Author: Ana Lipovac nutricionista

Alchajmerova bolest će moći da se leči na jedan veoma jednostavan način – pokazala je studija urađena na Kings koledžu u Londonu, objavljena 29. februara 2024. u časopisu Nature Communications.

Šta je Alchajmerova bolest? 

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije koji se sreće kod dve trećine obolelih. Usled odumiranja nervnih ćelija u mozgu, obolele osobe pate od zaborava, dezorijentisanosti, imaju otežanu komunikaciju i sl.

Od Alchajmerove bolesti (prema izvestaju Nemačkog društva za borbu protiv Alchajmera – DAG) u Evropi je 2021. godine od te bolesti bolovalo oko 1,9% ljudi starosti od 65 do 69 godina, dok ih je u starosnoj grupi od 80 do 84 godine bilo oko 14% ‒ svaki sedmi. Dve trećine obolelih su bile žene. 

Na slici su prikazana dalja predviđanja broja obolelih u narednim decenijama, kako će se bolest razvijati, odnosno napredovati. 

Mnogo vremena i truda je uloženo u istraživanja koja bi mogla da doprinesu usporavanju pada kognitivnih funkcija starih, ali i mlađih ljudi. Međutim, za sada se ne zna mnogo o uzrocima koji izazivaju razvoj bolesti ni o izgledima za uspešno izlečenje.

Uticaj mikrobioma na razvoj Alchajmerove bolesti

Tek objavljena, na početku pomenuta studija dokazala je ono što se naslućivalo u brojnim istraživanjima pre samo nekoliko godina – mikrobiom pacijenata sa Alchajmerovom bolešću se znatno razlikuje od crevnog mikrobioma zdravih ljudi. Zadatak ove studije je bio da nađe odgovor za pitanje: Da li i u kojoj meri uzimanje prebiotičkih dodataka ishrani može da poboljša kognitivne funkcije starijih ljudi? 

Da li je senzacija na pomolu? 

Studija je pokazala da dva jeftina i lako dostupna izvora biljnih vlakana: inulin i fruktooligosaharidi (FOS) iz grupe prebiotika mogu da utiču na znatno bolju funkciju mozga kod starijih ljudi. 

„Uzbuđeni smo što vidimo dobre promene za samo 12 nedelja. Ovo otkriće obećava novu epohu u lečenju Alchajmerove bolesti i poboljšanju kognitivnih funkcija mozga u starijoj populaciji“, izjavila je sa ponosom autorka studije dr Meri Ni Loklajn sa Kings koledža u Londonu.

Istraživanja na blizancima

Istraživanja na blizancima u medicini imaju važnu ulogu jer blizanci imaju sličnu genetiku, slično odrastanje, sličan mentalni i fizički sklop, pa se ti faktori mogu isključiti kao relevantni. Zbog toga je lakše utvrditi da li je za rezultat zaista zaslužan faktor u ishrani koji se ispituje.

Studija je obuhvatila 36 blizanačkih parova koji su bili stariji od 60 godina. Svaki par je nasumično raspoređen u dve grupe. Jedan od blizanaca je primao suplement vlakana, a drugi je primao placebo – svakoga dana tokom 12 nedelja. Ni tim istraživača ni učesnici nisu znali šta je ko dobio sve dok analiza nije završena (to se zove dvostruko slepa studija). 

Budući da proces starenja, osim pored pada kognitivnih funkcija, karakteriše i pad, odnosno gubitak mišićne mase, tim istraživača je rešio da svim učesnicima, i placebo grupi i grupi za tretman, uključi još i proteinski suplement i određene fizičke vežbe – sve sa ciljem poboljšanja i mišićne mase.

Rezultat studije

U grupi koja je primala vlakna u obliku prebiotika uočene su značajne promene nabolje u sastavu mikrobioma, u prvom redu povećanje broja korisnih bakterija kao što je Bifidobacterium.

Između grupa nije bilo značajne razlike u snazi mišića, ali je grupa koja je primala prebiotička vlakna imala bolje rezultate u svim kognitivnim testovima, kojima su procenjivane funkcije mozga i koji se koriste kao rani markeri za dijagnostiku Alchajmerove bolesti: uparivanje pojmova, testovi memorije, testovi brzine obrade informacija i sl., jer su to parametri važni za svakodnevni život starije populacije – na primer, reagovanje u saobraćaju, zaustavljanje prilikom opasnosti i sl.

Dalja pitanja? 

„Naš sledeći zadatak je da vidimo da li se dobijeni efekti održavaju duže vreme i da li je ovo istraživanje primenljivo i za različite grupe obolelih“, rekla je dr Ni Loklajn.

„Ova biljna vlakna, koja su i jeftina i dostupna u slobodnoj prodaji, mogla bi koristiti širokoj grupi ljudi, uključujući i grupu ljudi bez mnogo prihoda, a svakako je najvažnije to što su prebiotici bezbedni i lako komercijalno dostupni. Verujemo da će buduće studije i saznanja proširiti naše razumevanje ovog zagonetnog puta, čime se stvara nada da će se pronaći novi efikasni načini za poboljšanje kvaliteta života starije populacije“, zaključila je autorka.

