Author: Ana Lipovac nutricionista

Skoro polovina savremenog sveta je gojazna. Gojaznost povećava rizik od mnogih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, hipertenziju, kardiovaskularne bolesti, čime doprinosi i smanjenju ljudskog veka (izveštaj WHO od marta 2024. godine)!

Da li je na pomolu NEŠTO NOVO što taj trend može prekinuti ili bar usporiti? Da li nova saznanja o Mikrobiomu, koja celokupnu naučnu i medicinsku javnost poslednjih godina okupiraju mogu biti ono što se dugo čekalo? 

Rezultat najnovije studije, objavljene oktobra 2024. godine je pokazao da bakterija Akkermansia muciniphila (Akk) može imati pozitivan probiotički efekat u sprečavanju dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Akkermansia muciniphila kao probiotik

Ova meta-analiza je uključila 15 kvalifikovanih studija rađenih na životinjama i pokazala je da je primena AKK (Akkermansia muciniphila) kao probiotika dovela do smanjenja telesne težine za 10,4%, smanjenja glukoze u krvi natašte za 21,2% kao i do povećanja osetljivosti na insulin. 

Ove “velike” vesti su svakako znak početka jedne nove ere u medicini, ali su naučnici i dalje skeptični, jer su potrebne dugoročne studije na većem broju uzoraka da bi se ovi korisni efekti potvrdili. (Sve trenutne studije rađene su na životinjama i bile su kratkog trajanja (manje od 20 nedelja), pri čemu je analiza otkrila i značajnu neujednočenost između kontrolne i eksperimentalne grupe u svim podgrupama.)

Ipak, velike nade se polažu u nova istraživanja i jedno je sigurno – ništa više neće biti kao pre!!

Akkermansia muciniphila postoji u formi probiotika (živi mikroorganizam) ili u formi nakon pasterizacije (postbiotik; mrtvi mikroorganizam). Trend je korišćenje neživih mikroorganizama nakon pasterizacije kako bi se sprečili potencijalni rizici povezani sa upotrebom živih mikroorganizama. Studija iz 2021. je pokazala da je kod miševa pasterizovana Akkermansia muciniphila bila efikasnija od primene živih bakterija.

Akkermansia muciniphila – bakterija zdravih ljudi 

Akkermansia muciniphila predstavlja jednu od danas najznačanijih bakterija u sastavu Mikrobioma, iako čini svega 3-5% mikrobiote creva kod zdravih ljudi. Otkrivena je 2004. godine i dobila je ime u čast dr. Anton Akermans, holandskog mikrobiologa, kao zaslugu za njegov veliki doprinos nauci.

Akkermansia muciniphila je bakterija koja živi u sluzokoži creva u sloju mukoze (lat. mucus). Svoju kolonizaciju počinje odmah nakon rođenja i tokom prve godine života dostiže nivo koji se sreće kod odraslih osoba. Formiranje zdrave sluzokože je fundament ljudskog zdravlja sa veoma složenom ulogom jer sa jedne strane obezbeđuje prolaz hranljivih materija u krv dok istovremeno sprečava prolaz toksičnih. Sa godinama a posebno u starosti smanjuje se kolonizacija creva Akkermansia muciniphila. 

Akkermansia muciniphila se naziva “mucin loving” bakterija. Ona utiče na obnovu mukoznog dela creva time što razgrađuje stare slojeve i dovodi do stvaranja novih slojeva mukoze. Tim procesom doprinosi održavanju optimalne debljine sloja sluzi čime stabilizuje crevnu barijeru. Prilikom razlaganjem sluzi ova bakterija proizvodi hranljive materije za “peharaste” ćelije (koje proizvode sluz) i tako ceo sistem čini dinamičnim i aktivnim.

Akkermansia muciniphila i hronične bolesti

Kod ljudi sa bolestima kao što su dijabetes tipa 2, inflamatorna bolest creva, kolorektalni rak, autizam I dr. Akkermansia muciniphila je smanjena ili nije prisutna. Njen nedostatak prouzrokuje manja ili veća oštećenja na sluzokoži creva, čime se barijera oslabljuje i dolazi do niza promena u prometu materija. Bilo da se radi o zapaljinskim procesima, hroničnim upalama, ili pojavi “propustljivih creva”, jasno je da dolazi do metaboličćkih poremećaja, slabljenja imunog sistema, i urušavanja zdravlja u celini.

