)

Gasseri – kod iritabilnog kolona (IBS) – Prednosti

– Gasseri je takođe proučavana za lečenje sindroma iritabilnog creva (IBS). U studiji objavljenoj 2017. godine, Šin i kolege su pokazali da je L. Gasseri značajno smanjila dijareju i sveukupno poboljšala indeks kvaliteta života kod IBS-a pacijenata. (6)(7)

Neželjeni efekti L. Gasseri

Nisu prijavljeni ozbiljni ili opasni neželjeni efekti za bilo koji soj Lactobacillus Gasseri. Ova bakterija dolazi iz majčinog mleka, tako da je i to već samo po sebi veoma siguran argument.

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

1. Jung SP, Lee KM, Kang JH, Yun SI, Park HO, Moon Y, Kim JY. Effect of Lactobacillus gasseri BNR17 on overweight and obese adults: a randomized, double-blind clinical trial. Korean journal of family medicine. 2013 Mar;34(2):80.

2. Kang JH, Yun SI, Park HO. Effects of Lactobacillus gasseri BNR17 on body weight and adipose tissue mass in diet-induced overweight rats. The Journal of Microbiology. 2010 Oct 1;48(5):712-4.

3. Kang JH, Yun SI, Park MH, Park JH, Jeong SY, Park HO. Anti-obesity effect of Lactobacillus gasseri BNR17 in high-sucrose diet-induced obese mice. PloS one. 2013 Jan 30;8(1):e54617.

4. Yukio Kadooka 1, Masao Sato, Akihiro Ogawa, Masaya Miyoshi, Hiroshi Uenishi, Hitomi Ogawa, Ken Ikuyama, Masatoyo Kagoshima, Takashi Tsuchida, Effect of Lactobacillus gasseri SBT2055 in fermented milk on abdominal adiposity in adults in a randomised controlled trial, 2013 Apr 25. 110(9):1696-703

5. Kim J, Yun JM, Kim MK, Kwon O, Cho B. Lactobacillus gasseri BNR17 Supplementation Reduces the Visceral Fat Accumulation and Waist Circumference in Obese Adults: A Randomized, Double-Blind, Placebo-Controlled Trial. Journal of medicinal food. 2018 May 1;21(5):454-61.

6. Shin SP, Choi YM, Kim WH, Hong SP, Park JM, Kim J, Kwon O, Lee EH, Hahm KB. A double blind, placebo-controlled, randomized clinical trial that breast milk derived-Lactobacillus gasseri BNR17 mitigated diarrhea-dominant irritable bowel syndrome. Journal of clinical biochemistry and nutrition. 2018;62(2):179-8

7. Kim JY, Park YJ, Lee HJ, Park MY, Kwon O. Effect of Lactobacillus gasseri BNR17 on irritable bowel syndrome: a randomized, double-blind, placebo-controlled, dose-finding trial. Food science and biotechnology. 2018 Jun 1:1-5.

Hormoni … hormoni … hormoni … naši stalni saputnici. Ujutru nas kortizol podiže iz kreveta, a uveče nas melatonin uspava. Hormon leptin nam šalje signal kada smo gladni, hormon grelin kad smo siti.

Kakve veze imaju hormoni sa crevima?

Studije su otkrile da je mikrobiom jedan od najvažnijih igrača našeg endokrinog sistema.(1)
U tom sistemu mikrobiom možemo zamisliti kao dirigenta u centru orkestra, koji i sam proizvodi hormone, koji postavlja ton i odlučuje koliko i kada će neki hormona da se oslobodi. S toga, disbalans u mikrobiomu će veoma uticati na celokupnu hormonsku ravnotežu.

Mikrobiom i estrogen

Estrogen se stvara u jajnicima, nadbubrežnoj žlezdi i masnom tkivu. Njegov metabolizam se odigrava u jetri, a zatim se putem žuč izlučuje u tanko crevo, da bi stigao do debelog creva, spreman za izlučivanje iz tela. Tu nam u pomoć dolaze bakterije mikrobioma koji vrše recirkulaciju estrogena, tj. vraćaju estrogen u krvotok. Ta grupa bakterija naziva se danas – estrobolom.

Estrobolom

Estrobolom je termin koji se odnosi na grupu crevnih bakterija i njihovih gena, sposobnih da metabolišu estrogen. Bakterije estrobolma proizvode jedan specifičan enzim po imenu beta-glukuronidaza, a koji je važan za reaktivaciju tj. takozvanu recirkulaciju estrogena u telu. (2),(3)

Kao estrobolom funkcioniše?

Bakterije estroboloma mogu sprečiti izlučivanje estrogena i vratiti ga nazad u telo putem krvotoka. (4)
Neuravnotežen mikrobiom, takođe poznat kao disbioza, smanjuje količinu estrogena prisutnog u telu. Funkcija regulacije estrogena određenih bakterija u mikrobiomu naziva se „estrobolomi“ i sastoji se od bakterijskih gena koji su u stanju da metabolišu estrogene.

Poremećena ravnoteža u mikrobiomu creva i druge bolesti creva mogu dovesti do smanjene recirkulacije estrogena, pa samim tim i njegovog gubitka. Smanjenje cirkulišućeg estrogen može doprineti razvoju gojaznosti, metaboličkog sindroma, karcinoma dojke, endometrijuma, jajnika, hiperplaziji endometrijuma, endometriozi, sindroma policističnih jajnika, neplodnosti, kardiovaskularnih oboljenja, i kognitivnih funkcija. (5), (6)

Koji bakterijski rodovi pripadaju estrobiomu?