Ovu studiju su podržali britanski Kraljevski centar za brigu o starima (CARICE) i Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja Wellcome Trust. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications, 29. februara 2024.

Osovina mikrobiom – mozak

Probajte da simulirate bilo koji osećaj, od osećaja prijatnosti, preko osećaja straha, besa, neprijatnosti – svaki ćete osetiti u stomaku – stomak se širi ili skuplja, ide napred ili nazad, ili zastane … Stomak šalje devet puta više impulsa mozgu nego obrnuto. Na osnovu toga možemo slobodno reći da je mikrobiom naš drugi mozak, ali bih rekla i naš prvi emocionalni organ.

Sasvim je izvesno da postoji neraskidiva i veoma kompleksna veza između onoga što se dešava u našim crevima i onoga što se dešava u našem mozgu. Naučnici tu vezu nazivaju „osovina creva – mozak“ (gut-brain Achse). 

Otkrivanjem daljih tajni ove osovine i sve većim i sveobuhvatnijim saznanjima o ovoj temi sigurno će nam u bliskoj budućnosti biti ponuđeni novi pristupi za zdraviji i duži život ljudske vrste. 

Promene u mikrobiomu opisane kod pacijenata sa Alchajmerovom demencijom ogledaju se u izraženom smanjenju raznovrsnosti bakterijskih vrsta, a i u povećanju ili smanjenje određenih sojeva i klasa bakterija, što su pokazale i ranije studije. Slične promene su uočene i kod obolelih od dijabetesa melitusa i gojaznosti, poznatih faktora rizika za Alchajmerovu demenciju. 

Sve danas govori u prilog tome da su inflamatorni procesi creva i narušen mikrobiom glavni uzročnici većine savremenih bolesti. Cilj terapijskih pokušaja je da se sačuva zdravlje digestivnog trakta modifikovanjem mikrobioma u prvom redu uz upotrebu probiotika i prebiotika. Novo vreme će ubrzo pružiti prave dokaze.

Sve o prebioticima možete da pročitate na mom sajtu www.prebiotik.rs 

Mary Ni Lochlainn, Effect of gut microbiome modulation on muscle function and cognition: the PROMOTe randomised controlled trial, Published: 29 February 2024, https://www.nature.com/articles/s41467-024-46116-y

Christoph Laske at al. , Signature of Alzheimer’s Disease in Intestinal Microbiome: Results From the AlzBiom Study, 19 April 2022, https://doi.org/10.3389/fnins.2022.792996

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Sedam smrtnih grehova predstavlja jednu od najvažnijih okosnica hrišćanskog učenja i hrišćanske teologije. Ljudi se boje spiska sa sedam smrtnih grehova jer ih Bog navodno nikada ne oprašta. Nazivaju se smrtni jer umrtvljuju spiritualna čula i duhovne vrednosti i vodi direktno u smrt.

Sedam smrtnih grehova su: oholost, pohlepa, razvrat, zavist, proždrljivost, gnev, i lenjost.

Ovi pojmovi, iako se vezuju za religiju i teologiju, predstavljaju i emocije i moralne kategorije koje svaki čovek može da oseti ili da ih proživljava i to samo u nekom segmentu ili tokom čitavog života, nezavisno od toga da li je hrišćanin ili pripadnik neke druge veroispovesti ili je ateista.

Greh je prekršaj moralnog zakona, prestup preko utvrđenih normi i zabrana značajnih za strukturu ličnosti koja je počinila greh.
Kako pisani izvori svedoče, pojmovima je pažnja pridavana vekovima pre Hrista, ali ništa manje ni danas u 21. veku.

Od sedam smrtnih grehova prema hrišćanskom učenju peta po redu je proždrljivost! Da li to znači da problem prekomernog uzimanja hrane datira od iskona? Aufff… pomislih…

Početkom 14. veka ideja o „sedam smrtnih grehova“ bila je veoma inspirativna ideja među umetnicima. Iz tog perioda datira i mnemotehnički akronim: „SALIGIA“ reč koja je nastala tako što je uzeto početno slovo svake od sedam imenica na latinskom kojima se označava jedan od grehova:

Superbia
Avaritia
Luxuria,
Invidia,
Gula,
Ira,
Acedia

✍️Prema Wikipediji:

Proždrljivost je negativna osobina koja se manifestuje u prekomernom i bespotrebnom unošenju hrane, čak i onda kada osoba zna da joj to šteti. Naročito je smatrana lošom osobinom kroz istoriju kada su neki umirali zbog nedostatka hrane, dok su se bogataši njom razbacivali. Proždrljivost se odnosi i na neograničeno uzimanje pića, pijanstvo i sl.

Prema pisanju iz doktorske disretacije sam greh ne ispoljava se u hrani, već u udaljavanju hrane od njene svrhe, odnosno u želji da se hranom postigne zadovoljstvo, bilo da je reč o količini unete hrane ili o zadovoljavanju prefinjenog ukusa. Tražeći uživanje i zadovoljenje u hrani, čovek se udaljava od Boga, njegovo mesto u životu on ustupa hrani. Čovek postaje žrtva svoga stomaka i stvara središte svoga bića, suštinu samoga sebe, od svog čula ukusa i svodi se na tu funkciju. 