Studija iz 2023. godine, rađena na miševima, je pokazala je da je Akkermansia muciniphila u crevima gojaznih miševa prisutna u 100 – 1000 puta manjim količinama. Suplementacija sa Akkermansia muciniphila gojaznim miševima je poboljšala metaboličke poremećaje kao što su: smanjenje endotoksina u krvi, adipoznost, zapaljenje masnog tkiva, telesna težina i insulinska rezistencija.

Suplementacija sa AAkkermansia municiphila

Suplementacija sa A. muciniphila je sasvim nov koncept i trenutno postoji nedostatak kliničkih istraživanja koja potvrđuju njegovu bezbednost, efikasnost, optimalnu dozu i oblik. Potrebno je više kliničkih ispitivanja da bi se potvrdilo da li postoje potencijalni neželjeni efekti, kao i da li suplementacija sa A. muciniphila ima jasne pozitivne kliničke efekte.

Neka preliminarna istraživanja sugerišu da određeni polifenoli (npr. resveratrol, ekstrakt nara) mogu povećati populaciju A. muciniphila. Međutim, efekti su varirali u zavisnosti od određenih karakteristika populacije (npr. etnička pripadnost, početni nivoi A. muciniphila), a obe studije su tokom sprovođenja studija, savetovale povećan unos dijetalnih vlakana (prebiotika), što takođe može imati značajan pozitivan uticaj na sastav crevne mikrobiote. Dodavanje prebiotika u hranu gojaznih miševa ima za cilj povećanje Akkermansia muciniphila i poboljšavanje metaboličkih poremećaja kao što su smanjenje endotoksemija (toksina u krvi), kod insulinske rezistencije, gojaznosti, upalnih procesa creva i dr.

Kako na duže staze povećati nivo Akkermansia municiphila? 

Usvajanje zdravih stilova života sa više kretanja i zdravom ishranom, (kao što je ishrana u mediteranskom stilu, koja se sastoji uglavnom od povrća, kompleksnih ugljenih hidrata, mahunarki, voća, orašastih plodova, maslinovog ulja, više ribe i manje mesa), je pristup koji sigurno maksimizira šanse za zdravu crevnu mikrobiotu, čime ćemo sami najviše doprineti dobrom zdravlju i sprečavanju razvoja savremenih hroničnih bolesti.

Studije:

Akkermansia muciniphila for the Prevention of Type 2 Diabetes and Obesity: A Meta-Analysis of Animal Studies by Ethan Liu, published Oktober 14, 2024, https://www.mdpi.com/2072-6643/16/20/3440

Fatemeh Ashrafian at al. Comparative effects of alive and pasteurized Akkermansia muciniphila on normal diet-fed mice, Published: 09 September 2021, https://www.nature.com/articles/s41598-021-95738-5

Roshanravan at al. A comprehensive systematic review of the effectiveness of Akkermansia muciniphila, a member of the gut microbiome, for the management of obesity and associated metabolic disorders. Arch Physiol Biochem, Jun 2023, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33449810/

Zadnji pasus Verhoog S, Taneri PE, Roa Díaz ZM, Marques-Vidal P, Troup JP, Bally L, Franco OH, Glisic M, Muka TDietary Factors and Modulation of Bacteria Strains of Akkermansia muciniphila and Faecalibacterium prausnitzii: A Systematic Review.m Nutrients, Jul 2019,
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31336737

CB Van Buiten, Dietary Polyphenols Support Akkermansia muciniphila Growth via Mediation of the Gastrointestinal Redox Environment,
https://www.mdpi.com/2076-3921/13/3/304, Published: 29 February 2024

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Da li ste ikada čuli za „polifenole“? Čuli ste da je crno vino zdravo. Da, crno vino sadrži resveratrol, jedan od mnogobrojnih polifenola. U 100 ml crnog vina nalazi se oko 0,1 g polifenola, ali u 100 g šljive (2–3 šljive) čak oko 0,4 g!