Bakterijski rodovi u mikrobiomu creva koji mogu da proizvode enzim beta – glukoronidazu su bakterije iz rodova: Bacteroides, zatim Bifidobacterium, Lactobacillus i dr. To su ujedno i rodovi koji imaju važnu ulogu u smanjenju i širenju zapaljinskih procesa u mikrobiomu, jačaju sluznicu i smanjuju rizik od pojave propustljivih creva i drugih teških bolesti. (7)

Kako mikrobiom creva utiče na nivo estrogena?

Mikrobiom creva može uticati na stanja zavisna od estrogena preko 3 različita mehanizma:

1. Utičući direktno na metabolizam estroboloma i estrogena – gde glavnu ulogu ima enzim beta-glukuronidaza.
2. Propustljiva creva mogu doprinose sistemskoj upali koja remeti ravnotežu estrogena.
3. Oksidativni stress (process koji dovodi do oštećenja ćelija izaziva neravnotežu u mikrobiomu usled smanjenje proizvodnje važnih bakterijskih metabolite, kao što je butirati i antioksidativni enzimi.

Primeri:

Evo nekoliko fascinantnih primera: Naleti vrućine u menopauzi su često povezani sa niskim sadržajem bifidobakterija i laktobacila i povišenom klebsielom. Premenopauzalna depresija je često povezana sa povišenom klebsielom.

Perimenopauzalna nesanica je često povezana sa niskim nivom bakterije Fekalibakterium praunici.

Podrška zdravlju creva za hormonalni balans

 

1. Dijetalna vlakna

Ishrana bogata vlaknima smanjuje koncentraciju estrogena kod žena u premenopauzi, verovatno zato što smanjuje aktivnost beta-glukuronidaze (8).

Studija objavljena 2023. godine (9) govori o tome da se pokazalo kako smanjenje masti u ishrani i povećanje dijetalnih vlakana smanjuju koncentraciju estrogena u cirkulaciji, jer se zna da je bolest zavisna od estrogena. Konzumacija mesa je povezana sa većim rizikom od razvoja endometrioze. Anti-inflamatorna svojstva biljne dijete mogu biti od koristi ženama sa endometriozom. Štaviše, pokazalo se da konzumacija vitamina D smanjuje bol u endometriju putem povećanog antioksidativnog kapaciteta i suplementacije vitaminima C i E značajno smanjuje simptome endometrioze, u poređenju sa placebom.

2. Probiotici

Probiotički suplementi koji sadrže sojeve Lactobacillus i Bifidobacterium pokazali su poboljšanje metabolizma estrogena i smanjenje upala.
U randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom ispitivanju, istraživači su pokazali da se nivo estrogena kod zdravih žena u peri- i postmenopauzi kojima je davana probiotička formula sa Lactobacillus brevis KABP052 održava tokom vremena, dok se nivo u placebo grupi značajno smanjio. (10). Nažalost, ovaj soj probiotika još nije komercijalno dostupan.

Ipak, sva sadašnja saznanja razvijaju nove ideje ideje lečenja i potrebno je više kliničkih ispitivanja da bi se uspostavile definitivne smernice za korišćenje probiotika povezanih sa estrogenom.

3. Prebiotici

Prebiotici, vlakna koja hrane korisne crevne bakterije, ključna su za negovanje uravnoteženog mikrobioma. Hrana bogata prebioticima, kao što su beli luk, crni luk, banane i žitarice od celih zrna, može poboljšati rast bakterija koje podržavaju estrobolom. Dodavanje prebiotika takođe može poboljšati zdravlje creva i podržati ravnotežu estrogena tokom vremena (11)

4. Postbiotici

Butirat, metabolit različitih bakterija u crevima, može da podrži zdrav mikrobiom i pomogne u lečenju creva koja curi, između ostalog i često se može smatrati u okviru protokola za lečenje creva. Istraživanje je pokazalo da može pomoći pacijentima sa endometriozom (12).

4. Način života

Redovno vežbanje, upravljanje stresom i minimiziranje izloženosti hemikalijama koje ometaju endokrini sistem su dodatni koraci za održavanje hormonske ravnoteže i podršku tranziciji kroz menopauzu (13)

Zaključak

Uticaj mikrobioma creva na metabolizam estrogena naglašava važnost zdravlja creva u hormonskoj ravnoteži. Estrobolom igra centralnu ulogu u regulisanju nivoa estrogena, sa dubokim implikacijama na stanja kao što su endometrioza, PCOS (policistični jajnici) i PMS. Podržavajucći creva kroz ciljane probiotike, prebiotike i promene načina života, možemo učiniti mnogo za naše hormonsko zdravlje. Kako se istraživanja budu razvijala, potencijal za terapije zasnovane na mikrobiomu pruža nadu svima nama u potazi da boljim zdravljem.

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Nova saznanja pokazuju da ni dobri crevni mikrobi nisu bezuslovno i konstantno naši prijatelji, kako smo odmah pomislili. Naš odnos sa njima, šta više, pre liči na rat do iscrpljenja, koji mi na kraju kako starimo i gubimo. Jedina nada koji postoji je da ima načina da se ta neizbežnost odloži.

Mikrobiom se prirodno menja kako starimo

Veći deo našeg života sastav naših creva – mikrobiom – ostaje unutar prilično uskih granica i čini se da ovaj bakterijski „ansambl“ obostrano dobro funkcioniše. Mikrobimu dajemo hranu, uglavnom u obliku dijetetskih vlakna, a zauzvrat, u njemu se razgrađuju vlaknasta jedinjenja koja mi ne možemo da svarimo, čime mikrobiom obezbeđuje sopstvenu energiju za svoj rad.

Bakterije mikrobioma se tokom života neumorno trude da eliminišu one manje prijateljske mikroorganizme koje bi inače naselile creva i dovele do raznih bolesti.