Hrana se više ne smatra Božijim darom, koji je čoveku podario hranu.

Sveti oci smatraju proždrljivost bolešću koja slabi energiju duha, otežava ga, otupljuje i pomračuje, dok čovekov um gubi sposobnost rasuđivanja i iz ovog greha proizlaze drugi grehovi, pa askete smatraju proždrljivost „majkom svih strasti i izvorom svih zala“.

Prema Jerotiću, proždrljivim se smatra se ne samo čovek koji preteruje u hrani, već i onaj koji je sklon alkoholu ili tabletama, odnosno, drogi. Kada je reč o hrani, ovaj autor, osim prejedanja, kao bolest i grešno ponašanje vidi i „zaziranje od hrane (preterana askeza u manastirima), naizmenično pojavljivanje proždrljivosti (bulimija) i odbijanje uzimanja hrane (anoreksija), što dovede do smenjivanja faze gojaznosti sa fazom izrazite mršavosti; neumereno odavanje alkoholu, bilo kao svakodnevno trošenje, povremeno, ili stalno. 

Ostali gresi opisani u Wikipediji:

Ohol čovek je prepotentan čovek, pun sebe, koji smatra da sve najbolje zna. Oholost je stvaranje osećaja nadmoćnosti u odnosu na druge osobe.
Pohlepa je osobina ljudi koji žele sve zadržati za sebe i ništa za druge i to po svaku cenu, a da ih pri tome duhovne vrednosti ne interesuju.
Bludnost je po hrišćanskoj definiciji iskrivljen, izopačen odnos prema seksualnosti kao nečemu čistom i svetom što je Bog stvorio.
Zavist je snažno osećanje zavidnosti na uspeh koji je ostvario neko drugi, odnosno krivo nam je zbog nečijeg uspeha.
Gnev se manifestuje snažnim emocionalnim reakcijama kroz govor povišenog tona – vikanje, nameru da se nekom nanese bol, patnja i sl.
Lenjost je osobina koja karakteriše ljude koji su izgubili cilj u životu i entuzijazam, želju za stvaralaštvom.

Smrtni gresi se često simbolično predstavljaju poređenjem sa životinjama, jer se i odnose na animalne potrebe čoveka: lav – bes, puž – lenjost, svinja – proždrljivost, jarac – požuda, paun – ponos …

Ipak, duša uvek hrani vrlinama!

Baš bi me vaš komentar na ovu temu obradovao!

Poseta „Museum of Art History“ (KHM Wien) i izložba Raphaela pod nazivom Gold & Silk ostavila je na mene snažan utisak, odakle sam i dobila inspiraciju za ovaj blog. 

Mirjana Zarifović Grković, 2021 Novi Sad, Doktorska disertacija „Sedam smrtnih grehova u nemačkoj i srpskoj frazeologiji“
https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/72556/Disertacija_11337.pdf

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Kolagen je protein koji stoji na čelu trendova lepote, ali je svet medicine poslednjih godina otkrio njegov suštinski uticaj na zdravlje mikrobiom i na naše opšte blagostanje.

Meta-analiza iz 2021. godine sadržala je 19 randomizovanih kontrolisanih studija od kojih mnoge nije finansirala industrija. Nalazi istraživanja: U poređenju sa placebom, uzimanje kolagena tokom 90 dana efikasno je smanjilo starenje kože, smanjilo bore i poboljšalo elastičnost i vlažnost kože. Za efekat na vezivno tkivo tokom sporta, preporučuje se uzimanje kolagena oko 1 sat pre sporta.

Može li telo zaista apsorbovati kolagen? Da, ono to može. Dijetetski suplemenati sadrže hidrolizovani kolagen koga telo u obliku malog peptida brže i bolje apsorbuje u krvotok. Odatle se transportuje prvenstveno u kožu.

Dijetetski suplementi mogu biti različitog porekla, obično su dobijeni iz govedine, svinjetine ili ribe. Manje uobičajen je vegetarijanski kolagen iz membrane ljuske kokošijeg jajeta.

Doza kolagena zavisi od vrste kolagena, tako na primer: Hidrolizovani kolagen (obično tip 1 od govedine, svinjetine ili ribe) se uzima između 2,5 g i 10 g dnevno, kolagen tipa 2 (iz pileće hrskavice) oko 40 mg, kolagen iz membrane ljuske jajeta između 300 mg i 500 mg.

U mnogim studijama, učesnici prijavljuju vidljive i primetne efekte nakon 1 do 4 nedelje redovne svakodnevne upotrebe. Kolagen se čuva u koži oko 2 nedelje. Stoga se preporučuje redovna suplementacija.

Ono što je ključno je kvalitet i čistoća korišćene sirovine kolagena, a takođe i veličina molekula, odnosno molekulska težina treba da bude manji od 2000 kDaltona, da bi apsorpcija bila efikasnija. Ne sme da sadrži teške metale i toksine, a ljudi sa alergijama treba da izbegavaju sastojke na koje su potencijalno osetljivi (npr. školjke, jaja ili ribe). Dakle, pre nego što kupite, proverite listu sastojaka da vidite odakle dolazi kolagen.

