Author: Ana Lipovac nutricionista

Skoro polovina savremenog sveta je gojazna. Gojaznost povećava rizik od mnogih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, hipertenziju, kardiovaskularne bolesti, čime doprinosi i smanjenju ljudskog veka (izveštaj WHO od marta 2024. godine)!

Da li je na pomolu NEŠTO NOVO što taj trend može prekinuti ili bar usporiti? Da li nova saznanja o Mikrobiomu, koja celokupnu naučnu i medicinsku javnost poslednjih godina okupiraju mogu biti ono što se dugo čekalo? 

Rezultat najnovije studije, objavljene oktobra 2024. godine je pokazao da bakterija Akkermansia muciniphila (Akk) može imati pozitivan probiotički efekat u sprečavanju dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Akkermansia muciniphila kao probiotik

Ova meta-analiza je uključila 15 kvalifikovanih studija rađenih na životinjama i pokazala je da je primena AKK (Akkermansia muciniphila) kao probiotika dovela do smanjenja telesne težine za 10,4%, smanjenja glukoze u krvi natašte za 21,2% kao i do povećanja osetljivosti na insulin. 

Ove “velike” vesti su svakako znak početka jedne nove ere u medicini, ali su naučnici i dalje skeptični, jer su potrebne dugoročne studije na većem broju uzoraka da bi se ovi korisni efekti potvrdili. (Sve trenutne studije rađene su na životinjama i bile su kratkog trajanja (manje od 20 nedelja), pri čemu je analiza otkrila i značajnu neujednočenost između kontrolne i eksperimentalne grupe u svim podgrupama.)

Ipak, velike nade se polažu u nova istraživanja i jedno je sigurno – ništa više neće biti kao pre!!

Akkermansia muciniphila postoji u formi probiotika (živi mikroorganizam) ili u formi nakon pasterizacije (postbiotik; mrtvi mikroorganizam). Trend je korišćenje neživih mikroorganizama nakon pasterizacije kako bi se sprečili potencijalni rizici povezani sa upotrebom živih mikroorganizama. Studija iz 2021. je pokazala da je kod miševa pasterizovana Akkermansia muciniphila bila efikasnija od primene živih bakterija.

Akkermansia muciniphila – bakterija zdravih ljudi 

Akkermansia muciniphila predstavlja jednu od danas najznačanijih bakterija u sastavu Mikrobioma, iako čini svega 3-5% mikrobiote creva kod zdravih ljudi. Otkrivena je 2004. godine i dobila je ime u čast dr. Anton Akermans, holandskog mikrobiologa, kao zaslugu za njegov veliki doprinos nauci.

Akkermansia muciniphila je bakterija koja živi u sluzokoži creva u sloju mukoze (lat. mucus). Svoju kolonizaciju počinje odmah nakon rođenja i tokom prve godine života dostiže nivo koji se sreće kod odraslih osoba. Formiranje zdrave sluzokože je fundament ljudskog zdravlja sa veoma složenom ulogom jer sa jedne strane obezbeđuje prolaz hranljivih materija u krv dok istovremeno sprečava prolaz toksičnih. Sa godinama a posebno u starosti smanjuje se kolonizacija creva Akkermansia muciniphila. 

Akkermansia muciniphila se naziva “mucin loving” bakterija. Ona utiče na obnovu mukoznog dela creva time što razgrađuje stare slojeve i dovodi do stvaranja novih slojeva mukoze. Tim procesom doprinosi održavanju optimalne debljine sloja sluzi čime stabilizuje crevnu barijeru. Prilikom razlaganjem sluzi ova bakterija proizvodi hranljive materije za “peharaste” ćelije (koje proizvode sluz) i tako ceo sistem čini dinamičnim i aktivnim.

Akkermansia muciniphila i hronične bolesti

Kod ljudi sa bolestima kao što su dijabetes tipa 2, inflamatorna bolest creva, kolorektalni rak, autizam I dr. Akkermansia muciniphila je smanjena ili nije prisutna. Njen nedostatak prouzrokuje manja ili veća oštećenja na sluzokoži creva, čime se barijera oslabljuje i dolazi do niza promena u prometu materija. Bilo da se radi o zapaljinskim procesima, hroničnim upalama, ili pojavi “propustljivih creva”, jasno je da dolazi do metaboličćkih poremećaja, slabljenja imunog sistema, i urušavanja zdravlja u celini.

Studija iz 2023. godine, rađena na miševima, je pokazala je da je Akkermansia muciniphila u crevima gojaznih miševa prisutna u 100 – 1000 puta manjim količinama. Suplementacija sa Akkermansia muciniphila gojaznim miševima je poboljšala metaboličke poremećaje kao što su: smanjenje endotoksina u krvi, adipoznost, zapaljenje masnog tkiva, telesna težina i insulinska rezistencija.

Suplementacija sa AAkkermansia municiphila

Suplementacija sa A. muciniphila je sasvim nov koncept i trenutno postoji nedostatak kliničkih istraživanja koja potvrđuju njegovu bezbednost, efikasnost, optimalnu dozu i oblik. Potrebno je više kliničkih ispitivanja da bi se potvrdilo da li postoje potencijalni neželjeni efekti, kao i da li suplementacija sa A. muciniphila ima jasne pozitivne kliničke efekte.

Neka preliminarna istraživanja sugerišu da određeni polifenoli (npr. resveratrol, ekstrakt nara) mogu povećati populaciju A. muciniphila. Međutim, efekti su varirali u zavisnosti od određenih karakteristika populacije (npr. etnička pripadnost, početni nivoi A. muciniphila), a obe studije su tokom sprovođenja studija, savetovale povećan unos dijetalnih vlakana (prebiotika), što takođe može imati značajan pozitivan uticaj na sastav crevne mikrobiote. Dodavanje prebiotika u hranu gojaznih miševa ima za cilj povećanje Akkermansia muciniphila i poboljšavanje metaboličkih poremećaja kao što su smanjenje endotoksemija (toksina u krvi), kod insulinske rezistencije, gojaznosti, upalnih procesa creva i dr.

