Vitamin D smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2

Ovo je rezultat najnovije studije iz februara 2023. godine! Rad je objavljen u martu u naučnom časopisu Annals of Internal Medicine.

Pomoću meta analize i tzv. systematic review (koji se u istraživačkim studijama smatra najčvršćim i najuverljivijim jer objedinjuje mnoga ranija istraživanja) otkriveno je da pojedinci sa dijagnozom preddijabetes mogu smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 15% uzimanjem vitamina D!

Ispitanici su uzimali oralnu dozu vitamina D i to:

holekalciferol 500 mcg (20.000 IU) nedeljno
holekalciferol 100 mcg (4.000 IU) dnevno i
eldekalcitol 0,75 mcg dnevno

Mata analiza je obuhvatila 3.835 citata iz naučnih baza podataka najpoznatijih naučnih platformi PubMed i Embase i 270 nalaza kliničkih ispitivanja. Studijom je obuhvaćeno 4.190 učesnika sa dijagnozom preddijabetes (2.097 je primalo vitamin D, a 2.093 placebo). Prosečna starost ispitanika bila je 60,6 godina, od čega su 44,2% bile žene. Srednji indeks telesne mase ispitanika bio je 31, a srednji nivo 25-hidroksivitamina D u serumu 63 nanomola po litru.

Prema autorima, rezultati su pokazali da je vitamin D bio koristan za osobe sa preddijabetesom u smanjenju rizika od dijabetesa na normalnu regulaciju glukoze.

Mnoge ranije studije koje su proučavale kako upotreba suplemenata vitamina D utiče na ljude sa preddijabetesom, nisu pokazivale značajno smanjenje rizika od razvoja dijabetesa tipa 2, kaže autor najnovije studije dr Anastasion G. Pittas, šef Odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i metabolizam u Medicinskom centru Tufts i dodaje da je razlog to što su metode ispitivanja bile nepotpune, pa su rezultati pokazivali manji efekat.

Najnovije istraživanje je trajalo tri godine. Formiran je konzorcijum stručnjaka koji su utvrili koje studije ispunjavaju uslove da budu uključene u metaanalizu. Rezultati te metaanalize su pokazali da ne postoji nikakav rizik od vitamina D u višim dozama od doza koje se obično preporučuju opštoj populaciji, kaže dr Pittas. Ispitivanje nije obuhvatalo populaciju bez naznaka preddijabetesa, odnosno nije ispitivano da li vitamin D može biti od značaja za zdravu populaciju.

Ipak, autori studije naglašavaju da smanjenje rizika od razvoja dijabetesa od 15%, nije tako veliko kao u drugim strategijama prevencije dijabetesa. Intenzivna modifikacija životnog stila rezultirala je 58% manjim rizikom, a uzimanje leka metformin 31% manjim rizikom od razvoja dijabetesa, što su pokazale studiji iz 2002. godine.

Da li ste znali?

Otprilike 4 od 10 odraslih ima nedostatak vitamina D, što znači da ga ne dobijaju ili ne stvaraju dovoljno. Vitamin D se nalazi u samo nekoliko namirnica, kao što su obogaćeno mleko, žitarice, žumance i masne ribe kao što su losos, skuša i sardine. Čak i osobe koje žive u sunčanim predelima mogu imati nedostatak tog vitamina.

Nizak nivo vitamina D može uticati na zdravlje kostiju, a povezan je i sa depresijom, padom energije, kožnim i mnogim drugim bolestima. Medicina u prošlosti nije se dovoljno bavila vezom vitamina D i njegove korelacije sa hroničnim bolestima. Budući da postoje receptori za vitamin D u našim mišičima, srcu, mozgu, imunološkom sistemu, vitamin D je mnogo više nego vitamin. Mnoge studije su i pre ukazivale na to da je vitamin D3 zaštitni faktor u pojavi insulinske rezistencije jer pomaže u smanjenju upalnih procesa u organizmu koji povećavaju rizik od insulinske rezistencije.

Šta je dijabetes? – Dijabetes melitus je grupa endokrinih oboljenja koja su povezana sa poremećenim unosom glukoze i razvijaju se usled apsolutnog ili relativnog nedostatka hormona insulina, što dovodi do hiperglikemije – upornog povećanja šećera u krvi.