Šta je uopšte kolagen?

Jednu trećinu svih naših proteina čini kolagen. Nazivaju ga „strukturni protein“, jer ima stabilnu konfiguraciju i javlja se skoro svuda u telu. Prvenstveno je odgovoran za snagu, ali i za elastičnost i vlažnost kože, zglobova, tetiva, ligamenata i hrskavice.

Kolagen možemo zamisliti kao debeli konopac, čija su vlakna izprepletana i uvijena jedna oko drugih, koga čini dugačak niz, čak oko 3000, povezanih aminokiselina.

Paralelne strukture kolagena najčešće ulaze u sastav tetiva i ligamenta, dok u kostima kolagen ima mrežastu strukturu, tipa rešetke. Kolagen daje telu snagu, često ga opisuju kao „građevinski blok“ koji ulazi u sastav kože, kostiju, mišića, ligamenata i tetiva, ali i krvnih sudova, zuba … praktično nema tkiva u našen telu koje ne sadrži kolagen!

Tipovi kolagena

Glavna aminokiselina koja ulazi u sastav kolagen je glicin. Pored glicina najzastupljenije su još prolin i hidroksiprolin. Poznato je oko 28 vrsta kolagena, od kojih su u telu većinom zastupljeni tipovi 1, 2 i 3. Postoje razlike u apsorpciji između tipova kolagena (tip I, II i III), oblika kolagena (hidrolizat kolagena, kolagen peptidi, želatin i „sirovi“, nedenaturisani kolagen), pripreme i čistoće sirovina.

Za sintezu kolagena neophodan je vitamin C. Istraživanja su pokazala da količina vitamina C ne mora biti velika. Normalna dnevna količina ishrane bogate vitaminima dovoljna je za uspešnu sintezu kolagena. Pored toga, vitalne supstance kao što su biotin, cink, bakar i mangan podržavaju apsorpciju kolagena. Sve su to takođe komponente zdrave biljne ishrane.

Kolagen tipa 1 čini oko 90% kolagena u telu i nalazi se u vezivnom tkivu, koži, kostima, tetivama i ligamentima. Kolagen tipa 2 se nalazi prvenstveno u hrskavici zglobova. Kolagen tipa 3 se nalazi zajedno sa tipom 1 u koži, materici, rožnjači i krvnim sudovima i dr.

Manjak kolagena sa godinama

Razgradnja kolagena s godinama je jedan od uzroka starenja kože. Od 20 godine oko 1% kolagena nestaje svake godine, a tokom perimenopauze, odnosno tokom prvih nekoliko godina menopauze, ženska koža gubi u proseku oko 30% kolagena (svetlije kože više nego tamnije). Usled opadanja kolagena koži ponestaje struktura i ona počinje da pada. Kako menopauza napreduje, i u  kombinaciji sa smanjenjem nivoa estrogena, koža postaje tanja, naborana i još više opuštena.

Šta doprinosi smanjenju kolagena, osim starosti:

Stručnjaci vole da kažu da za kožu postoje tri smrtna neptrijatelja, a to su tkzv. „tri S” – stress, smoke, sugar. Šećeri se vežu za proteine, uključujući i kolagen u koži, i taj proces je poznat kao glikacija. Glikacija izaziva pojavu pora, pojačanu pigmentaciju i istanjenu kožu.

U časopisu Journal of the American College of Nutrition pojavili su se rezultati studije u kojem su stručnjaci proučavali navike u ishrani 453 osobe iz različitih zemljama. Rezultati su pokazali da osobe koje konzumiraju više povrća, maslinovo ulje, ribu imaju manje bora onih čija se ishrana temelji na mesu, mastima i šećeru.

Pušenje smanjuje proizvodnju kolagena, otežava zarastanje rana i podstiče pojavu bore. Previše sunca zbog UV zračenja može smanjiti proizvodnju kolagena. Tako da je krema sa zaštitinim faktorom s godinama svakodnevna „must-have“ stvar. Isto tako vetar, hladnoća, zagađenje slabi spoljašnju zaštitnu barijeru kože i može oštetiti donje slojeve kože.

Intenzivne sportske aktivnosti mogu opteretiti zglobove. Kolagen u mladosti čini tkivo hrskavice izuzetno otpornim na pritisak. Kako starimo, sve sportske aktivnosti, bilo da džogiramo, ili vozimo bicikl ili se bavimo jogom, iscrpljuju kolagen čime se i smanjuje zaštita zglobova. Uzimanje kolagen može pomoći pri ublažavanju bolova i osteoartritisu.

Drugi faktori koji utiču na starenje kože i bol u zgobovima 

Pored kolagena takođe se smanjuju elastin, keratin i hijaluronska kiselina. Elastin koži daje elastičnost. Hijaluronske kiseline reguliše nivo vlage. Keratin daje zaštitu i stabilnost. Pored toga s godinama mehanizmi renovacije DNK postaju manje efikasni, što dodatno uzrokuje intenziviranje bora, hiperpigmentaciju i neujednačeni ton kože. Zato su i antioksidanti u ishrani važni za negu kože.