Kako na duže staze povećati nivo Akkermansia municiphila? 

Usvajanje zdravih stilova života sa više kretanja i zdravom ishranom, (kao što je ishrana u mediteranskom stilu, koja se sastoji uglavnom od povrća, kompleksnih ugljenih hidrata, mahunarki, voća, orašastih plodova, maslinovog ulja, više ribe i manje mesa), je pristup koji sigurno maksimizira šanse za zdravu crevnu mikrobiotu, čime ćemo sami najviše doprineti dobrom zdravlju i sprečavanju razvoja savremenih hroničnih bolesti.

Studije:

Akkermansia muciniphila for the Prevention of Type 2 Diabetes and Obesity: A Meta-Analysis of Animal Studies by Ethan Liu, published Oktober 14, 2024, https://www.mdpi.com/2072-6643/16/20/3440

Fatemeh Ashrafian at al. Comparative effects of alive and pasteurized Akkermansia muciniphila on normal diet-fed mice, Published: 09 September 2021, https://www.nature.com/articles/s41598-021-95738-5

Roshanravan at al. A comprehensive systematic review of the effectiveness of Akkermansia muciniphila, a member of the gut microbiome, for the management of obesity and associated metabolic disorders. Arch Physiol Biochem, Jun 2023, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33449810/

Zadnji pasus Verhoog S, Taneri PE, Roa Díaz ZM, Marques-Vidal P, Troup JP, Bally L, Franco OH, Glisic M, Muka TDietary Factors and Modulation of Bacteria Strains of Akkermansia muciniphila and Faecalibacterium prausnitzii: A Systematic Review.m Nutrients, Jul 2019,
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31336737

CB Van Buiten, Dietary Polyphenols Support Akkermansia muciniphila Growth via Mediation of the Gastrointestinal Redox Environment,
https://www.mdpi.com/2076-3921/13/3/304, Published: 29 February 2024

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Ovu neobičinu “stihovnicu” sam napisla u dahu i to u nekoliko decembarskih večeri … kada su stihovi počeli sami da se nižu …
15 godina se bavim rešavanjem problema gojaznosti i shvatila sam da se on mora rešavati u korenu, a to znači od momenta kada dodjemo na ovaj svet.

Kupovinom ove knjige kupićete ne samo knjigu, već najbolju ulaznicu za budućnost i temelj na kome počiva sva tajna zdravog života. Pružimo deci znanja koja mi kao mali nismo imali, čime ćemo budućim generacijama dati šansu za bolje i srećnije sutra. Investirajte u zdravu budućnost vaših najmilijih!

„BAKTERIJE – MOJI DRUGARI, na mikrobiom magistrali” je namenjena za decu od 3 godine.
Cena knjige je 2600 din. 

Hiljadu puta ste rekli: „Jedi – to je zdravo”. I … ?  Da li je to dalo rezultat? Nije.
Zato što u praksi te reči dovoljno ne motivišu. Ni nas odrasle. A kamoli decu. 

U ovoj zanimljivoj avanturi kroz sopstveni stomak, tzv. “mikrobiom magistralu”, deca će kroz priču o bakterijama shvatiti ZAŠTO je važno jesti voće, povrće i druge zdrave namirnice kako bi njihovo telo bilo snažno i zdravo.

„Priča se da duž avenije,
žive neke bakterije.
Ima „dobrih”, koje zdravo vole,
one su tamo duboko dole.

I ako jedem stalno slatko,
one će tada živeti kratko.
Na mesto njihovo doći će „zloće”
sa sto posto verovatnoće.

Na „Mikrobiom magistrali“
bore se „zloće“ i drugari.
Zato sam napravio plan detaljno,
hm … „zloća“ će biti minimalno.

Plan je da se hranim zdravo
i to sam rešio baš tvrdoglavo,
da bi moje bakterije dobre
mogle da žive i bez borbe.”

Pružimo našim malim istraživačima putovanje u fascinantni unutrašnji svet gde ih čekaju dobri drugari: brižna Rozarija, nežna Prevotela, ali i „zloće”: gojazni Helikokus i mrzovoljni Proteus, nervozna Koksijela i čupava Klebsa-blesa, i opasna Amonela, a tek Lostridija od svih najgora, pa i lukavi Kandidos – poznat kao banditos …

Na kraju knjige mališani će moći da crtaju, boje i da se lično upoznaju sa svojim majušnim stanarima! ️Naučiće kako izgleda piramida zdrave hrane, proveriće svoje znanje odgovorima na pitanja, nacrtaće kako izgleda njihov mikrobiom! 

! Fasciniraće vas lakoća sa kojom deci taj mikrosvet postaje mio i drag i kako brzo počinju svojevoljno da biraju prave namirnice za sebe i svoje drugare – za koje se jako i iskreno brinu. Isprobano na mojoj unuci koja ima samo 2.5 godine!!  Adelinda posle čitanja knjige 

I za kraj: ako recept kod vas ne „upali”, slikovnicu možete vratiti!

Isporuka knjige na teritoriji Srbije:
Posaljite u Instagram inbox vaše tačno ime, prezime, adresu i broj telefona. Knjigu šaljemo poštom. Knjigu dobijate sutradan po naružbini!
Cena knjige je 2600 din + oko 350 din poštarina. 