Ipak, kako godine prolaze, ta borba slabi, i nas međuodnos postaje krhkiji. Sastav mikrobioma počinje da se menja: sojevi koji su bili retki ili odsutni počinju da dominiraju, dok se drugi smanjuju ili nestaju. Sve u svemu, dolazi do gubitka raznovrsnosti vrsta, a sa njim i do smanjenog funkcionalnog „repertoara“, kada nastaje stanje poznato kao disbioza.  

Ova “disbioza” (neravnoteza crevnih bakterija) se sada prepoznaje ne više kao obeležje starenja, već kao direktan pokretač starenja. https://doi.org/10.1016/j.cell.2022.11.001

Koje promene su prisutne posle pedesete godine

Maria Ermolaeva sa Lajbniz Univerziteta za istraživnje procesa starenje (Leibniz University of Aging) ističe da u našem crevnom mikrobiomu kako odrastamo tokom života uglavnom dominaniraju vrste bakterija koje pripadaju trima porodicama: Ruminococcaceae, Lachnospiraceae i Bacteroidaceae (mada se njihove tačne proporcije razlikuju od osobe do osobe)

Tokom života tkzv. subdominantne vrste bakterija počinju da se pojavljuju da bi oko 50. godine, subdominantne vrste sve više uzele maha. Ove promene naravno imaju izražen remetilački faktor. https://doi.org/10.1016/j.cub.2016.04.016

Postoji među naučnicima i druga podela bakterijskih vrsta. Naučnici često tokom eksperimenata (na miševima) bakterije crevnog mikrobioma grubo klasifikuju u tri funkcionalne kategorije: neutralne, korisne i konkurentne. U mladosti, neutralne i korisne kategorije su brojnije, ali posle pedesete one su već na silaznoj putanji. Miš koji je star oko 30 meseci ekvivalentan je otprilike 80-gošnjaku – na njemu se jasno vidi da mikrobi više ne funkcionišu dobro. https://www.jax.org/news-and-insights/jax-blog/2017/november/when-are-mice-considered-old

Mikrobiom mladih vs. mikrobiom starih

U mladim crevima, mikrobi su strogo ograničeni i nalaze se unutar lumena – unutrašnjosti creva – koja je obložena debelim slojem sluzi. Kako vremenom disbioza napreduje, konkurentni mikroorganizmi sve više probadaju barijeru, uvlačeći se u prostore između epitelnih ćelija zidova creva da bi na kraju dospele u krvotoka. Ovo prouzrokuju aktiviranje imunog sistema koje izaziva niz zapaljenja koji se šire po celom telu. Ovo “zapaljenje” nije ništa drugo nego obeležje starenja. „Ova hronična zapaljenja dovode do sistemskih zapaljenja (po celom telu) koja doprinose propadanju tkiva i organa u našem telu”, kaže Aimee Parker sa Instituta Kuadram iz Belike Britanije.

Postavlja se pitanje: „Da li je zapaljenje uzrok ili posledica starenja?”

Da bi ovo saznali, tim nučnika oko Seline Stahl sa Univerziteta Ulm u Namačkoj je analizirao mikrobiom creva miševa kojima je transplantiran mikrobiom sa starim imunološkim sistemom. Primećeno je da su ti miševi razvili sve oblike starenja, što je ukazalo da: “Starenje imunog sistema prethodi promenama crevnih mikroba, rekla je Stahl i dodala, “da imuni sistem drži sve konce u svojim rukama, što ukazuje da postoji to nešto što se u kući prvo pokvari.”

“Sva ova razmišljanja su nas dovela do toga da održavanje mikrobioma zapravo predstavlja ogroman teret koji na kraju skraćuje naš životni vek. Više nisam sasvim sigurna da li i postoji dobar mikrobiom, kada nas patogeni stalno pokušavaju ubiti. Sve liči kao na brak iz interesa “, iznela je Strahl na konferenciji ovaj provokativni zaključak. Tome u prilog idu upravo ova nova saznanja o tome koliko naš imuni sistem mora naporno da radi da bi držao naše crevne mikrobe na uzici. https://www.science.org/doi/10.1126/science.adi3338

Profesor Jacob Vilde sa Univerziteta u Oksfordu daje svoj zaključak. „Trenutni talas entuzijazma je takav da smo mikrobe prihvatili da su dobri i da imaju najbolje namere. Ali mislim da naše želje daleko premašuju realno stanje stvari“, kaže Vilde. “Da biste videli njihove prave namere, razmislite šta se dešava kada prestane borba od strane domaćina tj. čoveka. Kada umremo, naši mikrobi nas pojedu. U roku od 30 minuta ili nešto više, mikrobi su već u krvotoku i tako brzo odlaze u sve naše organe i vi otičete iznutra dok oni počnu da razgrađuju vaša tkiva.”

Da li postoji način da se odloži taj jezivi ishod na duže?

Vežbanje ima zaista blagotvoran efekat na naš imuni sistem i njegovu interakciju sa našim mikrobiomom i to je najbolja stvar koju možemo učiniti da sve dugo dobro funkcioniše. Ishrana naravno! Dijeta sa malo vlakana postepeno razbija sluznicu sluzi i zid creva postaje ranjiv.

“Pored toga možete da oživite svoj mikrobiom tako što ćete provoditi vreme sa mlađim ljudima, jer ćete tako pokupiti mnogo boljih mikroba od njih! Tansplantacije fekalnih mikroba – gde su mladi mikrobiomi preneti na starije ljude – izgleda ohrabrujuće, što se pokazalo na životinjskim modelima. Ako prenesemo mlade fekalne mikrobiome u stariji organizam, smanjiće se upale i drugi indikatori starenja. Na kraju krajeva iako živite dovoljno dugo, mikrobiom creva će vas pojesti žive! Moramo prestati da mislimo o našim bakterijama kao o prijateljima i da počnemo da ih vidimo onakvima kakvi zaista jesu.”, zaključuje Vilde.