Najbogatiji polifenolima su tamno povrće, voće, ali i maslinovo ulje, mahunarke, orašasti plodovi, crna čokolada, začini, proizvodi od celog zrna. Polifenoli su bioaktivne suptance koje biljkama daju lepu boju, miris i ukus.

One se nazivaju još i sekundarne biljne supstance jer ne spadaju u esencijalne hranljive supstance za čoveka (kao što su vitamini, minerali, proteini, masti, ugljeni hidrati), ali to što se nazivaju „sekundarni“ ne znači da su manje važni. Naprotiv! Iako se nalaze „samo“ u tragovima, oni su najjači prirodni antioksidansi u hrani! A hrana koja ima to svojstvo smatra se posebno zdravom, zar ne?

Najmoćniji prirodni antioksidansi i antikancerogeni

Polifenoli se bore protiv „slobodnih radikala“. UV zraci, svetlo sa mobilnih telefona, računara, stres, zagađenost okoline, nezdrava hrana, loše navike… stvaraju u telu previše opasnih slobodnih radikala, koji oštećuju naš genetski materijal, ruše ćelijske zidove, napadaju sopstvene proteine u telu i tako ubrzavaju degenerativne procese u telu. Antioksidansi u pravom smislu „hvataju“ slobodne radikale. Brojne studije su pokazale da te sekundarne biljne supstance odgađaju proces starenja, zadebljanje arterija, dijabetes, gojaznost, osteoporozu…

Da li volite bobičasto voće, crveni luk, nar, bademe, začine, čaj i kafu? E, pa tu su i polifenoli!

Postoje raznoliki polifenoli u biljnom svetu – danas se zna da ih ima preko 5000, a najpoznatiji su naringenin iz citrusnog voća, antocijani iz plavog voća i povrća, resveratrol iz grožđa, kvercetin iz luka i drugi, mada su često i kombinovani u jednoj namirnici.

Polifenoli –  čudesni lekovi

Studija 1. Posle godinu dana redovnog konzumiranja nara debljina unutrašnjeg zida karotidne arterije kod pacijenata sa arteriosklerozom smanjena je i do 30%, dok je u kontrolnoj grupi povećana za 9%. Osim poboljšanja protoka krvi, povećala se i elastičnost zidova krvnih sudova.^[1]

Studija 2. Studije sa polifenolima nara pokazale su da polifenoli inhibiraju rast ćelija raka u mlečnim žlezdama, plućima, koži, crevima i prostati. Naravno, treba uraditi još mnogo studija, ali ova tvrdnja već predstavlja dobru smernicu.^[2]

Studija 3. Polifenoli iz grožđa su u stanju da spreče stvaranje plaka i biofilma na zubima tako što inhibiraju bakterijsku vrstu Streptococcus mutans. Preventivno deluju i protiv karijesa. Možda će uskoro biti i pasta za zube sa polifenolima?^[3]

Divno je saznanje da polifenoli mogu sprečiti mnoge bolesti današnjice jer imaju antiinflamatorno i antikancerogeno dejstvo, a pritom su i prava poslastica za nas. Ako želite da dobijete dovoljno polifenola, treba da se pobrinete da jedete dovoljno biljne hrane kao što su tamno bobičasto voće, povrće (šumske borovnice, aronija, crveni luk, crveni kupus, patlidžan, cvekla, kelj, brokoli, crno grožđe), začine kao što su nana, origano i karanfilić, orašaste plodove, ali i luk, žitarice, mahunarke, čaj, kafu i sl.

Uticaj polifenola na crevnu floru

Interesantno je da se 90% unetih polifenola ne može svariti u gornjim delovima creva već su za naš organizam upotrebljivi samo u debelom crevu, i to uz podršku crevne flore. Stoga samo oni koji imaju zdravu i netaknutu crevnu floru mogu optimalno da iskoriste polifenole. Ali i obrnuto! Crevna flora (Mikrobiom) ima koristi od ishrane bogate polifenolima! Da, da, polifenoli veoma blagotvorno da utiču na našu crevnu floru – „rehabilituju je “.