Isporuka knjige u zemlje Evropske Unije i šire: putem linka: Bakterije moji drugari

 

Ova mala riba kilifish (Nothobranchius furzeri) koja živi u lokvama i jezerima širom Zimbabvea i Mozambika je u poslednje vreme privukla pažnji i maštu istraživača. Zašto?

Ova riba živi svega tri do devet meseci, što je čini kičmenjakom sa najkraćim životnim vekom i idealan je modelom za razna naučna istraživanja, jer brzo prolaze sve značajne promene u izgledu, ponašanju i mnogim biološkim procesima, a kao kičmenjak ima mnoge sličnosti sa čovekom.

Ova riba već nakon dva-tri meseca počinje da gubi pigmente, motorički i mentalno se usporava, može da oboli od raka, i sl. –  bori se sa sličnim znacima starenja kao i čovek.

Uticaj crevne flore na proces starenja i životni vek

Istraživači sa Instituta Maks Plank za biologiju starenja u Kelnu, predvođeni Darijem Rikardom Valencanom, ispitivali su uticaj crevne flore na starenje i životni vek riba. Za svoju studiju, naučnici su antibiotikom ubili crevne bakterije ribe stare nešto više od devet nedelja, a zatim su te „sredovečne“ ribe izložili ostacima mlađih riba. Kada ribe „okuse” plutajuće čestice, one neizbežno progutaju i njihove crevne bakterije koje plutaju u vodi. Na taj način se bakterije iz mladih riba uspešno transplantiraju u creva starijih i tamo koloniziraju u značajnom broju prvenstveno: Exiguobacterium, Planococcus, Propionigenium, Psychrobacte i dr.

Očekivani životni vek starijih riba se produžava ako se njihova creva koloniziraju mikroorganizmima mlađih riba.

Starije ribe sa mladom crevnom florom ne samo da žive oko 40 % duže od riba koje su bile izložene samo sopstvenoj crevnoj flori ili flori životinja istog uzrasta. Čak i u starosti od 16 nedelja još uvek su okretne i izgledom podsećaju na mlade ribe!

Nasuprot tome, čini se da mikrobi iz creva starijih riba nemaju uticaja na životni vek mlađih životinja.

Još uvek nije jasno kako tačno mikrobi utiču na životni vek. „Moguće je da je imunološki sistem koji stari manje sposoban da zaštiti mikroorganizme u crevima, tako da patogeni vremenom preovlađuju. Crevna flora iz mladog organizma mogla bi to da spreči tako što podržava imuni sistem i blokira upalne procese. To bi dovelo do dužeg životnog veka i boljeg zdravlja“, kaže Valencano.

Imuni sistem i starenje

„Želeli smo da znamo kakav je repertoar antitela kako starimo“, objašnjava Dario Rikardo Valencano, koji je vodio ovu novu studiju, publikovanu 2022. godine. „Teško je proučavati ljudski imuni sistem tokom celog života jer ljudi žive veoma dugo. Pored toga, kod ljudi možete ispitati samo antitela u perifernoj krvi, jer je problematično uzeti uzorke iz drugih tkiva. Iz tog razloga smo koristili takodje malu tirkiznu ribicu – killifish.

Istraživači su uspeli da sa velikom preciznošću okarakterišu brojna antitela. Imuni sistem mora stalno da reaguje na nove napade patogena. Otkrili su da starije ribe imaju manju raznolikost antitela u svojim telima. Istraživanje za ovu studiju sprovedeno je na Institutu Maks Plank za biologiju starenja i finansirano od strane CECAD Klastera izvrsnosti za istraživanje starenja i Centra za kolaborativno istraživanje 1310 Univerziteta u Kelnu.

Kancer i druge bolesti

Isti autor je 2020. godine objavio studiju koja otkriva zašto killifish akumulira štetne materije koje u čitavom genomu dovode do manjih ili većih mutacija, koje uzrokuju razne bolesti povezane sa starenjem kao što su rak ili neurodegenerativne bolesti, i promenama na tkzv. mTOR putu (mTOR pathway). mTOR  je centralni regulator metabolizma i fiziologije sa važnom ulogom u funkciji tkiva jetre, mozga, masnog tkiva. Igra glavnu ulogu u procesima povezanim sa bolestima kao što su rak, artritis, dijabetes, gojaznost, depresija i određeni kanceri. Često se aktivira u tumorima i igra važnu ulogu u metabolizmu tumora. 

Ovo može pomoći naučnicima da bolje razumeju kako se životni vek razvija među populacijama i može dovesti do novih uvida o starenju ljudi. 

Intermittent fasting – povremeni post

Poznato je da smanjen unos hrane, bilo kroz smanjenje unosa kalorija ili kroz razne varijante posta, pozitivno utiče na zdravlje. Da bi pronašli najprikladnije vreme za post, istraživači su uveli intervencije posta u različitim godinama, otkrivši da ove intervencije u starijem dobu ne daju iste koristi kao kod mlađih životinja.

Institut Maks Plank za biologiju starenja je sada istražio i efekte posta u vezi sa starenjem. U istraživanjima je ponovo bila killifish. Istraživači su eksperiment sprovodili na mladim i starijim ribama, ostavljajući ih nekoliko dana bez hrane ili su ih hranili jedan-dva puta dnevno. Otkrili su da visceralno masno tkivo starih riba manje reaguje na ovaj tip hranjenja.

„Poznato je da masno tkivo najsnažnije reaguje na ove i slične varijacije u unosu hrane i zato smo ga pažljivije pogledali“, objašnjava Roberto Ripa, vodeći autor studije. Pronašli su da se masno tkivo stare ribe razlikuje od onog kod mladih. Postoji jedan specifičan protein koji se zove AMP kinaza i ova kinaza je senzor ćelijske energije i sastoji se od različitih aktivnih komponenata, koje sa godinama opadaju. Kada su naučnici genetskom modifikacijom uspeli da povećaju aktivnost pojedinih komponenata AMP kinaze, desilo da su stare ribe postajale zdravije i čak su duže živele. Studija je publikovana novembra 2023. godine. 

