Leptirići u stomaku nisu samo fraza
Postoje već i naučni dokazi da kada se zaljubimo, mikroorganizmi koji naseljavaju naš stomak i kožu se menjaju. Izgleda da se privlačnost izmedju dve osobe ne javlja iz samo iz poznatih razloga kao što su fizička privlačnost, zajednička interesovanja I sl., već da je izbor partnera i pod uticajem našeg mikrobioma.
Suprotnosti se privlače
“Što je mikrobiom druge osobe različitiji od našeg, to nam je ta osoba privlačnija“, objašnjava Gabrijele Berg, direktorka Instituta za ekološku biotehnologiju na Tehničkom univerzitetu u Gracu, koja spada u 1% najcitiranijih naučnika na svetu u prirodnim i društvenim naukama.
Mikrobiota – dakle, pojedinačni mikrobi – stvaraju zajednice neverovatne raznolikosti, međusobno komuniciraju, razmenjuju zadatke i na taj način upravljaju životno važnim procesima u našem telu. Nosimo ih na koži, u organima, unosimo ih hranom, udišemo ih, izdišemo. „Mikroorganizmi grade globalnu mrežu oko nas“, kaže Berg. „Izuzetno je važno da očuvamo njihovu raznolikost, jer ako neke vrste mikroba nestanu, planeta to neće preživeti.“
Higijena – koliko je zapravo potrebna?
„U urbanim sredinama mikrobiom je značajno siromašniji“, kaže Berg. „Danas znamo da smo preteranim higijenskim merama verovatno već iskorenili neke vrste mikroorganizama“, kaže Gabriele Berg. „Higijena je neophodna tamo gde mora biti sterilno – u operacionim salama, na primer. Ali mi sada sterilizujemo i hranu, što nije dobro.“ Sve više dokaza povezuje taj nedostatak mikroba sa savremenim bolestima poput astme, iritabilnog creva i alergija.
Mikrobiom utiče na naš izbor partnera
Istorijski gledano naš imuni sistem je tokom evolucije morao neprestano da se menja i prilagođava novim patogenima i spoljnim uticajima.
80% imunog sistema čoveka smešteno je u našem mikrobiomu – najveće šance za jak imuni sistem imaju potomci osoba sa što raznovrsnijim sastavom mikrobioma. Evolucija tako obezbeđuje potomstvo sa jačim i boljim imunim sistemom.
„Iz perspective evolucije, korisno je razmnožavati se s nekim ko ima sasvim drugačiji sastav mikrobioma od nas, čime se jača imuni sistem budućih pokoljenja“, kaže Berg i dodaje da “Izbor partnera u velikoj meri zavisi i od mikroorganizama koji žive na našoj koži, koji produkuju telesne mirise, koji nesvesno određuju koga smatramo privlačnim.
„Podsvestno ne biramo najlepšu, najpametniju, najinteresantniju osobu, već onu koju – doslovno – najbolje mirišemo. Postoji mnogo studija koje to potvrđuju”, kaže Berg. I u našem jeziku postoji doslovce ona poznata izreka da neku osobu (ne) mirišemo.
Sada dolazimo do pitanja: “Zašto, onda, ovaj prirodni mehanizam zaljubljivanja danas ne funkcioniše?!”
Mi sami kočimo prirodu
Svoje prirodne mirise menjamo parfemima i dezodoransima, lekovima koji utiču na hormone, poput antibebi pilula, ishranom, preteranom higijenom i sl. Svi ovi fakori menjaju našu telesnu „auru“ čime ometaju mikrobiomsku selekciju partnera.
Ukoliko bi sledili samo ovaj prirodni “zov”, sličan kao i kod životinjskih vrsta, tako što bi potencirali da samo sastav mikrobioma treba da spoji dvoje ljudi, jer bi njihovi potomci imali šansu za bolji i jači imuni sistem, ne znači da će oni zajedno biti i srećni. Evolucija je u tom smislu sebična, jer je spoj ljudi usmeren samo na repoduktivni uspeh, a ne na zajedničke interese ili sreću u dugoročnom odnosu.
“Naravno, treba reći da i mnogi drugi faktori imaju svoju ulogu i da je uticaj tih drugih faktora više izražen kada je reč o dugoročnim vezama.“, dodaje Berg. Za dugoročnu vezu, sastav mikrobioma, ipak, ili na sreću, nije od presudnog značaja”, zaključuje Gabrijele Berg.
Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.