Sedam smrtnih grehova predstavlja jednu od najvažnijih okosnica hrišćanskog učenja i hrišćanske teologije. Ljudi se boje spiska sa sedam smrtnih grehova jer ih Bog navodno nikada ne oprašta. Nazivaju se smrtni jer umrtvljuju spiritualna čula i duhovne vrednosti i vodi direktno u smrt.

Sedam smrtnih grehova su: oholost, pohlepa), razvrat, zavist, proždrljivost, gnev, i lenjost.

Ovi pojmovi, iako se vezuju za religiju i teologiju, predstavljaju i emocije i moralne kategorije koje svaki čovek može da oseti ili da ih proživljava i to samo u nekom segmentu ili tokom čitavog života, nezavisno od toga da li je hrišćanin ili pripadnik neke druge veroispovesti ili je ateista.

Greh je prekršaj moralnog zakona, prestup preko utvrđenih normi i zabrana značajnih za strukturu ličnosti koja je počinila greh.
Kako pisani izvori svedoče, pojmovima je pažnja pridavana vekovima pre Hrista, ali ništa manje ni danas u 21. veku.

Od sedam smrtnih grehova prema hrišćanskom učenju peta po redu je proždrljivost! Da li to znači da problem prekomernog uzimanja hrane datira od iskona? Aufff… pomislih…

Početkom 14. veka ideja o „sedam smrtnih grehova“ bila je veoma inspirativna ideja među umetnicima. Iz tog perioda datira i mnemotehnički akronim: „SALIGIA“ reč koja je nastala tako što je uzeto početno slovo svake od sedam imenica na latinskom kojima se označava jedan od grehova:

Superbia
Avaritia

Luxuria,
Invidia,

Gula,
Ira,

Acedia

✍️Prema Wikipediji:

Proždrljivost je negativna osobina koja se manifestuje u prekomernom i bespotrebnom unošenju hrane, čak i onda kada osoba zna da joj to šteti. Naročito je smatrana lošom osobinom kroz istoriju kada su neki umirali zbog nedostatka hrane, dok su se bogataši njom razbacivali. Proždrljivost se odnosi i na neograničeno uzimanje pića, pijanstvo i sl.

Prema pisanju iz doktorske disretacije sam greh ne ispoljava se u hrani, već u udaljavanju hrane od njene svrhe, odnosno u želji da se hranom postigne zadovoljstvo, bilo da je reč o količini unete hrane ili o zadovoljavanju prefinjenog ukusa. Tražeći uživanje i zadovoljenje u hrani, čovek se udaljava od Boga, njegovo mesto u životu on ustupa hrani. Čovek postaje žrtva svoga stomaka i stvara središte svoga bića, suštinu samoga sebe, od svog čula ukusa i svodi se na neki način na tu funkciju. 

Hrana se više ne smatra Božijim darom, koji je čoveku podario hranu.

Sveti oci smatraju proždrljivost bolešću koja slabi energiju duha, otežava ga, otupljuje i pomračuje, dok čovekov um gubi sposobnost rasuđivanja i iz ovog greha proizlaze drugi grehovi, pa askete smatraju proždrljivost „majkom svih strasti i izvorom svih zala“.

Prema Jerotiću, proždrljivim se smatra se ne samo čovek koji preteruje u hrani, već i onaj koji je sklon alkoholu ili tabletama, odnosno, drogi. Kada je reč o hrani, ovaj autor, osim prejedanja, kao bolest i grešno ponašanje vidi i „zaziranje od hrane (preterana askeza u manastirima), naizmenično pojavljivanje proždrljivosti (bulimija) i odbijanje uzimanja hrane (anoreksija), što dovede do smenjivanja faze gojaznosti sa fazom izrazite mršavosti; neumereno odavanje alkoholu, bilo kao svakodnevno trošenje, povremeno, ili stalno. 

Ostali gresi opisani u Wikipediji:

Ohol čovek je prepotentan čovek, pun sebe, koji smatra da sve najbolje zna. Oholost je stvaranje osećaja nadmoćnosti u odnosu na druge osobe.
Pohlepa je osobina karakteristična za ljude koji žele sve zadržati za sebe i ništa za druge i to po svaku cenu, a da ih pri tome duhovne vrednosti ne interesuju.
Bludnost je po hrišćanskoj definiciji iskrivljen, izopačen odnos prema seksualnosti kao nečemu čistom i svetom što je Bog stvorio.
Zavist je snažno osećanje zavidnosti na uspeh koji je ostvario neko drugi, odnosno krivo nam je zbog nečijeg uspeha.
Gnev se manifestuje snažnim emocionalnim reakcijama kroz govor povišenog tona – vikanje, nameru da se nekom nanese bol, patnja i sl.
Lenjost je osobina koja karakteriše ljude koji su izgubili cilj u životu i entuzijazam, želju za stvaralaštvom.

Smrtni gresi se često simbolično predstavljaju poređenjem sa životinjama, jer se i odnose na animalne potrebe čoveka: lav – bes, puž – lenjost, svinja – proždrljivost, jarac – požuda, paun – ponos …

Ipak, duša uvek hrani vrlinama!

Baš bi me vaš komentar na ovu temu obradovao!

Poseta „Museum of Art History“ (KHM Wien) i izložba Raphaela pod nazivom Gold & Silk ostavila je na mene snažan utisak, odakle sam i dobila inspiraciju za ovaj blog. 

Mirjana Zarifović Grković, 2021 Novi Sad, Doktorska disertacija Sedam smrtnih grehova u nemačkoj i srpskoj frazeologiji
https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/72556/Disertacija_11337.pdf

Leave a comment