Izvori: 

Patrick Smith, David Willemsen, Miriam Popkes, Franziska Metge, Edson Gandiwa, Martin Reichard, and Dario Riccardo Valenzano, Regulation of life span by the gut microbiota in the short-lived African Turquoise Killifisch, bioRxiv Preprint; 27 March, 2017, doi: 10.7554/eLife.27014, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28826469/

William J Bradshaw, Michael Poeschla, Aleksandra Placzek, Samuel Kean, Dario Riccardo Valenzano, Extensive age-dependent loss of antibody diversity in naturally short-lived turquoise killifish. eLife, February 7th, 2022. https://elifesciences.org/articles/65117

David Willemsen, Rongfeng Cui, Martin Reichard, Dario Riccardo Valenzano, Intra-species differences in population size shape life history and genome evolution, Published 1 Sept, 2020. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32869739/

Ripa, R., Ballhysa, E., Steiner, J.D. et al. Refeeding-associated AMPKγ1 complex activity is a hallmark of health and longevity. Nat Aging 3, 1544–1560 (2023Max Planck Institute for Biology of Ageing in Cologne Published13 November 2023, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37957359/

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Alchajmerova bolest će moći da se leči na jedan veoma jednostavan način – pokazala je studija urađena na Kings koledžu u Londonu, objavljena 29. februara 2024. u časopisu Nature Communications.

Šta je Alchajmerova bolest? 

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije koji se sreće kod dve trećine obolelih. Usled odumiranja nervnih ćelija u mozgu, obolele osobe pate od zaborava, dezorijentisanosti, imaju otežanu komunikaciju i sl.

Od Alchajmerove bolesti (prema izvestaju Nemačkog društva za borbu protiv Alchajmera – DAG) u Evropi je 2021. godine od te bolesti bolovalo oko 1,9% ljudi starosti od 65 do 69 godina, dok ih je u starosnoj grupi od 80 do 84 godine bilo oko 14% ‒ svaki sedmi. Dve trećine obolelih su bile žene. 

Na slici su prikazana dalja predviđanja broja obolelih u narednim decenijama, kako će se bolest razvijati, odnosno napredovati. 

Mnogo vremena i truda je uloženo u istraživanja koja bi mogla da doprinesu usporavanju pada kognitivnih funkcija starih, ali i mlađih ljudi. Međutim, za sada se ne zna mnogo o uzrocima koji izazivaju razvoj bolesti ni o izgledima za uspešno izlečenje.

Uticaj mikrobioma na razvoj Alchajmerove bolesti

Tek objavljena, na početku pomenuta studija dokazala je ono što se naslućivalo u brojnim istraživanjima pre samo nekoliko godina – mikrobiom pacijenata sa Alchajmerovom bolešću se znatno razlikuje od crevnog mikrobioma zdravih ljudi. Zadatak ove studije je bio da nađe odgovor za pitanje: Da li i u kojoj meri uzimanje prebiotičkih dodataka ishrani može da poboljša kognitivne funkcije starijih ljudi? 

Da li je senzacija na pomolu? 

Studija je pokazala da dva jeftina i lako dostupna izvora biljnih vlakana: inulin i fruktooligosaharidi (FOS) iz grupe prebiotika mogu da utiču na znatno bolju funkciju mozga kod starijih ljudi. 

„Uzbuđeni smo što vidimo dobre promene za samo 12 nedelja. Ovo otkriće obećava novu epohu u lečenju Alchajmerove bolesti i poboljšanju kognitivnih funkcija mozga u starijoj populaciji“, izjavila je sa ponosom autorka studije dr Meri Ni Loklajn sa Kings koledža u Londonu.

Istraživanja na blizancima

Istraživanja na blizancima u medicini imaju važnu ulogu jer blizanci imaju sličnu genetiku, slično odrastanje, sličan mentalni i fizički sklop, pa se ti faktori mogu isključiti kao relevantni. Zbog toga je lakše utvrditi da li je za rezultat zaista zaslužan faktor u ishrani koji se ispituje.

Studija je obuhvatila 36 blizanačkih parova koji su bili stariji od 60 godina. Svaki par je nasumično raspoređen u dve grupe. Jedan od blizanaca je primao suplement vlakana, a drugi je primao placebo – svakoga dana tokom 12 nedelja. Ni tim istraživača ni učesnici nisu znali šta je ko dobio sve dok analiza nije završena (to se zove dvostruko slepa studija). 

Budući da proces starenja, osim pored pada kognitivnih funkcija, karakteriše i pad, odnosno gubitak mišićne mase, tim istraživača je rešio da svim učesnicima, i placebo grupi i grupi za tretman, uključi još i proteinski suplement i određene fizičke vežbe – sve sa ciljem poboljšanja i mišićne mase.

Rezultat studije

U grupi koja je primala vlakna u obliku prebiotika uočene su značajne promene nabolje u sastavu mikrobioma, u prvom redu povećanje broja korisnih bakterija kao što je Bifidobacterium.

Između grupa nije bilo značajne razlike u snazi mišića, ali je grupa koja je primala prebiotička vlakna imala bolje rezultate u svim kognitivnim testovima, kojima su procenjivane funkcije mozga i koji se koriste kao rani markeri za dijagnostiku Alchajmerove bolesti: uparivanje pojmova, testovi memorije, testovi brzine obrade informacija i sl., jer su to parametri važni za svakodnevni život starije populacije – na primer, reagovanje u saobraćaju, zaustavljanje prilikom opasnosti i sl.