Izvinjavam se na kraju svima koji su tekst pročitali ukoliko vam je tekst učinio da imate loš dan …

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Povećana želja za unošenjem šećera je danas ključni faktor koji doprinosi prekomernoj telesnoj težini i sve većem broju ljudi sa dijagnozom dijabetesa i mnogih drugih bolesti. Tačan razlog i mehanizam ove pojave se ne još uvek znaju, ali neki dobri nagoveštaji postoje.

Današnja istraživanja i bolje poznavanje mikrobioma, kao i težnja da bakterijski sastava u crevima vratimo u balans, pokazuju dobar put u rešavanju najvećeg problema u ishrani – žudnje za slatkim.

Veza stomak – mozak 

Naša creva i naš mozak su u stalnoj komuniciraju i već nije novost da ta veza ima presudan uticaj na naše ponašanje u ishrani, stvara ili smanjuje rizike od nastajanja raznih bolesti i određuje stanje našeg zdravlja u celini.

U studiji objavljenoj 14. januara 2025. godine (1) istraživači su proučavali miševe i ljude sa dijabetesom tipa 2 i došli su do veoma upečatljivog zaključka – miševi i ljudi koji imaju nizak nivo FFAR4 (proteina koji je važan za regulaciju šećera u krvi i utiče na apetit) pokazali su veću želju za slatkišima.

S druge strane nizak nivo FFAR-a je povezan sa smanjenom zastupljenošću bakterije Bacteroides vulgatus u crevima! Ova bakterija utiče na hormon jetre koji deluje direktno na hipotalamus – region mozga koji kontroliše naše ponašanje u ishrani i sveukupni naš metabolizam.

Tokom studije istraživači su utvrdili da dodatkom upravo bakterije Bacteroides vulgatus miševi „dijabetičari“ pokazali su manju želju za šećerom.

Najnovija studija objavljena 24. januara 2025. godine (2) je pojasnila detaljnije ulogu važnih receptora/proteina za dugolančane masne kiseline tkzv. FFAR4, koji su smanjen kod pacijenata i mišjih modela sa dijabetesom. Smanjenje intestinalnog FFAR4 receptora kod miševa je dovelo do smanjenja bakterije Bacteroides vulgatus i njegovog metabolita pantotenata u crevima, što je dovelo do povećane žudnje za šećerom u ishrani.

Ovi nalazi potvrdjuju već ranije nagoveštaje o važnoj ulozi receptora FFAR4 koji pozitivno utiču na smanjenje želje za slatkim i sugerišu pantotenat dobijen iz B. Vulgatus kao potencijalnu terapijsku meru za dijabetes.

Istraživači su istakli da pantotenat (derivat bakterije B. Vulgatis) podstiče lučenje važnog GLP-1 receptora, koji stimulišući oslobađanje FGF21 u jetri, koji dalje deluju u mozgu na hipotalamus (gde su centri za sitost i glad) tako što smanjenju želju za slatkim i pozitvno regulišu energetski metabolizam.

Bacteroides vulgatus kao probiotik

Ove “velike” vesti su svakako znak početka nove ere u medicini, i ova nova otkrića mogu dovesti do novih pristupa u lečenju gojaznosti i metaboličkih bolesti kao što je dijabetes tipa 2. Primena specijalnih probiotičkih vrsta (živih bakterija) koji utiču na mikrobiom creva zaista privlače veliku pažnju, mada su stručnjaci i dalje skeptični, jer su potrebne i kliničke studije da bi se terapeutski potencijal primene specifičnih probiotskih vrsta potvrdio.

Sve trenutne studije rađene su na životinjama i bile su kratkog trajanja (manje od 20 nedelja), pri čemu je analiza otkrila i značajnu neujednočenost između kontrolne i eksperimentalne grupe u svim podgrupama.

Ipak, velike nade se polažu u nova istraživanja i jedno je sigurno – ništa više neće biti kao pre!!

Izvor

1. Zhang T., Wang W., at al. Free fatty acid receptor 4 modulates dietary sugar preference via the gut microbiota, Nature Microbiology, Published: 13 Jan. 2025, https://doi.org/10.1038/s41564-024-01902-8 

2. Fayt, C., Morales-Puerto, N. & Everard, A. A gut microorganism turns the dial on sugar intake, Nature Microbiology, Published: 24 Jan. 2025, https://doi.org/10.1038/s41564-024-01917-1

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Cena knjige je 2300 din (plus troskovi postarine oko 300 din). Knjiga 152 stranica u punom koloru sa primerima jelovnika i receptima. Napisite nam u inbox svoje ime prezime, adresu i broj telefona.

Dijeta – najbolji način da se ugojite. (paradosalno, ali je tako)

Da li jedete iako niste gladni, da li stoga sebi često kažete vam je potreban pre psihoterapeut nego nutricionista? Da li ste hiljadu puta već do sada probali da oslabite i svaki put ste odustali, ali ste i dalje fokusirani na hranu po ceo dan? Da li se opterećujete izjavama: ovo goji, ovo ne goji…  da li gubite nadu da je imati vitku liniju uopšte moguće…? Onda je ovo knjiga za vas.

Knjiga koja dotiče samu suštinu problema “iznutra” i bavi se psihološkim uzrocima gojaznosti, ali i inteligentnim strategijama u borbi sa našim emocijama i nudi konkretna rešenja u toj nelakoj borbi.

