Znamo da je san jednako važan za naše zdravlje kao i hrana i disanje. Bez dobrog sna osećamo se umorno, tromo i „kao da nismo svoji“. Ali šta ako je jedan od skrivenih uzroka nesanice – naš crevni mikrobiom?
Najnovija kineska studija, objavljena 12. avgusta 2025. u časopisu General Psychiatry je zasnovana na genetskim podacima skoro 400.000 pacijenata sa nesanicom i podacima o crevnom mikrobiomu kod skoro 27.000 pojedinaca. Rezultat je pokazao da postoji uzajamna veza:
– Određene bakterije mogu povećati rizik od nesanice,
– i obrnuto, loš san menja sastav mikrobioma.
Zašto je mikrobiom važan za san?
Naši crevni mikrobi proizvode kratkolančane masne kiseline (SCFA) – butirat, propionat i acetat. One deluju na receptore u crevima i mozgu, gradeći takozvanu osovinu creva-mozak, koja snažno utiče na raspoloženje, emocije i kognitivne sposobnosti.
– Bebe sa višim nivoima propionata spavaju duže.
– Stariji sa niskim nivoima SCFA češće pate od lošeg sna.
– Loš mikrobiom menja moždane talase u REM fazi sna.
Koje bakterije utiču na nesanicu?
Istraživači su otkrili da 14 vrsta bakterija povećava rizik od nesanice, dok nas 8 vrsta štiti. Evo najvažnijih:
Bakterije koje povećavaju rizik od nesanice: Clostridium innocuum (razlaže triptofan → manje serotonina i melatonina), Prevotella 7, Lachnoclostridium, Pseudoflavonifractor, Anaerotruncus, Bacteroides massiliensis, B. faecis.
Bakterije koje smanjuju rizik od nesanice: Coprococcus 1 (proizvodi propionat), Lactococcus, Actinomycetales, Odoribacter, Ruminococcus torques i R. lactaris
Clostridium innocuum i Odoribacter se javljaju kao ključne bakterije povezane sa rizikom od poremećaja sna.
Zašto je ovo važno?
Nesanica danas pogađa svakog petog čoveka na svetu, a najmanje polovina obolelih ima hronične probleme poput: hroničnog umora, depresije, povećane telesne težine. Na primer, rizik od depresije se udvostručuje kod ljudi sa nesanicom u poređenju sa osoboma sa normalnim snom. (1)
Prvi autor pomenute kineske studije dr Ši Šangjun, sa Medicinskog univerziteta u Nankingu, kaže da ovo istraživanje može da „preoblikuje razumevanje nesanice i da u budućnosti je moguće nesanicu lečiti putem probiotika (kao što su jogurt ili kiseli kupus), prebiotika (izvori vlakana) ili čak transplantacijom fecesa”.
Zaključak
Studija pruža evidentne dokaze da postoji uzročna veza između mikrobioma i nesanice. Ovo otvara potpuno nove mogućnosti – umesto da se nesanica tretira samo lekovima ili terapijom, možda će rešenje biti u našim crevima.
Da li uobičajena ishrana može sasvim popraviti san?
Studija sprovedena 2024 pri univerzitetu u Lajpcigu je pokazala da uobičajeni unos vlakana i triptofana nije povezan sa poboljšanjem kvaliteta sna. Razlozi za to mogu biti nedovoljan uobičajeni unos vlakana, kao i nedostatak specifičnih tipova vlakana i kratkolančanih masnih kiselina. (SCFA).
Istovremeno studija je pružila dokaze da suplementacija određenim vlaknima dovodi do značajne promene u crevnom mikrobiomu, kada se pojavljuju rodovi koji imaju pozitivan utoicaj na dobro mentalno zdravlja i dobrog kvalitet sna. (2)
Druge Studije na ovu temu:
- Mikrobiom ljudi koji pate od nesanice (Insomnia)
Studija je regrutovala 24 pacijenta sa nesanicom i 22 zdrave kontrolne osobe. Pacijenti sa nesanicom pokazali su značajno smanjenje porodice Bacteroidaceae, porodice Ruminococcaceae i roda Bacteroides, zajedno sa značajnim povećanjem porodice Prevotellaceae i roda Prevotella, u poređenju sa kontrolnom grupom. Rodovi Gemmiger i Fusicatenibacter bili su dominantni kod pacijenata sa nesanicom, dok su rodovi Coprococcus, Oscillibacter, Clostridium XI i porodica Peptostreptococcaceae bili dominantni u kontrolnoj grupi.
Autori su identifikovali 97 značajno smanjenih metabolita i 74 značajno povećana metabolita u uzorcima seruma pacijenata sa nesanicom, koji su pokazali drugačiji profil crevne mikrobiote u poređenju sa zdravim osobama. (3)
- I obrnuto! Nesanica (Insomnia) remeti mikrobiom
S druge strane nezdravi obrasci spavanja remete crevni mikrobiom. Tako npr. poremećaj spavanja poznat kao “opstruktivna apneja” prepoznata kao jako hrkanje u snu koji uzrokuje pauze u disanju tokom sna. Naučnici su podvrgli miševe obrascu poremećaja disanja koji oponaša ove efekte i otkrili su da su miševi koji su živeli sa isprekidanim disanja tokom šest nedelja pokazali značajne negativne promene u raznolikosti i sastavu svog mikrobioma. (4)
- Insomnia povečava inflamatorne procese
Nedovoljno sna može podstaći inflamatorne reakcije u telu i povećati inflamatorne markere u crevima, kao i povećati oslobađanje hormona stresa. Sve ovo može negativno uticati na zdravlje creva. (5)
- Melatonin i mikrobiom
Melatonin, „hormon tame“, je neophodan za san i zdrav ciklus spavanja i buđenja. Melatonin se proizvodi i u crevima i u mozgu, a postoje dokazi da crevni melatonin može delovati na drugačiji ciklični ritam od melatonina epifize koji se proizvodi u mozgu. (6)
- Cirkadijalni ritam i mikrobiom
Mikrobiom ima i svoj dnevni ritam. Na taj ritam utiče šta i kada jedemo. Studija na miševima je otkrila da kada su miševi jeli zdravu ishranu, proizvodili su više korisnih bakterija i da je kolektivna aktivnost mikrobnog života u crevima pratila cirkadijalni ritam.
Miševi hranjeni, „zapadnjačkom“ ishranom, usled lošeg bakterijskog sastava mikrobioma nisu držale poremećen cirkadijalni ritam. Ovi miševi su dobijali na težini i postajali gojazni, dok miševi na zdravoj ishrani nisu. (7), (8), (9), (10)
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.
Shi, S., Liu, D., Baranova, A., et al. (2025). Investigating bidirectional causal relationships between gut microbiota and insomnia. General Psychiatry. doi: DOI: 10.1136/gpsych-2024-101855, https://gpsych.bmj.com/content/38/4/e101855