Dalja pitanja? 

„Naš sledeći zadatak je da vidimo da li se dobijeni efekti održavaju duže vreme i da li je ovo istraživanje primenljivo i za različite grupe obolelih“, rekla je dr Ni Loklajn.

„Ova biljna vlakna, koja su i jeftina i dostupna u slobodnoj prodaji, mogla bi koristiti širokoj grupi ljudi, uključujući i grupu ljudi bez mnogo prihoda, a svakako je najvažnije to što su prebiotici bezbedni i lako komercijalno dostupni. Verujemo da će buduće studije i saznanja proširiti naše razumevanje ovog zagonetnog puta, čime se stvara nada da će se pronaći novi efikasni načini za poboljšanje kvaliteta života starije populacije“, zaključila je autorka.

Ovu studiju su podržali britanski Kraljevski centar za brigu o starima (CARICE) i Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja Wellcome Trust. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications, 29. februara 2024.

Osovina mikrobiom – mozak

Probajte da simulirate bilo koji osećaj, od osećaja prijatnosti, preko osećaja straha, besa, neprijatnosti – svaki ćete osetiti u stomaku – stomak se širi ili skuplja, ide napred ili nazad, ili zastane … Stomak šalje devet puta više impulsa mozgu nego obrnuto. Na osnovu toga možemo slobodno reći da je mikrobiom naš drugi mozak, ali bih rekla i naš prvi emocionalni organ.

Sasvim je izvesno da postoji neraskidiva i veoma kompleksna veza između onoga što se dešava u našim crevima i onoga što se dešava u našem mozgu. Naučnici tu vezu nazivaju „osovina creva – mozak“ (gut-brain Achse). 

Otkrivanjem daljih tajni ove osovine i sve većim i sveobuhvatnijim saznanjima o ovoj temi sigurno će nam u bliskoj budućnosti biti ponuđeni novi pristupi za zdraviji i duži život ljudske vrste. 

Promene u mikrobiomu opisane kod pacijenata sa Alchajmerovom demencijom ogledaju se u izraženom smanjenju raznovrsnosti bakterijskih vrsta, a i u povećanju ili smanjenje određenih sojeva i klasa bakterija, što su pokazale i ranije studije. Slične promene su uočene i kod obolelih od dijabetesa melitusa i gojaznosti, poznatih faktora rizika za Alchajmerovu demenciju. 

Sve danas govori u prilog tome da su inflamatorni procesi creva i narušen mikrobiom glavni uzročnici većine savremenih bolesti. Cilj terapijskih pokušaja je da se sačuva zdravlje digestivnog trakta modifikovanjem mikrobioma u prvom redu uz upotrebu probiotika i prebiotika. Novo vreme će ubrzo pružiti prave dokaze.

Sve o prebioticima možete da pročitate na mom sajtu www.prebiotik.rs 

Mary Ni Lochlainn, Effect of gut microbiome modulation on muscle function and cognition: the PROMOTe randomised controlled trial, Published: 29 February 2024, https://www.nature.com/articles/s41467-024-46116-y

Christoph Laske at al. , Signature of Alzheimer’s Disease in Intestinal Microbiome: Results From the AlzBiom Study, 19 April 2022, https://doi.org/10.3389/fnins.2022.792996

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Sedam smrtnih grehova predstavlja jednu od najvažnijih okosnica hrišćanskog učenja i hrišćanske teologije. Ljudi se boje spiska sa sedam smrtnih grehova jer ih Bog navodno nikada ne oprašta. Nazivaju se smrtni jer umrtvljuju spiritualna čula i duhovne vrednosti i vodi direktno u smrt.

Sedam smrtnih grehova su: oholost, pohlepa, razvrat, zavist, proždrljivost, gnev, i lenjost.

Ovi pojmovi, iako se vezuju za religiju i teologiju, predstavljaju i emocije i moralne kategorije koje svaki čovek može da oseti ili da ih proživljava i to samo u nekom segmentu ili tokom čitavog života, nezavisno od toga da li je hrišćanin ili pripadnik neke druge veroispovesti ili je ateista.

Greh je prekršaj moralnog zakona, prestup preko utvrđenih normi i zabrana značajnih za strukturu ličnosti koja je počinila greh.
Kako pisani izvori svedoče, pojmovima je pažnja pridavana vekovima pre Hrista, ali ništa manje ni danas u 21. veku.

Od sedam smrtnih grehova prema hrišćanskom učenju peta po redu je proždrljivost! Da li to znači da problem prekomernog uzimanja hrane datira od iskona? Aufff… pomislih…

Početkom 14. veka ideja o „sedam smrtnih grehova“ bila je veoma inspirativna ideja među umetnicima. Iz tog perioda datira i mnemotehnički akronim: „SALIGIA“ reč koja je nastala tako što je uzeto početno slovo svake od sedam imenica na latinskom kojima se označava jedan od grehova:

Superbia
Avaritia
Luxuria,
Invidia,
Gula,
Ira,
Acedia

✍️Prema Wikipediji:

Proždrljivost je negativna osobina koja se manifestuje u prekomernom i bespotrebnom unošenju hrane, čak i onda kada osoba zna da joj to šteti. Naročito je smatrana lošom osobinom kroz istoriju kada su neki umirali zbog nedostatka hrane, dok su se bogataši njom razbacivali. Proždrljivost se odnosi i na neograničeno uzimanje pića, pijanstvo i sl.