Glukoza u visokim koncentracijama je štetna za žive ćelije. Tokom godina, kako bolest napreduje, simptomi narastaju kao snežna grudva. Bolest napada sve metaboličke puteve ugljenih hidrata, masti, proteina, minerala i dr. Osoba ima pojačanu žeđ, stalno pije, što je praćeno pojačanim mokrenjem. Suvoća usta je čest prvi simptom bolesti. Osoba može ili da gubi težinu ili, obrnuto, da dobija na težini, stalno je umorna. Glavobolje, loš san, zamagljen vid, samo su neki od simptoma. Vremenom, ukoliko se bolest ne leči, javljaju se nefropatija (hronična bubrežna insuficijencija) oštećenja krvnih sudova, što dovodi do slabljenja vida, angine pektoris, brzog razvoja ateroskleroze, impotencije, infarkta miokarda, demencije, polineuropatije, dijabetičke kome, dijabetičkog stopala i amputacije donjih ekstremiteta…

Termin „dijabetes” potiče od starogrčke reči diabainō – što znači „promaja”. Potpuno tačan opis toka bolesti.

Da li se dijabetes dobija od slatkiša?
Dijabetes nema veze sa slatkišima. Razlog zbog kojeg nastaje bolest je razvoj patologije, odnosno generalno pogoršanje opšte biohemije. Najčešće je nasledno, ali i ne mora da bude. Može se razviti i kod onih koji se ceo život uzdržavaju od slatkiša. Čak i oni koji se pravilno hrane ceo život podjednako su izloženi toj patologiji kao i drugi. S druge strane, neće se uvek pojaviti ni kod onih koji se nezdravo hrane. Često ćete čuti da je stres okidač, što ne bih isključila.

Metformin u lečenju predijabetesa 

Nakon uzimanja metformina, šećer se brzo normalizuje, ali samo kratko vreme (dok je sama supstanca u krvi). Dijabetes melitus je „poznat” po svojim komplikacijama, a metformin ih ne isključuje. Odmah da bude jasno – metformin je hemijski agresivna supstanca, nakon duže upotrebe nepovoljno utiče na bubrege i jetru. Metformin kratkoročno pomaže u regulisanju šećera u krvi, ali dugoročno šteti telu. To je kao da kada biste grip lečili zračenjem, kaže Prof. Vulfs Michaels, austrijski ekspert u oblasti biohemije. „Dijabetes nikada ne prolazi sam od sebe. Ako je neko sada na metforminu pa prestane sa lečenjem i ne preduzima ništa da bi bolest držao pod kontrolom, kasnije će biti na insulinu.“

Šta je rešenje!

Najbolji način da upravljate dijabetesom tipa 2 jeste da napravite promene u načinu života, uključujući vežbanje, pravilan način ishrane i održavanje zdrave telesne težine. Da ponovimo: intenzivna modifikacija životnog stila smanjuje rizik od nastanka dijabetesa sa 58%.

S obzirom na to da ne postoje zvanične smernice za korišćenje suplemenata vitamina D za sprečavanje ili lečenje dijabetesa tipa 2, veoma je značajno da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što dodate ove suplemente u ishranu.

Trenutno se za lečenje dijabetesa, posebno starosnog, koristi lek glukonol. To je poseban, lako svarljiv oblik vitamina D, poznat po imenom stigmahidrokalciferol. Jedno od dobrih svojstva stigmakalciferola je da se može kumulirati u mišićnom tkivu kao i neki drugi oblici vitamina D pa može imati produženo dejstvo, a i ne manje bitno je to da ne utiče štetno na bubrege i jetru.

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

1. Pittas, Anastassios G., MD, M. A Systematic Review and Meta-analysis of Individual Participant Data From 3 Randomized Clinical Trials, Feb. 2023,
2. Moore E. M. et al. Increased risk of cognitive impairment in patients with diabetes is associated with metformin, Diabetes Care 2013. 36:3850.
   http://care.diabetesjournals.org/content/early/2013/08/29/dc13-0229.abstract
3. Kawanami D, Takashi Y, Tanabe M. Significance of Metformin Use in Diabetic Kidney Disease. Int J Mol Sci. 14. Juni 2020;21(12):E4239. [PMC free article] [PubMed]
4. Knowler William C. Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin, N Engl J Med, 2002 Feb 7;346(6):393-403. doi: 10.1056/NEJMoa012512.
5. https://doi.org/10.1186/1758-5996-5-8