Skrob (složeni ugljeni hidrati) se nalazi u namirnicama poput krompira, pirinča, testenine, hleba… U telu se skrob pomoću različitih enzima razgrađuje do molekula šećera koji se usvajaju čime telo dobija neophodnu emergiju, ali skrob stvara i strah da se, iz istog razloga, od njega goji. Ipak, tzv. otporni skrob, zauzvrat, može pomoći u mršavljenju, poboljšati zdravlje našeg digestivnog trakta i u daljnjem naše zdravlje u celini. O čemu se radi i kako da razlikujemo otporne (rezistentne) skrobove od “normalnih” i kakva su njegova pozitivna svojstva?
Šta je rezistentni skrob?
Postoje četiri vrste rezistentnog skroba: RS1, RS2, RS3 i RS4. Skrob koji se nalazi u hrani poput krompira, testenine, pirinča je otporni skrob tipa 3 (RS3). Naziva se u literaturi još i retrogradni skrob. Kada se pomenute namirnice skuvaju, a zatim ohlade (najmanje 12 sati), pojedine čestice skroba kristaliziraju, što dobodi do toga da ih enzim amilaza (enzim odgovoran za razgradnju skrob) u ovom obliku ne može da razgradi.
Kako rezistentni skrob deluje u telu?
Telo ne može da usvoji rezistentni skrob! Umesto toga, ovaj skrob prolazi nesvaren kroz digestivni trakt i završava u debelom crijevu gde služi kao hrana dobrim crevnim bakterijama. Bakterije su, pak, u stanju da rezistentni skrob “obrade” tj. započinu njegovu fermentaciju (razgradnju) u debelom crevu. Tom prilikom se stvaraju određene masne kiseline, (masne kiseline kratkog lanca SCFA – short chain fat acid), čiji glavni predstavnik je buterna kiselina. Buterna kiselina ima nebrojena pozitivna dejstava kako za digestivnio trakta, tako i za naše celokupno zdravlje:
Više na ovu temu čitajte na mom novom sajtu: prebiotik.rs
Kada se rezistentni skrob stvara u hrani?
Za stvaranje otpornog skroba, kuvanu hranu treba ohladiti u zatvorenoj posudi u frizideru najmanje 12 sati da bi nastupila kristalizacija. Da bi došlo do ovog učinka, temperatura frižidera treba da bude najmanje 5°. Nakon ovoga hranu možemo obraditi po želji, pa čak ponovo i podgrejati. Otporni skrob je prirodno prisutan u nekim namirnicama, kao što su banane (nezrele), mahunarke, mlevene žitarice i dr.
Kako nam rezistentni skrob pomaže u mršavljenju?
Enzim amilaza koji razgrađuje skrob ne može razgraditi ugljene hidrate u formi otpornog skroba, tako da on nije dostupan telu u vidu kalorija. Kada jedemo hranu s rezistentnim skrobom, unećemo oko deset posto manje ugljenih hidrata u odnosu na istu hranu koju bismo uneli u formi “normalnog” skroba.