Ako crevnu floru redovno hranimo polifenolima i drugim prebiotičkim komponentama iz hrane, naša creva će dobiti važne impulse za razvoj – mikrobiom se može polako ali postojano menjati u pozitivnom smeru. ^[4]

Različiti polifenoli podstiču rast velikog broja dobrih crevnih bakterija, ali istovremeno mogu i da spreče rast nepoželjenih mikroorganizma – neki proizvodi razgradnje polifenola direktno ometaju rast loših bakterija.

2010. godine je objavljena lista namirnica sa visokim sadržajem polifenola. Karanfilić je apsolutni lider, ali se lista ipak odnosi na 100 g namirnice (pakovanje začina je oko 30 g i traje jako dugo). Optimalni unos polifenola je oko 200 mg/dan. Postoje i rizici povezani sa unosom polifenola, ali su oni najviše povezani sa uzimanjem suplemenata polifenola.

Da li crno vino zaista sadrži toliko polifenola? 

Mnogi ljudi piju čašu crnog vina svako veče, navodeći da sadrži veliku količinu antioksidanasa. U 100 ml crnog vina nalazi se oko 100 mg polifenola. To je značajan iznos, ali ako ga uporedite sa pomenutim namirnicama i tome dodate i faktor alkohola, postavlja se pitanje da li svakodnevno konzumiranje vina zaista doprinosi opštem zdravlju.

Polifenoli su otporni na toplotu

Za razliku od vitamina, pri kuvanju ne morate voditi računa o polifenolima. Oni ostaju uglavnom stabilni kada se zagreju. Neki čak razvijaju puni efekat jer se tek tada oslobađaju iz ćelijskog zida. To se odnosi na paradajz, na primer, koji je zdraviji kuvan nego svež.

Savet:

1. Sos od paradajza – melem za naš mikrobiom. Sos od paradajza se čak pokazao uspešnijim od sirovog paradajza jer povećava broj važne crevne bakterije Lactobacilus reuteri. Ta bakterija je poznata po svom pozitivnom efektu: štiti zdravlje desni, pomaže u regulisanju nivoa holesterola u krvi, ublažava kolike kod beba, sprečava kožne alergije, a štiti i od infekcije Helicobacter pylori, glavnog krivca za upalne procese i druge teže bolesti želuca. Sos od paradajza treba dodati svim jelima – mahunarkama, kupusu, varivima i drugim sličnim jelima.

2. Konzerviranje i zamrzavanje voća i povrća ima savršenog smisla, a posebno sa korom (tu se nalazi najviše polifenola) – ako imate domaći/organski proizvod.

3. Ako želite da povećate količinu polifenola, čaj možete preliti i ključalom vodom, ali to uništava neke vitamine i aminokiseline, zato se ipak preporučuje da se čaj prelije vrelom vodom od oko 70°C

Više polifenola u organskim namirnicama

Britanska agencija za standarde hrane (FSA) u svoj izveštaj je uključila rezultate velikih evropskih studija koje kaže da su nivoi masnih kiselina, kao što su omega 3, u organskom mleku i mlečnim proizvodima viši i do 60%, a nivoi vitamina C i do 90% viši u lisnatom povrću i voću kada se uporede sa neorganskom hranom.

Ali posebno je bitno to što je količina nutritivno važnih polifenola znatno veća u organskim proizvodima! Zapamtite da se polifenoli najviše nalaze u kori i odmah ispod kore.^[5]

Zaključak
U svakodnevnu ishranu uvrstite namirnice bogate probioticima, prebioticima, ali i polifenolima. Zdrava ishrana bi trebalo da sadrži sezonsko povrće i voće bogato vlaknima, razne začine, optimalnu količinu složenih ugljenih hidrata, umerenu količinu orašastih plodova, fermentirane namirnice, ali i zeleni čaj ili kakao – i to sve po mogućstvu organskog porekla.

PRIMER kako izgledao jedan dan ishrane koji najviše prija našem MIKROBIOMU.

On treba da sadrži prebiotičke, probiotičke, a takodje i namirnica bogate polifenolima. 