Uticaj kolagena na naš mikrobiom 

Ali kakav odnos kolagen ima sa mikrobiomom?

Zid creva ispunjava izuzetno komplikovan zadatak: mora da obezbedi izbacivanje svega što je zagađivač ili otpadni proizvod koji uđe u naše telo. Istovremeno, mora osigurati da hranljive materije dospeju u krvotok – bez prolaska bakterija, patogena ili zagađivača. Sluzokoža creva mora da ispunjava sve ove zadatake, koji se uglavnom odigravaju na posebnim mestima tkzv. „tesnim spojevima“ (tight junction). Ova mesta garantuju da samo određeni molekuli mogu da prođu u krvotok. Tu je razmena stvari strogo kontrolisana.

Kod hroničnih inflamatornih bolesti creva, čvrsti spojevi više ne funkcionišu pravilno. To znači da štetne materije iz creva pronalaze put u trbušnu duplju i u krvotok, što je više nego kritična dijagnoza.

Kolagen potiče od reči „kola“, što na grčkom jeziku znači lepak. Običnim jezikom rečeno kolagen može da “zalepi” defekte na sluzokoži creva i bude veoma efikasan za pravilan rad i funkcionisanje digestivnog trakta. 

Kolagen, posebno njegova aminokiselina glicin, pomaže u jačanju ove barijere, osiguravajući njenu snagu i integritet. (Link) (Link) 

Praktičan savet: “Supa od kostiju”
Supa od kostiju je svakako najprirodniji način unošenja kolagena i idealna forma za stvaranje zaliha kolagena. Kada se kolagen kuva ili razgradi, formira se želatin. Želatin je u osnovi hladan kolagen. 

Efekti koštanog bujona su:

1. Povećava ukupnu površinu crevne sluzokože.
2. Štiti creva od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima i popravlja povrede.
3. Promoviše rasta korisnih bakterija.
4. Ima antiinflamatorna svojstva koja smanjenju upalu creva i na taj način podržavaju zdrav mikrobiom.
5. Stimuliše proizvodnju želudačne kiseline, koja pomažu varenju, a istovremeno stvara kiselo okruženje u kojem korisne bakterije mogu napredovati, dok štetne bakterije ne opstaju. 
6. Stimuliše proizvodnju butirata (masne kiseline kratkog lankca) koje su primarni izvor energije za ćelije epitela i sluzokože creva.

Drugi efekti kolagena

Pored svega iznetog poznatog uticaja na elastičnost i vlažnost kože, na snagu vezivnog tkiva i zglobova, zdravlje digestivnog trakta, kolagen pokazuje i dobre efekte i u poboljšanju insulinske osetljivosti, djabetesa tipa 2, kod snižavanja krvnog pritiska i dr. Kolagen s pravom dokazuje svoju holističku ulogu u našem zdravlju.

Vaša pitanja:

Da li postoji veganski ili biljni kolagen?
Ukratko: Ne! Biljke ne proizvode kolagen!
Postoje biljne supstance koje podstiču proizvodnju kolagena, uključujući aminokiseline, minerale poput bakra i antioksidanse poput vitamina C, ali verovatnoća da će se iz ovoga stvoriti molekul kolagena je jako mala.

Da li kolagen gradi mišićnu masu?
Kolagen nije zamena za proteinski prašak za izgradnju mišića, jer sadrži premalo BCAA (Branched-Chain Amino Acids) odgovornih za izgradnju mišića (valin, leucin i izoleucin)! 

Šta je bolje? Kolagen u prahu, ampule za piće, kapsule, prah?
Priprema nije bitna, važnije je, kao što je već pomenuto, vrsta kolagena i izvor kolagena i dijametar molekula.

Da li kolagen kreme deluju?
U većini slučajeva, peptidi kolagena su preveliki da bi prodrli u kožu. Naša koža je strukturisana tako da zagađivači i bakterije ne mogu da prodru u telo i da voda iz tela ne isparava. To znači da je koža veoma efikasna barijera koja sprečava velike molekule poput kolagena da prodru kroz slojeve kože u krvotok. Ali upravo to je mesto gde gradivni blokovi kolagena treba da stignu kako bi promovisali proizvodnju kolagena u telu.

Može li se kolagen može obnoviti?
Kombinacija dobrih dodataka ishrani i zdravog načina života – koji stimuliše i promoviše stvaranje kolagena – može pomoći u održavanju i obnavljanju zaliha kolagena u telu.

Da li je hijaluronska kiselina potrebna za kolagen?
I ovde je kvalitet hijaluronske kiseline ključan, kao i njena molekulska težina koja treba da bude od 800-1500 kDaltona da bi se dobro apsorbovala.

Zaključak

Efekat kolagena na kožu i zglobove je opsežno istražen i dokazan u mnogim studijama. Dodaci ishrani sa efikasnim peptidima kolagena su dobar način da se uradi nešto u vezi sa prirodnim razgradnjom kolagena tokom godina. Međutim, sam kolagen naravno nije čudesni lek za zauvek mladu kožu i gipke zglobove. 

