Hedonizam i zdrava ishrana – mogu li zajedno?
„Kako je moguće da neko ko je hedonista promeni navike u ishrani?“ – pitanje je koje je jedan pacijent postavio nutricionistkinji Ani Lipowatz. Ona objašnjava da mnogi ljudi s viškom kilograma sebe nazivaju hedonistima, ali pritom vide samo pozitivnu stranu tog pojma.
Prema njenim rečima, hedonizam koji se svodi isključivo na potragu za zadovoljstvom vremenom vodi u svoju suprotnost.
Pravo uživanje podrazumeva meru, a umerenost doprinosi kvalitetnijem, srećnijem i dugovečnijem životu. Umeće uživanja je takođe proces i zahteva dugotrajan trening. Koliko zadovoljstva nije previše? Umereni stepen hedonizma neće smanjiti uživanje u hrani, imaće pozitivan uticaj na srećan, kvalitetan i dug život, što je šire gledano i cilj života.
Zvanično najbolja kuhinja ne postoji, ipak ...
Na pitanje koja je najbolja kuhinja na svetu, Ana odgovara da takva zvanično ne postoji, jer svaka kuhinja odražava podneblje, kulturu i tradiciju. Ipak, mnogi stručnjaci izdvajaju francusku kuhinju zbog načina na koji se obrok organizuje – od predjela, preko supe i glavnog jela do deserta.
Fokus nije na količini hrane, već na vremenu provedenom za stolom i uživanju u obroku.
Povratak kuvanju i sporijem obroku
Ana ističe da zdrava ishrana počinje vraćanjem pripremi hrane i redovnim obrocima. Mozgu je potrebno oko 20 minuta da registruje sitost, dok mnogi pojedu obrok za svega nekoliko minuta. Zato savetuje da se izbegava jedenje „s nogu“, u automobilu ili na ulici, jer takve navike često vode prejedanju.
Način ishrane, dodaje, deo je kulture i identiteta, a brojne studije pokazuju da ljudi vremenom zavole upravo onu hranu koju najčešće jedu.
Manje industrijske hrane, više domaćih obroka
Najveći problem savremene ishrane nisu samo masti, već industrijski prerađena hrana puna aditiva i pojačivača ukusa. Ana preporučuje da se što više koriste sveže namirnice, kupuju na pijaci i pripremaju kod kuće.
Posebno naglašava prednosti kratkog kuvanja u ekspres loncu, koje bolje čuva hranljive sastojke nego dugo dinstanje.
Sirova hrana nije za svakoga
Iako sirova ishrana može imati određene koristi kod pojedinih zdravstvenih stanja, Ana smatra da nije pogodna kao trajan način ishrane, naročito za decu.
Termička obrada smanjuje prisustvo pojedinih alergena, pa osobe koje ne podnose sveže voće često bez problema mogu da jedu isto voće kuvano.
Krize su deo promene
Promena navika nije bez izazova. Povremeni padovi i povratak nezdravoj hrani normalan su deo procesa, kaže Ana. Važno je da se čovek ne obeshrabri, već da već narednog dana nastavi sa zdravijim izborima.
Kako ističe, cilj programa FETT-FREI nije kratkotrajna dijeta, već trajna promena navika, bez osećaja odricanja.
Hleb i večera – bez krajnosti
Ana upozorava da industrijski hleb često sadrži veliki broj aditiva, zbog čega preporučuje domaće ili kvalitetnije alternative.
Takođe smatra da ne treba odlaziti gladan na spavanje. Preskakanje obroka može usporiti metabolizam i podstaći jo-jo efekat, dok uravnotežen večernji obrok pomaže organizmu da tokom sna efikasnije koristi energiju. I dalje, zaključuje, najbolji izbor ostaje raznovrstan i izbalansiran obrok koji sadrži ugljene hidrate, proteine i zdrave masti.
Intervju vodila Branka Gajić BGonline
Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc, nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima. Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.