• Doručak
Varijanta 1
– ovsena kaša + bobičasto (tamno) voće
+ bademi, semenke + kiselo mleko
Varijanta 2
– integralni hleb + mladi sir, šunka
+ sezonska salata sa/bez voća + zeleni/crni čaj

• Ručak
Varijanta 1
– brodet od ribe + krompir/pirinač/proso/kinoa/bulgur i sl.
+ salata od spanaća, nara i sira
Varijanta 2
– špagete u sosu od paradajza i povrća + sir
+ salata od rukole, kruške i oraha

• Večera
Varijanta 1
– lako varivo od sočiva i povrća + salata od (kiselog) kupusa
+ parče ražanog hleba, malo sira
Varijanta 2
– dinstano/grilovano povrće (patlidžan, crveni luk,
tikvica/paprika) + riba/meso + čaj od nane

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Literatura:

 

^[1] M. Aviram u. a. Pomegranate juice consumption for 3 years by patients with carotid artery stenosis reduces common carotid intima-media thickness, blood pressure and LDL oxidation. Clinical Nutrition 23, 2004, S. 423–433. PMID 15158307.

^[2] E. P. Lansky, R. A. Newman. Punica granatum (pomegranate) and its potential for prevention and treatment of inflammation and cancer.  J Ethnopharmacol 109(2), 19 January 2007, S. 177–206. PMID 17157465.

^[3] Hyun Koo u. a. Chemical Characterization of Red Wine Grape („Vitis vinifera“ and „Vitis Interspecific Hybrids“) and Pomace Phenolic Extracts and Their Biological Activity against „Streptococcus mutans“. Journal of agricultural and food chemistry, 14 November 2007

^[4] Microbiota: New Clues to Improve Cognitive Disorders, Mood Disorders and Circadian Rhythms, 7 February 2023, 12(6), 1309; https://doi.org/10.3390/foods12061309

^[5] Baranski, M. et al. Higher antioxidant concentrations and less cadmium and pesticide residues in organically-grown crops: a systematic literature review and meta-analyses. British Journal of Nutrition, 11 July 2014.Siyu Liu, Lu Cheng and al. Relationship between Dietary Polyphenols and Gut

 

 

Ovu neobičinu “stihovnicu” sam napisala u dahu i to u nekoliko decembarskih večeri … kada su stihovi počeli sami da se nižu …
15 godina se bavim rešavanjem problema gojaznosti i shvatila sam da se on mora rešavati u korenu, a to znači od momenta kada dodjemo na ovaj svet.

Kupovinom ove knjige kupićete ne samo knjigu, već najbolju ulaznicu za budućnost i temelj na kome počiva sva tajna zdravog života. Pružimo deci znanja koja mi kao mali nismo imali, čime ćemo budućim generacijama dati šansu za bolje i srećnije sutra. Investirajte u zdravu budućnost vaših najmilijih!

„BAKTERIJE – MOJI DRUGARI, na mikrobiom magistrali” je namenjena za decu od 3 godine.
Cena knjige je 2600 din. 

Hiljadu puta ste rekli: „Jedi – to je zdravo”. I … ?  Da li je to dalo rezultat? Nije.
Zato što u praksi te reči dovoljno ne motivišu. Ni nas odrasle. A kamoli decu. 

U ovoj zanimljivoj avanturi kroz sopstveni stomak, tzv. “mikrobiom magistralu”, deca će kroz priču o bakterijama shvatiti ZAŠTO je važno jesti voće, povrće i druge zdrave namirnice kako bi njihovo telo bilo snažno i zdravo.

„Priča se da duž avenije,
žive neke bakterije.
Ima „dobrih”, koje zdravo vole,
one su tamo duboko dole.

I ako jedem stalno slatko,
one će tada živeti kratko.
Na mesto njihovo doći će „zloće”
sa sto posto verovatnoće.

Na „Mikrobiom magistrali“
bore se „zloće“ i drugari.
Zato sam napravio plan detaljno,
hm … „zloća“ će biti minimalno.

Plan je da se hranim zdravo
i to sam rešio baš tvrdoglavo,
da bi moje bakterije dobre
mogle da žive i bez borbe.”