„Ne zaboravite da je naše telo samo mesto u kojem boravimo, a naš pravi život je povezan sa našom psihom. Učinite nešto dobro za telo da bi vaša duša htela da živi u njemu. Ne treba da  se plašite promena jer bez njih nema napretka. Promene nas čine boljim, vedrijim, srećnijim i lepšim u ovom jedinom životu koji imamo.“

„Zatim nežno rekoh svom telu:
„Želim da budemo prijatelji“,
a ono duboko uzdahnu i reče mi:
„Čekam to ceo svoj život.“

                                                                                              ~ N. Waheed ~

Knjiga će Vas rasteretiti, ohrabriti, smanjiti stres i konstantni fokus na hranu. Poverovaćete i vi, kao i 4000 klijenata Ane Lipowatz, da je jednom uobičajenom ishranom jedući krompir, testeninu i hleb moguće mršaviti, iako gotovo svi tvrde suprotno. Kažite i vi Dijeti zbogom!

NOVO DOPUNJENO IZDANJE KNJIGE JE IZAŠLO KRAJEM 2022. godine – POLOVINA KNJIGA JE SADA POSVEĆENA MIKROBIOMU!

Saznajte koliko tajni krije taj nevidljivi, ali moćni svet u nama. MIKROBIOM je super organ! Postoji velika nada da se nađu efikasnije mere protiv gojaznosti.

Najnoviji stav nauke! Jedni miševi se goje više od drugih iako jedu istu količinu i vrstu hranu. Miševi sa većim brojem „loših“ bakterija u crevima skloniji su gojenju. „Loše“ bakterije vole brzu hranu, vole „slasno i masno” i od takve hrane se brzo razmnožavaju izazivajući konstantne „tihe“ inflamatorne procese u digestivnom traktu. Studije sa gojaznim ljudima su pokazale takođe dominaciju „loših“ bakterija u njihovoj crevnoj flori.

Crevna flora je danas postala poseban organ u nauci koji se zove MIKROBIOM! Mi u telu imamo više bakterija nego ćelija. Bakterije menjaju naš metabolizam! Prevaga „dobrih“ bakterija dovodi do smanjenja telesne težine!

U knjizi su predstavljenja najnovija nova otkrića u domenu MIKROBIOMA koja su tek počela i koja daju odgovore na:

Kako hranom povećati broj dobrih bakterija?
Gde je naš drugi mozak?
Kako ishrana stimuliše lepa osećanja?
Gde nastaje emocionalna glad?
Koja je ishrana najbolja za nas mikrobiom?
Kako da se PROGRAMIRAMO na mršavljenje?
Da li želite da uradite analizu vašeg mirkobiom? 

Knjigu danas da biste je dobili već sutra.
Kratak video: https://www.youtube.com/shorts/ZRWsSiMTyik

Isporuka knjige na terotoriji Srbije:
Posaljite nam vaše tačno ime, prezime, adresu i broj telefona. Knjigu šaljemo Post expresom koju plaćate kuriru na preuzimanju. (2300 din + oko 350 din poštarina) ili je možete preuzeti u mojoj ordinaciji. 

Isporuka knjige za Evropu i šire – putem linka: 
https://www.fett-frei.at/product/knjiga-dijeta-najbolji-nacin-da-se-ugojite/

O autoru

Ana Lipowatz, magistar farmacije, rođena je u Nikšiću. Gimnaziju, srednju muzičku školu i fakultet završila je u Beogradu. Veći deo života provela je u inostranstvu: dve godine u Abu Dabiju, šesnaest godina u Moskvi, a od 2008. živi i radi u Austriji, gde je završila master studije iz oblasti ishrane. Od 2013. godine u Beču ima nutricionističko savetovalište. Član je Društva nutricionista Austrije i Austrijskog društva za prevenciju gojaznosti. Objavila je više naučnih radova. Govori srpski, nemački, ruski i engleski jezik. Tvorac je programa pravilne ishrane FETT-FREI, što na nemačkom jeziku znači da se telo oslobađa masti. Ana Lipowatz radi sa klijentima u Beogradu i Beču, ali i putem online savetovanja.

 

 

 

 

 

 

Skoro polovina savremenog sveta je gojazna. Gojaznost povećava rizik od mnogih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, hipertenziju, kardiovaskularne bolesti, čime doprinosi i smanjenju ljudskog veka (izveštaj WHO od marta 2024. godine)!

Da li je na pomolu NEŠTO NOVO što taj trend može prekinuti ili bar usporiti? Da li nova saznanja o Mikrobiomu, koja celokupnu naučnu i medicinsku javnost poslednjih godina okupiraju mogu biti ono što se dugo čekalo? 

Rezultat najnovije studije, objavljene oktobra 2024. godine je pokazao da bakterija Akkermansia muciniphila (Akk) može imati pozitivan probiotički efekat u sprečavanju dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Akkermansia muciniphila kao probiotik

Ova meta-analiza je uključila 15 kvalifikovanih studija rađenih na životinjama i pokazala je da je primena AKK (Akkermansia muciniphila) kao probiotika dovela do smanjenja telesne težine za 10,4%, smanjenja glukoze u krvi natašte za 21,2% kao i do povećanja osetljivosti na insulin. 

Ove “velike” vesti su svakako znak početka jedne nove ere u medicini, ali su naučnici i dalje skeptični, jer su potrebne dugoročne studije na većem broju uzoraka da bi se ovi korisni efekti potvrdili. (Sve trenutne studije rađene su na životinjama i bile su kratkog trajanja (manje od 20 nedelja), pri čemu je analiza otkrila i značajnu neujednočenost između kontrolne i eksperimentalne grupe u svim podgrupama.)

