„Možda je danas pravo vreme da izležavanje na kauču zameniš patikama – tvoj mikrobiom će ti biti zahvalan!“
Brojna istraživanja pokazuju da sportisti imaju veću raznovrsnost (diverzitet) crevnih bakterija u odnosu na osobe koje vode sedeći način života. Diverzitet predstavlja broj različitih bakterijskih vrsta i njihovu ravnomernu zastupljenost u crevima.
Veći diverzitet se smatra pokazateljem dobrog zdravlja, dok je manja raznovrsnost povezana sa brojnim hroničnim bolestima i poremećajima. (1,2)
Snaga našeg mikrobioma – kako sport utiče na zdravlje i performanse?
Studije su pokazale da redovna fizička aktivnost pozitivno menja sastav mikrobioma. Kod biciklista je, na primer, uočena veća zastupljenost bakterija iz roda Prevotella, a njihovo prisustvo povezano je sa boljim metabolizmom ugljenih hidrata i aminokiselina, uključujući BCAA (leucin, izoleucin i valin)(3). Ove aminokiseline su veoma važne za oporavak i izgradnju mišića, pa se pretpostavlja da zdrav mikrobiom može doprineti boljem iskorišćavanju hranljivih materija.
Pored toga, kod sportista je primećena povećana proizvodnja kratkolančanih masnih kiselina, vaznih butirata, koje nastaju razgradnjom biljnih vlakana u crevima(4). Ove supstance imaju važnu ulogu u održavanju zdravlja crevne sluznice, jačanju imunog sistema i smanjenju upalnih procesa u organizmu.
Butirat, zašto je važan?: LINK
Zbog toga osobe koje redovno vežbaju često imaju zdraviji digestivni sistem i bolju otpornost na infekcije.
Pozitivan uticaj fizičke aktivnosti nije ograničen samo na vrhunske sportiste. I kod rekreativaca i drugih zdravih osoba bolja kardiorespiratorna kondicija povezana je sa većom raznovrsnošću mikrobioma i većom proizvodnjom korisnih bakterijskih metabolita. Kardiorespiratorna kondicija predstavlja sposobnost organizma da efikasno prenosi kiseonik do mišića tokom fizičkog napora, a može se unaprediti redovnim treningom.
Šta se dešava u mikrobiomu kada su žene fizički aktivne?
U istraživanjima sprovedenim na aktivnim ženama utvrđeno je da osobe koje vežbaju najmanje tri sata nedeljno imaju više bakterija koje proizvode butirat, kao što su Faecalibacterium prausnitzii i Roseburia hominis(5). Takođe je zabeležena veća zastupljenost bakterije Akkermansia muciniphila, koja se često povezuje sa zdravom telesnom težinom i boljim metaboličkim zdravljem.
Akkermansia muciniphila: "Bakterija mršavih": LINK
Naučnici smatraju da fizička aktivnost povećava koncentraciju korisnih kratkolančanih masnih kiselina, smanjuje oksidativni stres i nivo zapaljenskih procesa u crevima (6). Osim toga, redovno vežbanje doprinosi prevenciji brojnih bolesti, uključujući anksioznost, upalne bolesti creva i rak debelog creva.
Istraživanja pokazuju da je zastupljenost bakterije Streptococcus thermophilus često povećana kod sportista u poređenju sa fizički neaktivnim osobama. Smatra se da redovna fizička aktivnost stvara povoljnije uslove za razvoj korisnih bakterija poput Streptococcus thermophilus, nazivaju "bakterijom mladosti", što može doprineti boljem zdravlju creva, efikasnijem iskorišćavanju hranljivih materija i bržem oporavku nakon treninga.(7)
Zaključak
Sport i mikrobiom nalaze se u međusobno korisnom odnosu. Redovna fizička aktivnost povećava diverzitet mikrobioma, podstiče rast korisnih bakterija i poboljšava proizvodnju supstanci važnih za zdravlje creva i imunitet.
Sa druge strane, zdrav mikrobiom doprinosi boljoj apsorpciji hranljivih materija, efikasnijem stvaranju energije i boljoj sportskoj izvedbi. Zbog toga su redovno vežbanje i uravnotežena ishrana ključni za očuvanje zdravog mikrobioma i celokupnog zdravlja organizma.
Izvori:
- Clarke SF, Murphy EF, O’Sullivan O, Lucey AJ, Humphreys M, Hogan A, et al. Exercise and associated dietary extremes impact on gut microbial diversity. Gut. 2014;63(12):1913-20.
- Estaki M, Pither J, Baumeister P, Little JP, Gill SK, Ghosh S, et al. Cardiorespiratory fitness as a predictor of intestinal microbial diversity and distinct metagenomic functions. Microbiome. 2016;4(1):42.
- Petersen LM, Bautista EJ, Nguyen H, Hanson BM, Chen L, Lek SH, et al. Community characteristics of the gut microbiomes of competitive cyclists. Microbiome. 2017;5(1):98.
- Barton W, Penney NC, Cronin O, Garcia-Perez I, Molloy MG, Holmes E, et al. The microbiome of professional athletes differs from that of more sedentary subjects in composition and particularly at the functional metabolic level. 2018;67(4):625-33.
- Bressa C, Bailén-Andrino M, Pérez-Santiago J, González-Soltero R, Pérez M, Montalvo-Lominchar MG, et al. Differences in gut microbiota profile between women with active lifestyle and sedentary women. PloS one. 2017;12(2):e0171352-e.
- Mailing LJ, Allen JM, Buford TW, Fields CJ, Woods JA. Exercise and the Gut Microbiome: A Review of the Evidence, Potential Mechanisms, and Implications for Human Health. Exercise and sport sciences reviews. 2019;47(2):75-85.
- https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S2212429224021175?utm_source=chatgpt.com