Pružimo našim malim istraživačima putovanje u fascinantni unutrašnji svet gde ih čekaju dobri drugari: brižna Rozarija, nežna Prevotela, ali i „zloće”: gojazni Helikokus i mrzovoljni Proteus, nervozna Koksijela i čupava Klebsa-blesa, i opasna Amonela, a tek Lostridija od svih najgora, pa i lukavi Kandidos – poznat kao banditos …

Na kraju knjige mališani će moći da crtaju, boje i da se lično upoznaju sa svojim majušnim stanarima! ️Naučiće kako izgleda piramida zdrave hrane, proveriće svoje znanje odgovorima na pitanja, nacrtaće kako izgleda njihov mikrobiom! 

! Fasciniraće vas lakoća sa kojom deci taj mikrosvet postaje mio i drag i kako brzo počinju svojevoljno da biraju prave namirnice za sebe i svoje drugare – za koje se jako i iskreno brinu. Isprobano na mojoj unuci koja ima samo 2.5 godine!!  Adelinda posle čitanja knjige 

I za kraj: ako recept kod vas ne „upali”, slikovnicu možete vratiti!

Isporuka knjige na teritoriji Srbije:
Posaljite u Instagram inbox vaše tačno ime, prezime, adresu i broj telefona. Knjigu šaljemo poštom. Knjigu dobijate sutradan po naružbini!
Cena knjige je 2600 din + oko 350 din poštarina. 

Isporuka knjige u zemlje Evropske Unije i šire: putem linka: Bakterije moji drugari

 

Ne treba da nas iznenadi činjenica da i majčino mleko sadrži veliki broj potrebnih bakterija. Majka prenosi svoju mikrofloru na dete već samim činom rođenja, zatim preko kože, na kojoj živi veliki broj mikroorganizama, a kasnije i putem mleka.

Deca rođena vaginalno imaju znatno bolju crevnu floru od dece rođene carskim rezom, kao i ona koja se doje jer se klice tako prenose do bebinih usta i grla. Dojena deca dobijaju optimalne uslove za uspostavljanje optimalne kolonizacije creva koja se završava oko treće godine života.

Majčino mleko treba smatrati zlatnim standardom u konceptu stvaranja zdravog mikrobioma.

Šta majčino mleko čini tako posebnim? Sastav majčinog mleka je čaroban i tu spadaju: sva do sada poznata antitela (imunoglobulini), milioni belih krvnih zrnaca, preko 1000 proteina, stotine enzima, hormona, vitamina, minerala, preko 200 različitih molekula šećera – oligosaharida – koji deluju kao prebiotici i hrane „dobre bakterije“ u crevima bebe.

Majčino mleko je više nego hrana.

Molekuli šećera u prvih nekoliko dana nakon rođenja manje se koriste za ishranu odojčeta. Umesto toga, šećeri promovišu kolonizaciju creva jer su creva tek rođene bebe bez klica bakterija. „Bebe nemaju mašineriju za varenje ovih šećera, tako da su šećeri tu zapravo da hrane bakterije i omoguće njihovo zasejavanje“, kaže švajcarski istraživač Thierri Hennet sa Univerziteta u Cirihu. Oni usporavaju rast patogena i štite bebu sve dok imuni sistem deteta postepeno ne preuzme odbranu organizma.

Imuni sistem deteta razvija se pretežno u prvih nekoliko meseci života. Već nakon mesec dana broj majčinih antitela u mleku dramatično opada za oko 90 procenata, a vremenom se smanjuje i raznovrsnost molekula šećera, dok se sadržaj masti i proteina povećava, što sada podstiče rast bebe. Fascinantno je kako se priroda za sve pobrinula, zar ne?

Jasno je da se sastojci mačinog mleka menjaju tokom dojenja – sa dobrim razlogom. 

Crevna flora ne utiče samo na zdravlje creva već i na metabolizam u celini. Postoje dokazi da deca koja su dojena imaju manje šanse da kasnije pate od gojaznosti i dijabetesa melitusa tipa 2, astme, alergija i drugih bolesti.