Ipak, velike nade se polažu u nova istraživanja i jedno je sigurno – ništa više neće biti kao pre!!

Akkermansia muciniphila postoji u formi probiotika (živi mikroorganizam) ili u formi nakon pasterizacije (postbiotik; mrtvi mikroorganizam). Trend je korišćenje neživih mikroorganizama nakon pasterizacije kako bi se sprečili potencijalni rizici povezani sa upotrebom živih mikroorganizama. Studija iz 2021. je pokazala da je kod miševa pasterizovana Akkermansia muciniphila bila efikasnija od primene živih bakterija.

Akkermansia muciniphila – bakterija zdravih ljudi 

Akkermansia muciniphila predstavlja jednu od danas najznačanijih bakterija u sastavu Mikrobioma, iako čini svega 3-5% mikrobiote creva kod zdravih ljudi. Otkrivena je 2004. godine i dobila je ime u čast dr. Anton Akermans, holandskog mikrobiologa, kao zaslugu za njegov veliki doprinos nauci.

Akkermansia muciniphila je bakterija koja živi u sluzokoži creva u sloju mukoze (lat. mucus). Svoju kolonizaciju počinje odmah nakon rođenja i tokom prve godine života dostiže nivo koji se sreće kod odraslih osoba. Formiranje zdrave sluzokože je fundament ljudskog zdravlja sa veoma složenom ulogom jer sa jedne strane obezbeđuje prolaz hranljivih materija u krv dok istovremeno sprečava prolaz toksičnih. Sa godinama a posebno u starosti smanjuje se kolonizacija creva Akkermansia muciniphila. 

Akkermansia muciniphila se naziva “mucin loving” bakterija. Ona utiče na obnovu mukoznog dela creva time što razgrađuje stare slojeve i dovodi do stvaranja novih slojeva mukoze. Tim procesom doprinosi održavanju optimalne debljine sloja sluzi čime stabilizuje crevnu barijeru. Prilikom razlaganjem sluzi ova bakterija proizvodi hranljive materije za “peharaste” ćelije (koje proizvode sluz) i tako ceo sistem čini dinamičnim i aktivnim.

Akkermansia muciniphila i hronične bolesti

Kod ljudi sa bolestima kao što su dijabetes tipa 2, inflamatorna bolest creva, kolorektalni rak, autizam I dr. Akkermansia muciniphila je smanjena ili nije prisutna. Njen nedostatak prouzrokuje manja ili veća oštećenja na sluzokoži creva, čime se barijera oslabljuje i dolazi do niza promena u prometu materija. Bilo da se radi o zapaljinskim procesima, hroničnim upalama, ili pojavi “propustljivih creva”, jasno je da dolazi do metaboličćkih poremećaja, slabljenja imunog sistema, i urušavanja zdravlja u celini.

Studija iz 2023. godine, rađena na miševima, je pokazala je da je Akkermansia muciniphila u crevima gojaznih miševa prisutna u 100 – 1000 puta manjim količinama. Suplementacija sa Akkermansia muciniphila gojaznim miševima je poboljšala metaboličke poremećaje kao što su: smanjenje endotoksina u krvi, adipoznost, zapaljenje masnog tkiva, telesna težina i insulinska rezistencija.

Suplementacija sa AAkkermansia municiphila

Suplementacija sa A. muciniphila je sasvim nov koncept i trenutno postoji nedostatak kliničkih istraživanja koja potvrđuju njegovu bezbednost, efikasnost, optimalnu dozu i oblik. Potrebno je više kliničkih ispitivanja da bi se potvrdilo da li postoje potencijalni neželjeni efekti, kao i da li suplementacija sa A. muciniphila ima jasne pozitivne kliničke efekte.

Neka preliminarna istraživanja sugerišu da određeni polifenoli (npr. resveratrol, ekstrakt nara) mogu povećati populaciju A. muciniphila. Međutim, efekti su varirali u zavisnosti od određenih karakteristika populacije (npr. etnička pripadnost, početni nivoi A. muciniphila), a obe studije su tokom sprovođenja studija, savetovale povećan unos dijetalnih vlakana (prebiotika), što takođe može imati značajan pozitivan uticaj na sastav crevne mikrobiote. Dodavanje prebiotika u hranu gojaznih miševa ima za cilj povećanje Akkermansia muciniphila i poboljšavanje metaboličkih poremećaja kao što su smanjenje endotoksemija (toksina u krvi), kod insulinske rezistencije, gojaznosti, upalnih procesa creva i dr.

Kako na duže staze povećati nivo Akkermansia municiphila? 

Usvajanje zdravih stilova života sa više kretanja i zdravom ishranom, (kao što je ishrana u mediteranskom stilu, koja se sastoji uglavnom od povrća, kompleksnih ugljenih hidrata, mahunarki, voća, orašastih plodova, maslinovog ulja, više ribe i manje mesa), je pristup koji sigurno maksimizira šanse za zdravu crevnu mikrobiotu, čime ćemo sami najviše doprineti dobrom zdravlju i sprečavanju razvoja savremenih hroničnih bolesti.