Prema pisanju iz doktorske disretacije sam greh ne ispoljava se u hrani, već u udaljavanju hrane od njene svrhe, odnosno u želji da se hranom postigne zadovoljstvo, bilo da je reč o količini unete hrane ili o zadovoljavanju prefinjenog ukusa. Tražeći uživanje i zadovoljenje u hrani, čovek se udaljava od Boga, njegovo mesto u životu on ustupa hrani. Čovek postaje žrtva svoga stomaka i stvara središte svoga bića, suštinu samoga sebe, od svog čula ukusa i svodi se na tu funkciju. 

Hrana se više ne smatra Božijim darom, koji je čoveku podario hranu.

Sveti oci smatraju proždrljivost bolešću koja slabi energiju duha, otežava ga, otupljuje i pomračuje, dok čovekov um gubi sposobnost rasuđivanja i iz ovog greha proizlaze drugi grehovi, pa askete smatraju proždrljivost „majkom svih strasti i izvorom svih zala“.

Prema Jerotiću, proždrljivim se smatra se ne samo čovek koji preteruje u hrani, već i onaj koji je sklon alkoholu ili tabletama, odnosno, drogi. Kada je reč o hrani, ovaj autor, osim prejedanja, kao bolest i grešno ponašanje vidi i „zaziranje od hrane (preterana askeza u manastirima), naizmenično pojavljivanje proždrljivosti (bulimija) i odbijanje uzimanja hrane (anoreksija), što dovede do smenjivanja faze gojaznosti sa fazom izrazite mršavosti; neumereno odavanje alkoholu, bilo kao svakodnevno trošenje, povremeno, ili stalno. 

Ostali gresi opisani u Wikipediji:

Ohol čovek je prepotentan čovek, pun sebe, koji smatra da sve najbolje zna. Oholost je stvaranje osećaja nadmoćnosti u odnosu na druge osobe.
Pohlepa je osobina ljudi koji žele sve zadržati za sebe i ništa za druge i to po svaku cenu, a da ih pri tome duhovne vrednosti ne interesuju.
Bludnost je po hrišćanskoj definiciji iskrivljen, izopačen odnos prema seksualnosti kao nečemu čistom i svetom što je Bog stvorio.
Zavist je snažno osećanje zavidnosti na uspeh koji je ostvario neko drugi, odnosno krivo nam je zbog nečijeg uspeha.
Gnev se manifestuje snažnim emocionalnim reakcijama kroz govor povišenog tona – vikanje, nameru da se nekom nanese bol, patnja i sl.
Lenjost je osobina koja karakteriše ljude koji su izgubili cilj u životu i entuzijazam, želju za stvaralaštvom.

Smrtni gresi se često simbolično predstavljaju poređenjem sa životinjama, jer se i odnose na animalne potrebe čoveka: lav – bes, puž – lenjost, svinja – proždrljivost, jarac – požuda, paun – ponos …

Ipak, duša uvek hrani vrlinama!

Baš bi me vaš komentar na ovu temu obradovao!

Poseta „Museum of Art History“ (KHM Wien) i izložba Raphaela pod nazivom Gold & Silk ostavila je na mene snažan utisak, odakle sam i dobila inspiraciju za ovaj blog. 

Mirjana Zarifović Grković, 2021 Novi Sad, Doktorska disertacija „Sedam smrtnih grehova u nemačkoj i srpskoj frazeologiji“
https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/72556/Disertacija_11337.pdf

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Kolagen je protein koji stoji na čelu trendova lepote, ali je svet medicine poslednjih godina otkrio njegov suštinski uticaj na zdravlje mikrobiom i na naše opšte blagostanje.

Meta-analiza iz 2021. godine sadržala je 19 randomizovanih kontrolisanih studija od kojih mnoge nije finansirala industrija. Nalazi istraživanja: U poređenju sa placebom, uzimanje kolagena tokom 90 dana efikasno je smanjilo starenje kože, smanjilo bore i poboljšalo elastičnost i vlažnost kože. Za efekat na vezivno tkivo tokom sporta, preporučuje se uzimanje kolagena oko 1 sat pre sporta.

Može li telo zaista apsorbovati kolagen? Da, ono to može. Dijetetski suplemenati sadrže hidrolizovani kolagen koga telo u obliku malog peptida brže i bolje apsorbuje u krvotok. Odatle se transportuje prvenstveno u kožu.

Dijetetski suplementi mogu biti različitog porekla, obično su dobijeni iz govedine, svinjetine ili ribe. Manje uobičajen je vegetarijanski kolagen iz membrane ljuske kokošijeg jajeta.

Doza kolagena zavisi od vrste kolagena, tako na primer: Hidrolizovani kolagen (obično tip 1 od govedine, svinjetine ili ribe) se uzima između 2,5 g i 10 g dnevno, kolagen tipa 2 (iz pileće hrskavice) oko 40 mg, kolagen iz membrane ljuske jajeta između 300 mg i 500 mg.

U mnogim studijama, učesnici prijavljuju vidljive i primetne efekte nakon 1 do 4 nedelje redovne svakodnevne upotrebe. Kolagen se čuva u koži oko 2 nedelje. Stoga se preporučuje redovna suplementacija.

Ono što je ključno je kvalitet i čistoća korišćene sirovine kolagena, a takođe i veličina molekula, odnosno molekulska težina treba da bude manji od 2000 kDaltona, da bi apsorpcija bila efikasnija. Ne sme da sadrži teške metale i toksine, a ljudi sa alergijama treba da izbegavaju sastojke na koje su potencijalno osetljivi (npr. školjke, jaja ili ribe). Dakle, pre nego što kupite, proverite listu sastojaka da vidite odakle dolazi kolagen.

Šta je uopšte kolagen?