Iskustvo klijenta

Tridesetogodišnja trudnica Vasilisa obratila mi se sa dijagnozom insulinske rezistencije, zbog čega smo trudnoću provele zajedno. U nekoliko ciklusa od po deset dana Vasilisa je vodila dnevnik ishrane, a šećer je merila tri puta dnevno. To joj je pomoglo da bude disciplinovanija jer je odmah (crno na belo) mogla da vidi koja joj hrana podiže nivo šećera (na primer, naručena hrana), a koja ne (špagete koje sama spremi, voćni jogurt koji sama spremi i sl.). Trudnoća je protekla bez ikakvih problema – na svet je došla devojčica Adelinda.

Mesec dana nakon porođaja dobila sam od nje mejl: „Beba i ja smo super, imam i dosta mleka. Bebi se nedavno po licu pojavilo mnogo malih bubuljica i ja sam sama rešila da probam da sasvim iz svoje ishrane izbacim slatko. Nećete verovati, lice joj se iščistilo za samo nekoliko dana.“

Ukoliko bismo svi, pa i oni koji nemaju dijabetes, insulinsku rezistenciju i sl. sproveli jedan godišnji “checking” kao što je to radila Vasilisa (decetak dana da merimo šećer posle svakog oboka), verujem da bi nam to pomoglo da postanemo mnogo svesniji i disciplinovaniji u ishrani.

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Ova mala riba kilifish (Nothobranchius furzeri) koja živi u lokvama i jezerima širom Zimbabvea i Mozambika je u poslednje vreme privukla pažnji i maštu istraživača. Zašto?

Ova riba živi svega tri do devet meseci, što je čini kičmenjakom sa najkraćim životnim vekom i idealan je modelom za razna naučna istraživanja, jer brzo prolaze sve značajne promene u izgledu, ponašanju i mnogim biološkim procesima, a kao kičmenjak ima mnoge sličnosti sa čovekom.

Ova riba već nakon dva-tri meseca počinje da gubi pigmente, motorički i mentalno se usporava, može da oboli od raka, i sl. –  bori se sa sličnim znacima starenja kao i čovek.

Uticaj crevne flore na proces starenja i životni vek

Istraživači sa Instituta Maks Plank za biologiju starenja u Kelnu, predvođeni Darijem Rikardom Valencanom, ispitivali su uticaj crevne flore na starenje i životni vek riba. Za svoju studiju, naučnici su antibiotikom ubili crevne bakterije ribe stare nešto više od devet nedelja, a zatim su te „sredovečne“ ribe izložili ostacima mlađih riba. Kada ribe „okuse” plutajuće čestice, one neizbežno progutaju i njihove crevne bakterije koje plutaju u vodi. Na taj način se bakterije iz mladih riba uspešno transplantiraju u creva starijih i tamo koloniziraju u značajnom broju prvenstveno: Exiguobacterium, Planococcus, Propionigenium, Psychrobacte i dr.

Očekivani životni vek starijih riba se produžava ako se njihova creva koloniziraju mikroorganizmima mlađih riba.

Starije ribe sa mladom crevnom florom ne samo da žive oko 40 % duže od riba koje su bile izložene samo sopstvenoj crevnoj flori ili flori životinja istog uzrasta. Čak i u starosti od 16 nedelja još uvek su okretne i izgledom podsećaju na mlade ribe!

Nasuprot tome, čini se da mikrobi iz creva starijih riba nemaju uticaja na životni vek mlađih životinja.

Još uvek nije jasno kako tačno mikrobi utiču na životni vek. „Moguće je da je imunološki sistem koji stari manje sposoban da zaštiti mikroorganizme u crevima, tako da patogeni vremenom preovlađuju. Crevna flora iz mladog organizma mogla bi to da spreči tako što podržava imuni sistem i blokira upalne procese. To bi dovelo do dužeg životnog veka i boljeg zdravlja“, kaže Valencano.

Imuni sistem i starenje

„Želeli smo da znamo kakav je repertoar antitela kako starimo“, objašnjava Dario Rikardo Valencano, koji je vodio ovu novu studiju, publikovanu 2022. godine. „Teško je proučavati ljudski imuni sistem tokom celog života jer ljudi žive veoma dugo. Pored toga, kod ljudi možete ispitati samo antitela u perifernoj krvi, jer je problematično uzeti uzorke iz drugih tkiva. Iz tog razloga smo koristili takodje malu tirkiznu ribicu – killifish.