Zapamtite: svi ljudi stariji od 40 godina bi trebalo da se drže saveta: četvrtina svakog obroka treba da se sastoji od – u idealnom slučaju biljnog – izvora proteina. Voće i povrće kao izvor vitamin C koji je neophodan za stimulaciju sinteze kolagena. Ojačajte kolagen prirodnim putem: vežbajte, spavajte, pijte dovoljno, izbegavajte UV svetlo ili koristite kremu za sunčanje. Ne pušite.

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Izvori: 

• Effects of hydrolyzed collagen supplementation on skin aging: a systematic review and meta-analysis Int J Dermatol. 2021 Dec;60(12):1449-1461. doi: 10.1111/ijd.15518. Epub 2021 Mar 20.
• M B Purba ¹, A Kouris-Blazos, Skin wrinkling: can food make a difference? J Am Coll Nutr 2001 Feb;20(1):71-80.doi: 10.1080/07315724.2001.10719017.
• Oral Supplementation of Specific Collagen Peptides Has Beneficial Effects on Human Skin Physiology  Skin Pharmacol Physiol 2014;27:47-55, https://doi.org/10.1159/000351376
• Oral Supplementation of Specific Collagen Peptides Has Beneficial Effects on Human Skin Physiology Skin Pharmacol Physiol 2014;27:47-55, https://doi.org/10.1159/000351376
• Oral Collagen Supplementation: A Systematic Review of Dermatological Applications Journal of Drugs in Dermatology, January 2019 | Volume 18 | Issue 1

Ko spava u hladnijim prostorijama mršavi dok spava!

Kad uskočimo u hladno more, za manje od jednog minuta hladnoću više ne osećamo – nije more postalo toplije, već su se bele masne ćelije aktivirale i pretvorile u smeđe. Tom prilikom srce počinje da pumpa jače, kapilari se proširuju, koža se zacrveni. Sve to omogućava iz­bacivanje toksina iz tela i dotok sveže krvi koja je bogata kiseonikom, čime se revitalizuju organi i žlezde endokrinog sistema.

Bele i smeđe masne ćelije
Postoje dva oblika masnog tkiva sa jasno različitim funkcijama. Zabrinjavajuće su tzv. bele masne ćelije, i to najviše one koje se slažu oko stomaka. Ali imamo i tzv. smeđe masne ćelije, koje nisu tako opasne i koje oslobađaju energiju u procesu termoregulacije. One se same tope dok nas greju. To je potkožna masnoća i nalazi se u predelima kao što su lopatice, vrat, duž kičme. Novorođenčad ima veći udeo smeđeg masnog tkiva od odraslih, ali se taj udeo tokom godina smanjuje.

Belo masno tkivo obično nazivamo „mast“. Ono se taloži na bokovima, zadnji­ci, trbuhu, bedrima. Ta masnoća nije samo estetski problem, već može da bude i opasna. Posebno je aktivna visceralna masnoća i samo nekoliko kilograma te masnoće može negativno da utiče na celokupan metabolizam.

Masno tkivo je veoma složen organ i daleko od toga da je pasivan organ. Ipak, izgleda da sve masnoće nisu iste. Kako se povećava telesna težina, uvećava se broj masnih ćelija, ali i već postojeće masne ćelije počinju da rastu. One se sve više šire, što stvara uslove za razvoj hroničnih upalnih procesa. Na to da je reč o upali, jasno ukazuje pojava čitavog spektra aktivnih inflamatornih supstanci (citokini, prostaglandini…) koje počinju da cirkulišu telom izazivajući razne, ne odmah primetne poremećaje, dok gojaznost i dalje napreduje.

Da li bele ćelije mogu da se pretvore u smeđe?

Naučnici su kod miševa već uspeli da ostvare preobražaj belih ćelija u smeđe, što otvara nove ideje u borbi protiv gojaznosti u budućnosti, mada su to, naža­lost još uvek pionirski pokušaji. Koji bi to stimulans mogao da pretvori bele masne ćelije u smeđe – pa da, umesto što je skladištimo, trošimo energiju?

Priroda je to već učinila: to je HLADNOĆA. 

Spavanje na hladnijoj temperaturi poboljšava osetljivost na insulin

U studiji američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) iz 2014. godine ispitanici su spavali u prostorijama gde se temperatura iz meseca u mesec postepeno snižavala do 19 stepeni (1). Nakon mesec dana spavanja na toj noćnoj temperaturi, količina braon masti se skoro udvostručila. Pored toga praćeni su nivoi šećera i insulina u krvi, kao i potrošnja kalorija. Ostljivost na insulin se sa smanjenjem temperature povećavala.  

„Spavanje u hladnijem okruženju ubrzava vaš metabolizam, objašnjava iz naučnog tima Frančesko Ćeli, i dodaje: „Naši učesnici su bili zdravi muškarci. Ali spavanjem u hladnoj sobi, njihov metabolizam se još više poboljšao.” To nije bio kraj istrage studije NIH-a! Ispitanike su podvrgli ponovnom spavanju u zagrejanim prostorijama – temperatura prostorija im se pestepeno povećavala. Posle kratkog vremena pozitivne promene su nestale, čak se broj smeđih masnih ćelija smanjio.  