Jednu trećinu svih naših proteina čini kolagen. Nazivaju ga „strukturni protein“, jer ima stabilnu konfiguraciju i javlja se skoro svuda u telu. Prvenstveno je odgovoran za snagu, ali i za elastičnost i vlažnost kože, zglobova, tetiva, ligamenata i hrskavice.

Kolagen možemo zamisliti kao debeli konopac, čija su vlakna izprepletana i uvijena jedna oko drugih, koga čini dugačak niz, čak oko 3000, povezanih aminokiselina.

Paralelne strukture kolagena najčešće ulaze u sastav tetiva i ligamenta, dok u kostima kolagen ima mrežastu strukturu, tipa rešetke. Kolagen daje telu snagu, često ga opisuju kao „građevinski blok“ koji ulazi u sastav kože, kostiju, mišića, ligamenata i tetiva, ali i krvnih sudova, zuba …

Tipovi kolagena

Glavna aminokiselina koja ulazi u sastav kolagen je glicin. Pored glicina najzastupljenije su još prolin i hidroksiprolin. Poznato je oko 28 vrsta kolagena, od kojih su u telu većinom zastupljeni tipovi 1, 2 i 3. Postoje razlike u apsorpciji između tipova kolagena (tip I, II i III), oblika kolagena (hidrolizat kolagena, kolagen peptidi, želatin i „sirovi“, nedenaturisani kolagen), pripreme i čistoće sirovina.

Za sintezu kolagena neophodan je vitamin C. Istraživanja su pokazala da količina vitamina C ne mora biti velika. Normalna dnevna količina ishrane bogate vitaminima dovoljna je za uspešnu sintezu kolagena. Pored toga, vitalne supstance kao što su biotin, cink, bakar i mangan podržavaju apsorpciju kolagena. Sve su to takođe komponente zdrave biljne ishrane.

Kolagen tipa 1 čini oko 90% kolagena u telu i nalazi se u vezivnom tkivu, koži, kostima, tetivama i ligamentima. Kolagen tipa 2 se nalazi prvenstveno u hrskavici zglobova. Kolagen tipa 3 se nalazi zajedno sa tipom 1 u koži, materici, rožnjači i krvnim sudovima i dr.

Manjak kolagena sa godinama

Razgradnja kolagena s godinama je jedan od uzroka starenja kože. Od 20 godine oko 1% kolagena nestaje svake godine, a tokom perimenopauze, odnosno tokom prvih nekoliko godina menopauze, ženska koža gubi u proseku oko 30% kolagena (svetlije kože više nego tamnije). Usled opadanja kolagena koži ponestaje struktura i ona počinje da pada. Kako menopauza napreduje, i u  kombinaciji sa smanjenjem nivoa estrogena, koža postaje tanja, naborana i još više opuštena.

Šta doprinosi smanjenju kolagena, osim starosti:

Stručnjaci vole da kažu da za kožu postoje tri smrtna neptrijatelja, a to su tkzv. „tri S” – stress, smoke, sugar. Šećeri se vežu za proteine, uključujući i kolagen u koži, i taj proces je poznat kao glikacija. Glikacija izaziva pojavu pora, pojačanu pigmentaciju i istanjenu kožu.

U časopisu Journal of the American College of Nutrition pojavili su se rezultati studije u kojem su stručnjaci proučavali navike u ishrani 453 osobe iz različitih zemljama. Rezultati su pokazali da osobe koje konzumiraju više povrća, maslinovo ulje, ribu imaju manje bora onih čija se ishrana temelji na mesu, mastima i šećeru.

Pušenje smanjuje proizvodnju kolagena, otežava zarastanje rana i podstiče pojavu bore. Previše sunca zbog UV zračenja može smanjiti proizvodnju kolagena. Tako da je krema sa zaštitinim faktorom s godinama svakodnevna „must-have“ stvar. Isto tako vetar, hladnoća, zagađenje slabi spoljašnju zaštitnu barijeru kože i može oštetiti donje slojeve kože.

Intenzivne sportske aktivnosti mogu opteretiti zglobove. Kolagen u mladosti čini tkivo hrskavice izuzetno otpornim na pritisak. Kako starimo, sve sportske aktivnosti, bilo da džogiramo, ili vozimo bicikl ili se bavimo jogom, iscrpljuju kolagen čime se i smanjuje zaštita zglobova. Uzimanje kolagen može pomoći pri ublažavanju bolova i osteoartritisu.

Drugi faktori koji utiču na starenje kože i bol u zgobovima 

Pored kolagena takođe se smanjuju elastin, keratin i hijaluronska kiselina. Elastin koži daje elastičnost. Hijaluronske kiseline reguliše nivo vlage. Keratin daje zaštitu i stabilnost. Pored toga s godinama mehanizmi renovacije DNK postaju manje efikasni, što dodatno uzrokuje intenziviranje bora, hiperpigmentaciju i neujednačeni ton kože. Zato su i antioksidanti u ishrani važni za negu kože.

Uticaj kolagena na naš mikrobiom 

Ali kakav odnos kolagen ima sa mikrobiomom?

Zid creva ispunjava izuzetno komplikovan zadatak: mora da obezbedi izbacivanje svega što je zagađivač ili otpadni proizvod koji uđe u naše telo. Istovremeno, mora osigurati da hranljive materije dospeju u krvotok – bez prolaska bakterija, patogena ili zagađivača. Sluzokoža creva mora da ispunjava sve ove zadatake, koji se uglavnom odigravaju na posebnim mestima tkzv. „tesnim spojevima“ (tight junction). Ova mesta garantuju da samo određeni molekuli mogu da prođu u krvotok. Tu je razmena stvari strogo kontrolisana.

Kod hroničnih inflamatornih bolesti creva, čvrsti spojevi više ne funkcionišu pravilno. To znači da štetne materije iz creva pronalaze put u trbušnu duplju i u krvotok, što je više nego kritična dijagnoza.