Studije:

Akkermansia muciniphila for the Prevention of Type 2 Diabetes and Obesity: A Meta-Analysis of Animal Studies by Ethan Liu, published Oktober 14, 2024, https://www.mdpi.com/2072-6643/16/20/3440

Fatemeh Ashrafian at al. Comparative effects of alive and pasteurized Akkermansia muciniphila on normal diet-fed mice, Published: 09 September 2021, https://www.nature.com/articles/s41598-021-95738-5

Roshanravan at al. A comprehensive systematic review of the effectiveness of Akkermansia muciniphila, a member of the gut microbiome, for the management of obesity and associated metabolic disorders. Arch Physiol Biochem, Jun 2023, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33449810/

Zadnji pasus Verhoog S, Taneri PE, Roa Díaz ZM, Marques-Vidal P, Troup JP, Bally L, Franco OH, Glisic M, Muka TDietary Factors and Modulation of Bacteria Strains of Akkermansia muciniphila and Faecalibacterium prausnitzii: A Systematic Review.m Nutrients, Jul 2019,
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31336737

CB Van Buiten, Dietary Polyphenols Support Akkermansia muciniphila Growth via Mediation of the Gastrointestinal Redox Environment,
https://www.mdpi.com/2076-3921/13/3/304, Published: 29 February 2024

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Ovu neobičinu “stihovnicu” sam napisala u dahu i to u nekoliko decembarskih večeri … kada su stihovi počeli sami da se nižu …
15 godina se bavim rešavanjem problema gojaznosti i shvatila sam da se on mora rešavati u korenu, a to znači od momenta kada dodjemo na ovaj svet.

Kupovinom ove knjige kupićete ne samo knjigu, već najbolju ulaznicu za budućnost i temelj na kome počiva sva tajna zdravog života. Pružimo deci znanja koja mi kao mali nismo imali, čime ćemo budućim generacijama dati šansu za bolje i srećnije sutra. Investirajte u zdravu budućnost vaših najmilijih!

„BAKTERIJE – MOJI DRUGARI, na mikrobiom magistrali” je namenjena za decu od 3 godine.
Cena knjige je 2600 din. 

Hiljadu puta ste rekli: „Jedi – to je zdravo”. I … ?  Da li je to dalo rezultat? Nije.
Zato što u praksi te reči dovoljno ne motivišu. Ni nas odrasle. A kamoli decu. 

U ovoj zanimljivoj avanturi kroz sopstveni stomak, tzv. “mikrobiom magistralu”, deca će kroz priču o bakterijama shvatiti ZAŠTO je važno jesti voće, povrće i druge zdrave namirnice kako bi njihovo telo bilo snažno i zdravo.

„Priča se da duž avenije,
žive neke bakterije.
Ima „dobrih”, koje zdravo vole,
one su tamo duboko dole.

I ako jedem stalno slatko,
one će tada živeti kratko.
Na mesto njihovo doći će „zloće”
sa sto posto verovatnoće.

Na „Mikrobiom magistrali“
bore se „zloće“ i drugari.
Zato sam napravio plan detaljno,
hm … „zloća“ će biti minimalno.

Plan je da se hranim zdravo
i to sam rešio baš tvrdoglavo,
da bi moje bakterije dobre
mogle da žive i bez borbe.”

Pružimo našim malim istraživačima putovanje u fascinantni unutrašnji svet gde ih čekaju dobri drugari: brižna Rozarija, nežna Prevotela, ali i „zloće”: gojazni Helikokus i mrzovoljni Proteus, nervozna Koksijela i čupava Klebsa-blesa, i opasna Amonela, a tek Lostridija od svih najgora, pa i lukavi Kandidos – poznat kao banditos …

Na kraju knjige mališani će moći da crtaju, boje i da se lično upoznaju sa svojim majušnim stanarima! ️Naučiće kako izgleda piramida zdrave hrane, proveriće svoje znanje odgovorima na pitanja, nacrtaće kako izgleda njihov mikrobiom! 

! Fasciniraće vas lakoća sa kojom deci taj mikrosvet postaje mio i drag i kako brzo počinju svojevoljno da biraju prave namirnice za sebe i svoje drugare – za koje se jako i iskreno brinu. Isprobano na mojoj unuci koja ima samo 2.5 godine!!  Adelinda posle čitanja knjige 

I za kraj: ako recept kod vas ne „upali”, slikovnicu možete vratiti!

Isporuka knjige na teritoriji Srbije:
Posaljite u Instagram inbox vaše tačno ime, prezime, adresu i broj telefona. Knjigu šaljemo poštom. Knjigu dobijate sutradan po naružbini!
Cena knjige je 2600 din + oko 350 din poštarina. 

Isporuka knjige u zemlje Evropske Unije i šire: putem linka: Bakterije moji drugari

 

Ova mala riba kilifish (Nothobranchius furzeri) koja živi u lokvama i jezerima širom Zimbabvea i Mozambika je u poslednje vreme privukla pažnji i maštu istraživača. Zašto?

Ova riba živi svega tri do devet meseci, što je čini kičmenjakom sa najkraćim životnim vekom i idealan je modelom za razna naučna istraživanja, jer brzo prolaze sve značajne promene u izgledu, ponašanju i mnogim biološkim procesima, a kao kičmenjak ima mnoge sličnosti sa čovekom.

Ova riba već nakon dva-tri meseca počinje da gubi pigmente, motorički i mentalno se usporava, može da oboli od raka, i sl. –  bori se sa sličnim znacima starenja kao i čovek.

Uticaj crevne flore na proces starenja i životni vek

Istraživači sa Instituta Maks Plank za biologiju starenja u Kelnu, predvođeni Darijem Rikardom Valencanom, ispitivali su uticaj crevne flore na starenje i životni vek riba. Za svoju studiju, naučnici su antibiotikom ubili crevne bakterije ribe stare nešto više od devet nedelja, a zatim su te „sredovečne“ ribe izložili ostacima mlađih riba. Kada ribe „okuse” plutajuće čestice, one neizbežno progutaju i njihove crevne bakterije koje plutaju u vodi. Na taj način se bakterije iz mladih riba uspešno transplantiraju u creva starijih i tamo koloniziraju u značajnom broju prvenstveno: Exiguobacterium, Planococcus, Propionigenium, Psychrobacte i dr.

