Šta kuvamo DANAS?
Sigurno ste i sami primetili da kada kuvate hranu i duže udišete miris hrane, izgubite želju za tom hranom. Kada hrana bude gotova, vama se ona više ne jede, to jest poješćete sigurno manje nego da vam je neko tu istu hranu doneo. Ali moderno doba je ukinulo kuvanje.
Živimo u vreme kada se hrana naručuje, kada hranu drugi spremaju i nas sve više mrzi da to radimo jer nam je tako lakše. Od kuvanja nam se iskreno diže kosa na glavi, kuvanje je jedna demodira na, zastarela praksa, jer uvek imamo nešto preče da obavimo, a naše vreme je odveć skupo da bismo ga trošili na kuvanje.
Savremeni život je ukinuo kuvanje!
Nismo ni svesni kako to funkcioniše, mislim na marketing – značajno nam po diže ego i cenu sopstvenog vremena i ima odmah rešenje za nas. Rešenje čak i preukusno, jer pirinač koji u kući napravimo nije ni približno ukusan kao piri nač u restoranu, gulaš u kafani je uvek „bolje spremljen“ nego kod kuće.
Hrana koju drugi spemaju i donose lepše je dekorisana, servirana, čak je i ukusnija, što nas dodatno „ubija u pojam“ jer shvatamo da više i ne umemo da kuvamo.
Ali, hej... ukus hrane nije pokazatelj njenog kvaliteta. Osim što sadrži namirnice neproverenog (sa naše strane) porekla, oni koji spremaju hranu možda nemaju isti stepen higijene kao mi. Ta hrana sadrži skrivene masnoće, šećer, ima pojačan i neodoljiv ukus, zbog čega pojedemo mnogo pa se često od slasnosti prejedamo, odnosno gojimo.
Ta hrana sadrži peti ukus – UMAMI ukus, koji pojačava prijatan ukus hrane, što za posledicu dodatno povećava apetit. Često se zove: "pleasant taste". Ukus umami se prodaje u teglama ili tubama i ima široku upotrebu u gastronomiji!
Ugojene nacije
U Americi se kuvanje hrane kod kuće smanjilo za polovinu u poslednjih 50 godina i danas postoje jasni pokazatelji da je u toj zemlji gojaznost nacije počela upravo kada su prestali da kuvaju.
Da to nije puka slučajnost, govori podatak da je situacija ista i u drugim zemljama širom sveta. U zemljama (najviše Mediterana), gde je još uvek sačuvana tradicija kuvanja, procenat gojaznosti je drastično manji.
A to je pokazala i moja praksa! Zato svako moje obraćanje, bilo da pišem ili na prezentacijama i u televizijskim emisijama, koristim da ljudima na to skrenem pažnju. Svi moji klijenti to već znaju i na tome su mi zaista zahvalni, jer brzo osete dobre promene (više ne otiču, ne „vraća“ im se hrana, nemaju gorušicu) i sa nekim nevero vatnim poletom se late varjače, počnu da mese hleb.
Kada ručaš može slatko
Pokazalo se da porodice u kojima ukućani jedu zajedno žive zdravije. Na osnovu podataka od preko 180.000 dece i odraslih, rezultati studije sa Univerziteta u Ilinoisu pokazali su da te porodice jedu više povrća i voća i manje kaloričnu hranu.
Deca koja jedu više od tri puta nedeljno sa svojom porodicom jedu manje slatkiša i brze hrane i izložena su 30% posto manjem riziku da će postati gojazna.
Neverovatno je da se pokazalo da ta deca više obogaćuju svoj rečnik kada jedu zajedno sa porodicom nego čak kada im roditelji čitaju knjige!? Učešće u diskusijama za stolom deci nudi mogućnost da prošire svoje opšte znanje, da se socijalizuju, a to je i prava prilika da uče o zdravim navikama, kulturi ishrane i manirima za stolom. "Tek kad ručaš, može slatko", sećate se.
Pokazalo se da redovni porodični obroci štite tinejdžere, a naročito devojke od razvoja poremećaja u ishrani na primer, sindrom bulimije (prejedanje/povraćanje), od upotrebe laksantiva i sl. Tinejdžeri koji češće imaju porodične obroke, bez obzira na to da li vole da razgovaraju sa svojim roditeljima ili ne, i emotivno su stabilniji.
A studija na ovu temu spovedena u Kanadi među odraslom populacijom bila je deo svetske saradnje 43 zemlje. Rezultati su takođe pokazali da osobe koje učestvuju u porodičnim obrocima imaju više samopouzdanja i da su emocionalno stabilniji od osoba koje to ne čine.
Kuvanje će ponovo postati IN
Zapamtite: kuvanje u proseku traje 27 minuta, a čišćenje posle kuvanja pet minuta. Navike, rituali i recepti nose se iz kuće. Način spremanja hrane i odnos prema njoj mladi će kasnije preneti u svoje nove porodice. Ishrana je deo kulture i gde god da se nađemo u svetu, po tome se prepoznajemo.
Da li i vi najčešće kuvate ona jela koja su se spremala u vašoj roditeljskoj kući? Uverena sam da je tako! Učinite i vi napor da se tradicija održi i prenese. Ali ne kao mustra da „neki čika“ zazvoni i donese hranu u paketu ili da se ruča u tržnom centru.
Početak zdrave ishrane podrazumeva maksimalno smanjenje industrijskih namirnica, povratak pijaci i lakom spremanju i kuvanju hrane.
Izvadite ekspres
lonac sa dna špajza, kao što su radile naše mame, koje su bile zaposlene kao i
današnje žene, i ponovo počnite da spremate ručak brzo i lako, dok će vas pri
jatan miris hrane koji se širi po kući već na pola zasititi. Kuvanje će tek postati
IN.
Pročitajte tekst: Porodice koje jedu zajedno, ostaju zajedno!