Kolagen potiče od reči „kola“, što na grčkom jeziku znači lepak. Običnim jezikom rečeno kolagen može da “zalepi” defekte na sluzokoži creva i bude veoma efikasan za pravilan rad i funkcionisanje digestivnog trakta. 

Kolagen, posebno njegova aminokiselina glicin, pomaže u jačanju ove barijere, osiguravajući njenu snagu i integritet. (Link) (Link) 

Praktičan savet: “Supa od kostiju”
Supa od kostiju je svakako najprirodniji način unošenja kolagena i idealna forma za stvaranje zaliha kolagena. Kada se kolagen kuva ili razgradi, formira se želatin. Želatin je u osnovi hladan kolagen. 

Efekti koštanog bujona su:

1. Povećava ukupnu površinu crevne sluzokože.
2. Štiti creva od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima i popravlja povrede.
3. Promoviše rasta korisnih bakterija.
4. Ima antiinflamatorna svojstva koja smanjenju upalu creva i na taj način podržavaju zdrav mikrobiom.
5. Stimuliše proizvodnju želudačne kiseline, koja pomažu varenju, a istovremeno stvara kiselo okruženje u kojem korisne bakterije mogu napredovati, dok štetne bakterije ne opstaju. 
6. Stimuliše proizvodnju butirata (masne kiseline kratkog lankca) koje su primarni izvor energije za ćelije epitela i sluzokože creva.

Drugi efekti kolagena

Pored svega iznetog poznatog uticaja na elastičnost i vlažnost kože, na snagu vezivnog tkiva i zglobova, zdravlje digestivnog trakta, kolagen pokazuje i dobre efekte i u poboljšanju insulinske osetljivosti, djabetesa tipa 2, kod snižavanja krvnog pritiska i dr. Kolagen s pravom dokazuje svoju holističku ulogu u našem zdravlju.

Vaša pitanja:

Da li postoji veganski ili biljni kolagen?
Ukratko: Ne! Biljke ne proizvode kolagen!
Postoje biljne supstance koje podstiču proizvodnju kolagena, uključujući aminokiseline, minerale poput bakra i antioksidanse poput vitamina C, ali verovatnoća da će se iz ovoga stvoriti molekul kolagena je jako mala.

Da li kolagen gradi mišićnu masu?
Kolagen nije zamena za proteinski prašak za izgradnju mišića, jer sadrži premalo BCAA (Branched-Chain Amino Acids) odgovornih za izgradnju mišića (valin, leucin i izoleucin)! 

Šta je bolje? Kolagen u prahu, ampule za piće, kapsule, prah?
Priprema nije bitna, važnije je, kao što je već pomenuto, vrsta kolagena i izvor kolagena i dijametar molekula.

Da li kolagen kreme deluju?
U većini slučajeva, peptidi kolagena su preveliki da bi prodrli u kožu. Naša koža je strukturisana tako da zagađivači i bakterije ne mogu da prodru u telo i da voda iz tela ne isparava. To znači da je koža veoma efikasna barijera koja sprečava velike molekule poput kolagena da prodru kroz slojeve kože u krvotok. Ali upravo to je mesto gde gradivni blokovi kolagena treba da stignu kako bi promovisali proizvodnju kolagena u telu.

Može li se kolagen može obnoviti?
Kombinacija dobrih dodataka ishrani i zdravog načina života – koji stimuliše i promoviše stvaranje kolagena – može pomoći u održavanju i obnavljanju zaliha kolagena u telu.

Da li je hijaluronska kiselina potrebna za kolagen?
I ovde je kvalitet hijaluronske kiseline ključan, kao i njena molekulska težina koja treba da bude od 800-1500 kDaltona da bi se dobro apsorbovala.

Zaključak

Efekat kolagena na kožu i zglobove je opsežno istražen i dokazan u mnogim studijama. Dodaci ishrani sa efikasnim peptidima kolagena su dobar način da se uradi nešto u vezi sa prirodnim razgradnjom kolagena tokom godina. Međutim, sam kolagen naravno nije čudesni lek za zauvek mladu kožu i gipke zglobove. 

Zapamtite: svi ljudi stariji od 40 godina bi trebalo da se drže saveta: četvrtina svakog obroka treba da se sastoji od – u idealnom slučaju biljnog – izvora proteina. Voće i povrće kao izvor vitamin C koji je neophodan za stimulaciju sinteze kolagena. Ojačajte kolagen prirodnim putem: vežbajte, spavajte, pijte dovoljno, izbegavajte UV svetlo ili koristite kremu za sunčanje. Ne pušite.

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Izvori: 

• Effects of hydrolyzed collagen supplementation on skin aging: a systematic review and meta-analysis Int J Dermatol. 2021 Dec;60(12):1449-1461. doi: 10.1111/ijd.15518. Epub 2021 Mar 20.
• M B Purba ¹, A Kouris-Blazos, Skin wrinkling: can food make a difference? J Am Coll Nutr 2001 Feb;20(1):71-80.doi: 10.1080/07315724.2001.10719017.
• Oral Supplementation of Specific Collagen Peptides Has Beneficial Effects on Human Skin Physiology  Skin Pharmacol Physiol 2014;27:47-55, https://doi.org/10.1159/000351376
• Oral Supplementation of Specific Collagen Peptides Has Beneficial Effects on Human Skin Physiology Skin Pharmacol Physiol 2014;27:47-55, https://doi.org/10.1159/000351376
• Oral Collagen Supplementation: A Systematic Review of Dermatological Applications Journal of Drugs in Dermatology, January 2019 | Volume 18 | Issue 1