Očekivani životni vek starijih riba se produžava ako se njihova creva koloniziraju mikroorganizmima mlađih riba.

Starije ribe sa mladom crevnom florom ne samo da žive oko 40 % duže od riba koje su bile izložene samo sopstvenoj crevnoj flori ili flori životinja istog uzrasta. Čak i u starosti od 16 nedelja još uvek su okretne i izgledom podsećaju na mlade ribe!

Nasuprot tome, čini se da mikrobi iz creva starijih riba nemaju uticaja na životni vek mlađih životinja.

Još uvek nije jasno kako tačno mikrobi utiču na životni vek. „Moguće je da je imunološki sistem koji stari manje sposoban da zaštiti mikroorganizme u crevima, tako da patogeni vremenom preovlađuju. Crevna flora iz mladog organizma mogla bi to da spreči tako što podržava imuni sistem i blokira upalne procese. To bi dovelo do dužeg životnog veka i boljeg zdravlja“, kaže Valencano.

Imuni sistem i starenje

„Želeli smo da znamo kakav je repertoar antitela kako starimo“, objašnjava Dario Rikardo Valencano, koji je vodio ovu novu studiju, publikovanu 2022. godine. „Teško je proučavati ljudski imuni sistem tokom celog života jer ljudi žive veoma dugo. Pored toga, kod ljudi možete ispitati samo antitela u perifernoj krvi, jer je problematično uzeti uzorke iz drugih tkiva. Iz tog razloga smo koristili takodje malu tirkiznu ribicu – killifish.

Istraživači su uspeli da sa velikom preciznošću okarakterišu brojna antitela. Imuni sistem mora stalno da reaguje na nove napade patogena. Otkrili su da starije ribe imaju manju raznolikost antitela u svojim telima. Istraživanje za ovu studiju sprovedeno je na Institutu Maks Plank za biologiju starenja i finansirano od strane CECAD Klastera izvrsnosti za istraživanje starenja i Centra za kolaborativno istraživanje 1310 Univerziteta u Kelnu.

Kancer i druge bolesti

Isti autor je 2020. godine objavio studiju koja otkriva zašto killifish akumulira štetne materije koje u čitavom genomu dovode do manjih ili većih mutacija, koje uzrokuju razne bolesti povezane sa starenjem kao što su rak ili neurodegenerativne bolesti, i promenama na tkzv. mTOR putu (mTOR pathway). mTOR  je centralni regulator metabolizma i fiziologije sa važnom ulogom u funkciji tkiva jetre, mozga, masnog tkiva. Igra glavnu ulogu u procesima povezanim sa bolestima kao što su rak, artritis, dijabetes, gojaznost, depresija i određeni kanceri. Često se aktivira u tumorima i igra važnu ulogu u metabolizmu tumora. 

Ovo može pomoći naučnicima da bolje razumeju kako se životni vek razvija među populacijama i može dovesti do novih uvida o starenju ljudi. 

Intermittent fasting – povremeni post

Poznato je da smanjen unos hrane, bilo kroz smanjenje unosa kalorija ili kroz razne varijante posta, pozitivno utiče na zdravlje. Da bi pronašli najprikladnije vreme za post, istraživači su uveli intervencije posta u različitim godinama, otkrivši da ove intervencije u starijem dobu ne daju iste koristi kao kod mlađih životinja.

Institut Maks Plank za biologiju starenja je sada istražio i efekte posta u vezi sa starenjem. U istraživanjima je ponovo bila killifish. Istraživači su eksperiment sprovodili na mladim i starijim ribama, ostavljajući ih nekoliko dana bez hrane ili su ih hranili jedan-dva puta dnevno. Otkrili su da visceralno masno tkivo starih riba manje reaguje na ovaj tip hranjenja.

„Poznato je da masno tkivo najsnažnije reaguje na ove i slične varijacije u unosu hrane i zato smo ga pažljivije pogledali“, objašnjava Roberto Ripa, vodeći autor studije. Pronašli su da se masno tkivo stare ribe razlikuje od onog kod mladih. Postoji jedan specifičan protein koji se zove AMP kinaza i ova kinaza je senzor ćelijske energije i sastoji se od različitih aktivnih komponenata, koje sa godinama opadaju. Kada su naučnici genetskom modifikacijom uspeli da povećaju aktivnost pojedinih komponenata AMP kinaze, desilo da su stare ribe postajale zdravije i čak su duže živele. Studija je publikovana novembra 2023. godine. 

Izvori: 

Patrick Smith, David Willemsen, Miriam Popkes, Franziska Metge, Edson Gandiwa, Martin Reichard, and Dario Riccardo Valenzano, Regulation of life span by the gut microbiota in the short-lived African Turquoise Killifisch, bioRxiv Preprint; 27 March, 2017, doi: 10.7554/eLife.27014, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28826469/

William J Bradshaw, Michael Poeschla, Aleksandra Placzek, Samuel Kean, Dario Riccardo Valenzano, Extensive age-dependent loss of antibody diversity in naturally short-lived turquoise killifish. eLife, February 7th, 2022. https://elifesciences.org/articles/65117

David Willemsen, Rongfeng Cui, Martin Reichard, Dario Riccardo Valenzano, Intra-species differences in population size shape life history and genome evolution, Published 1 Sept, 2020. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32869739/

Ripa, R., Ballhysa, E., Steiner, J.D. et al. Refeeding-associated AMPKγ1 complex activity is a hallmark of health and longevity. Nat Aging 3, 1544–1560 (2023Max Planck Institute for Biology of Ageing in Cologne Published13 November 2023, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37957359/

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.