Istraživači su uspeli da sa velikom preciznošću okarakterišu brojna antitela. Imuni sistem mora stalno da reaguje na nove napade patogena. Otkrili su da starije ribe imaju manju raznolikost antitela u svojim telima. Istraživanje za ovu studiju sprovedeno je na Institutu Maks Plank za biologiju starenja i finansirano od strane CECAD Klastera izvrsnosti za istraživanje starenja i Centra za kolaborativno istraživanje 1310 Univerziteta u Kelnu.

Kancer i druge bolesti

Isti autor je 2020. godine objavio studiju koja otkriva zašto killifish akumulira štetne materije koje u čitavom genomu dovode do manjih ili većih mutacija, koje uzrokuju razne bolesti povezane sa starenjem kao što su rak ili neurodegenerativne bolesti, i promenama na tkzv. mTOR putu (mTOR pathway). mTOR  je centralni regulator metabolizma i fiziologije sa važnom ulogom u funkciji tkiva jetre, mozga, masnog tkiva. Igra glavnu ulogu u procesima povezanim sa bolestima kao što su rak, artritis, dijabetes, gojaznost, depresija i određeni kanceri. Često se aktivira u tumorima i igra važnu ulogu u metabolizmu tumora. 

Ovo može pomoći naučnicima da bolje razumeju kako se životni vek razvija među populacijama i može dovesti do novih uvida o starenju ljudi. 

Intermittent fasting – povremeni post

Poznato je da smanjen unos hrane, bilo kroz smanjenje unosa kalorija ili kroz razne varijante posta, pozitivno utiče na zdravlje. Da bi pronašli najprikladnije vreme za post, istraživači su uveli intervencije posta u različitim godinama, otkrivši da ove intervencije u starijem dobu ne daju iste koristi kao kod mlađih životinja.

Institut Maks Plank za biologiju starenja je sada istražio i efekte posta u vezi sa starenjem. U istraživanjima je ponovo bila killifish. Istraživači su eksperiment sprovodili na mladim i starijim ribama, ostavljajući ih nekoliko dana bez hrane ili su ih hranili jedan-dva puta dnevno. Otkrili su da visceralno masno tkivo starih riba manje reaguje na ovaj tip hranjenja.

„Poznato je da masno tkivo najsnažnije reaguje na ove i slične varijacije u unosu hrane i zato smo ga pažljivije pogledali“, objašnjava Roberto Ripa, vodeći autor studije. Pronašli su da se masno tkivo stare ribe razlikuje od onog kod mladih. Postoji jedan specifičan protein koji se zove AMP kinaza i ova kinaza je senzor ćelijske energije i sastoji se od različitih aktivnih komponenata, koje sa godinama opadaju. Kada su naučnici genetskom modifikacijom uspeli da povećaju aktivnost pojedinih komponenata AMP kinaze, desilo da su stare ribe postajale zdravije i čak su duže živele. Studija je publikovana novembra 2023. godine. 

Izvori: 

Patrick Smith, David Willemsen, Miriam Popkes, Franziska Metge, Edson Gandiwa, Martin Reichard, and Dario Riccardo Valenzano, Regulation of life span by the gut microbiota in the short-lived African Turquoise Killifisch, bioRxiv Preprint; 27 March, 2017, doi: 10.7554/eLife.27014, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28826469/

William J Bradshaw, Michael Poeschla, Aleksandra Placzek, Samuel Kean, Dario Riccardo Valenzano, Extensive age-dependent loss of antibody diversity in naturally short-lived turquoise killifish. eLife, February 7th, 2022. https://elifesciences.org/articles/65117

David Willemsen, Rongfeng Cui, Martin Reichard, Dario Riccardo Valenzano, Intra-species differences in population size shape life history and genome evolution, Published 1 Sept, 2020. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32869739/

Ripa, R., Ballhysa, E., Steiner, J.D. et al. Refeeding-associated AMPKγ1 complex activity is a hallmark of health and longevity. Nat Aging 3, 1544–1560 (2023Max Planck Institute for Biology of Ageing in Cologne Published13 November 2023, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37957359/

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.