Dakle, ako dugoročno snizimo temperaturu u spavaćoj sobi za nekoliko stepeni, poboljšavamo metabolizam, sagoreti više kalorija i smanjiti rizik od dijabetesa i drugih metaboličkih bolesti – i sve to, naravno, dok spavamo!

Moj savet: Tuširajte se što je moguće hladnijom vodom i spavajte u hladnoj prostoriji

Tuširanje hladnijom vodom ima smisla jer će se bele masne ćelije pretvarati u smeđe. Energiju „brzog oporavka“ osetićete odmah. Počnite već od sutra!Preporučuje se da zimi spavamo u sobi u kojoj je temperatura između 13 i 15 stepeni. Verujte, mali „šok“ je samo prvi momenat kada treba ući u hladan krevet, ali se telo brzo utopli. A ujutru vam neće biti hladno. Probudićete se čak otkriveni, a koža tela će vam biti topla. Kako? Pa svu noć ste topili masne naslage! (Da bih izbegla taj prvi momenat „šoka“, koristila sam termofor :), ali sam kasnije kupila termoćebe koje uključim desetak minuta pre spavanja i zatim ga sklonim.)

Masno tkivo je poseban organ

Medicina danas posmatra masno tkivo kao najveći endokrini organ u telu koji oslobađa mnoge hormone i druge visokoaktivne supstance. U masnom tkivu se dešavaju hronični zapaljenski procesi. Akutni upalni procesi, poznato je, prolaze bolno, praćeni su crvenilom, otoci­ma i toplinom oko zahvaćenog područja. Za razliku od akutnih zapaljenjskih procesa u masnom tkivu i u digestivnom traktu gojaznih, ti procesi teku tiho, bez jasno vidljivih simptoma i mogu proći godine dok se određeni simptomi ne pojave.

• Temperature-acclimated brown adipose tissue modulates insulin sensitivity in humans. Lee P, Smith S, Linderman J, Courville AB, Brychta RJ, Dieckmann W, Werner CD, Chen KY, Celi FS. Diabetes. 2014 Jun 22. pii: DB_140513. [Epub ahead of print]. PMID: 24954193.

• Endocrine Society. “Cold exposure stimulates beneficial brown fat growth.” ScienceDaily. ScienceDaily, 23 June 2014, www.sciencedaily.com/releases/2014/06/140623091949.htm

Skrob (složeni ugljeni hidrati) se nalazi u namirnicama poput krompira, pirinča, testenine, hleba… U telu se skrob pomoću različitih enzima razgrađuje do molekula šećera koji se usvajaju čime telo dobija neophodnu energiju, ali skrob stvara i strah da se, iz istog razloga, od njega goji.
Ipak, nisu svi skrobovi isti. Naime, kada se posle kuvanja ohlade, jedan deo svarljivog skroba prelazi u nesvarljivi skrob koji nas ne goji, jer ne možemo da ga usvojimo. On nepromenjen prolazi kroz probavni sistem. O čemu se ovde radi? 

Šta je rezistentni skrob?

Postoje četiri vrste rezistentnog skroba: RS1, RS2, RS3 i RS4. Skrob koji se nalazi u hrani poput krompira, testenine, pirinča je otporni skrob tipa 3 (RS3). Naziva se u literaturi još i retrogradni skrob. Kada se pomenute namirnice skuvaju, a zatim ohlade (najmanje 12 sati), pojedine čestice skroba kristaliziraju, što dobodi do toga da ih enzim amilaza (enzim odgovoran za razgradnju skrob) u ovom obliku ne može da razgradi.

Kako rezistentni skrob deluje u telu?

Telo ne može da usvoji rezistentni skrob! Umesto toga, ovaj skrob prolazi nesvaren kroz digestivni trakt i završava u debelom crijevu gde služi kao hrana dobrim crevnim bakterijama. Bakterije su, pak, u stanju da rezistentni skrob “obrade” tj. započinu njegovu fermentaciju (razgradnju) u debelom crevu. Tom prilikom se stvaraju određene masne kiseline, (masne kiseline kratkog lanca SCFA – short chain fat acid), čiji glavni predstavnik je buterna kiselina. Buterna kiselina ima nebrojena pozitivna dejstava kako za digestivnio trakta, tako i za naše celokupno zdravlje:

Više na ovu temu čitajte na mom novom sajtu: prebiotik.rs

Kada se rezistentni skrob stvara u hrani?

Za stvaranje otpornog skroba, kuvanu hranu treba ohladiti u zatvorenoj posudi u frizideru najmanje 12 sati da bi nastupila kristalizacija. Da bi došlo do ovog učinka, temperatura frižidera treba da bude najmanje 5°. Nakon ovoga hranu možemo obraditi po želji, pa čak ponovo i podgrejati. Otporni skrob je prirodno prisutan u nekim namirnicama, kao što su banane (nezrele), mahunarke, mlevene žitarice i dr.

Zeleni čaj, takođe, kada se pije uz hranu, čini skrob u nekom procentu neresorptivnim, pa zato možemo da popijemo nekoliko šolja zelenog čaja uz pastu ili sendvič.

Kako nam rezistentni skrob pomaže u mršavljenju?

Enzim amilaza koji razgrađuje skrob ne može razgraditi ugljene hidrate u formi otpornog skroba, tako da on nije dostupan telu u vidu kalorija. Kada jedemo hranu s rezistentnim skrobom, unećemo oko deset posto manje ugljenih hidrata u odnosu na istu hranu koju bismo uneli u formi “normalnog” skroba.

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Ovo poredjenje je potvrdila najnovija studija publikovana 20. Jula 2023. u Nature Food.

Profesor Peter Scarborough, sa Univerziteta Oksford, koji je vodio ovu studiju, rekao je da kada bi svi u Velikoj Britaniji koji jedu meso smanjili količinu mesa, to bi bilo jednako kao kada bi se 8 miliona automobila sklonilo sa britanskih puteva. (Ako bismo rezultat preneli na Srbiju to bi bilo otprilike 800.000 hiljada automobila manje, shodno da imamo deset puta manje stanovništva). “Ne morate potpuno izbaciti meso iz ishrane, ali ga redukujete na razumnu meru – time ćete već dati veliki doprinos”, kaže ovaj professor.

Studija je samo jos jedan dokaz u nizu, doduše najnoviji, o tome kako ono što jedemo utiče na našu planetu. A da li nas to uopše zanima, postavlja se pitanje? Ukoliko vas zanima, čitajte dalje.

Ukoliko jedete 100 g mesa dnevno spadate u velike “mesojede”?!

Tokom studije anketirano je 55.000 ljudi koji su bili podeljeni na velike “mesojede”, koji su jeli više od 100 g mesa dnevno! (što je jednako velikom hamburgeru), zatim na srednje “mesojede”, čiji je dnevni unos bio oko 50 g i male „mesojede“ koji samo povremeno ili uopšte ne jedu meso.

Istraživanje pokazuje da ishrana velikih mesojeda oslobadja u proseku 10,2 kg štetnog gasa C02 koji svakodnevno zagreva planetu. Sredni mesojedi proizvode upola manje, oko 5,3 kg, dok oni koji ne jedu meso samo 2,4 kg dnevno.

Studija je obuhvatila i druge aspekte zaštite životne sredine, kao sto su: korišćenje zemljišta, korišćenje i zagadjenje vode, gubitak biljnih vrsta usled širenja poljoprivrede, najviše usled gajenja genetski modifikovane soje koja je glavna stočna hrana. U svim slučajevima mesojedi su imali značajno veći negativan uticaj od ostalih grupa.

Kritičari – oni kojima meso donosi veliki profit!

Nik Alen, izvršni direktor Britanskog udruženja za preradu mesa kaže da su takve procene i izjave nepotpune i da izveštaj ne uzima u obzir da se ugljenik apsorbuje u okolnu travu, drveće i sl. i da su navedene sume „naduvane“. Ipak, profesor Scarborough se ne slaže sa tim, pošto su brojne studije pre, uključujući i ovu, zaključile da apsorpcija C02 putem trave i drveća ima veoma „skroman uticaj“.

Trećinu globalnih emisija gasa C02 u atmosferu stvara proizvodnja hrana

Jos jedna studija, takođe objavljena u časopisu Nature Food 2021. godine, zaključila je da je proizvodnja hrane (od čega 90% poroizvodnja mesa) odgovorna za trećinu svih globalnih emisija poput gasa C02.

Apel

Čak ni u Velikoj Britaniji još uvek nije prihvaćeno da količina mesa nije u skladu sa globalnim ekološkim ciljevima.

“Trenutno se ne razgovara o tome kako ćemo to da uradimo, već o tome da li je to zaista neophodno“, rekla je zabrinuto Susan Ann Jebb, predsedavajuća Food Standards Agency u Velikoj Britaniji. Nezavisna recenzija za Odeljenje za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja (Defra) pozvala je britance na smanjenje potrošnje mesa za 30% do 2032.

Dijete sa mnogo mesa?!

“U slučaju gojaznosti ljudi znaju da ne treba da jedu kolače i kekse, ali što se mesa tiče, još uvek nisu uvereni.

To što meso dovodi do povećanja parametara iz krvi: kreatitin, urea, holesterol i sl., kao i to što meso konvencionalnog uzgoja sadrži hormone (da bi životinje brzo rasle) i antibiotike (da se životinje ne bi razoboljevale) su možda bolji argumenti za smanjenje konzumiranja mesa, jer će se čovek uvek više interesovati za sebe samog, nego kako je stanje naše planete.

Ukoliko vas tema interesuje i želite da saznate koliko Vi svojim načinom života utičete na našu planetu pročitajte i prođite test: Meso – neprijatelj ekologije broj 1.

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

1. Peter Scarborough at al. Vegans, vegetarians, fish-eaters and meat-eaters in the UK show discrepant environmental impacts, Published in Nature Food: 20 July 2023 https://www.nature.com/articles/s43016-023-00795-w
2. Crippa at al. Food systems are responsible for a third of global anthropogenic GHG emissions, Published: 08 March 2021