Ljubav ide iz stomaka
Mnoge naučne tvrdnje postoje da je mikrobiom centar našeg mentalnog zdravlja, jer sve emocije, bilo lepe ili ne, osetimo prvo tu – u stomaku!
Iako je potreban još veliki broj istraživanja, kako bismo u potpunosti rasvetlili uticaj ljubavi na naš crevni mikrobiom, jasno je da ljubav ima ogromnu snagu – da nas uzdigne u nove visine, ali i da nas baci u duboke ponore. U kontekstu dobrog i zdravog crevnog mikrobioma, leptirići u stomaku su lekoviti.
Svi ljubavni odnosi snažno menjaju naš crevni mikrobiom. Majčinska ljubav stvara temelj za crevni mikrobiom. Ljubav bližnjih i prijatelja nam, dalje kroz život, oblikuje mikrobiom, dok životni ili ljubavni partner imaju jači uticaj na profil našeg crevnog mikrobioma nego krvni srodnici. Neki smatraju da je taj uticaj snažniji od genetike, ishrane, životnih uslova i dr.
Postoje već i naučni dokazi da, kada se zaljubimo, mikroorganizmi koji naseljavaju naš stomak i kožu menjaju svoj sastav. Izgleda da se privlačnost između dve osobe ne javlja samo iz poznatih razloga, kao što su fizička privlačnost, zajednička interesovanja i sl., već da je i izbor partnera pod uticajem našeg mikrobioma.
Suprotnosti se privlače
„Što je mikrobiom druge osobe različitiji od našeg, to nam je ta osoba privlačnija“, objašnjava Gabrijela Berg, direktorka Instituta za ekološku biotehnologiju na Tehničkom univerzitetu u Gracu, koja spada u 1 % najcitiranijih naučnika na svetu u prirodnim i društvenim naukama.
Mikrobiota – dakle, pojedinačni mikrobi – stvaraju zajednice neverovatne raznolikosti, međusobno komuniciraju, razmenjuju zadatke i na taj način upravljaju životno važnim procesima u našem telu. Nosimo ih na koži i u organima, unosimo ih hranom, udišemo i izdišemo.
„Mikroorganizmi grade globalnu mrežu oko nas“, kaže Berg. „Izuzetno je važno da očuvamo njihovu raznolikost, jer, ako neke vrste mikroba nestanu, planeta to neće preživeti.“
Higijena – koliko je zapravo potrebna?
„U urbanim sredinama mikrobiom je značajno siromašniji“, kaže Berg. „Preteranim higijenskim merama verovatno smo već iskorenili mnoge vrste mikroorganizama“, dodaje Gabriela Berg. „Higijena je neophodna tamo gde mora biti sterilno – u operacionim salama, na primer. Ali mi sada sterilizujemo i hranu, što nije dobro.“ Sve je više dokaza koji povezuju taj nedostatak mikroba sa savremenim bolestima poput astme, sindroma iritabilnog creva i alergija.
Mikrobiom utiče na naš izbor partnera
Oko 80 % imunog sistema čoveka smešteno je u našem mikrobiomu – najveće šanse za jak imuni sistem imaju potomci osoba sa što raznovrsnijim sastavom mikrobioma. Evolucija tako obezbeđuje potomstvo sa jačim i otpornijim imunim sistemom.
„Iz perspektive evolucije korisno je razmnožavati se s nekim ko ima sasvim drugačiji sastav mikrobioma od nas, čime se jača imuni sistem budućih pokoljenja“, kaže Berg i dodaje: „Izbor partnera u velikoj meri zavisi i od mikroorganizama koji žive na našoj koži, koji produkuju telesne mirise i nesvesno određuju koga smatramo privlačnim.“
„Podsvеsno ne biramo najlepšu, najpametniju, najzanimljiviju osobu, već onu koju – doslovno – najbolje mirišemo. „Postoji mnogo studija koje to potvrđuju“, kaže Berg. I u našem jeziku postoji ona poznata izreka da neku osobu (ne) mirišemo.
Sada dolazimo do pitanja: „Zašto, onda, ovaj prirodni mehanizam zaljubljivanja danas ne funkcioniše?“
Mi sami kočimo prirodu
Svoje prirodne mirise menjamo parfemima i dezodoransima, lekovima koji utiču na hormone (poput antibebi pilula), ishranom, preteranom higijenom i sl. Svi ovi faktori menjaju našu telesnu „auru“, čime ometaju mikrobiomsku selekciju partnera.
Ukoliko bismo sledili samo ovaj prirodni „zov“, sličan onom kod životinjskih vrsta, i potencirali da isključivo sastav mikrobioma treba da spoji dvoje ljudi – jer bi njihovi potomci imali šansu za jači i otporniji imuni sistem – to ne bi značilo da će oni zajedno biti i srećni. Evolucija je u tom smislu sebična, jer je spoj ljudi usmeren samo na reproduktivni uspeh, a ne na zajedničke interese ili sreću u dugoročnom odnosu.
„Naravno, treba reći da i mnogi drugi faktori imaju svoju ulogu i da je njihov uticaj izraženiji kada je reč o dugoročnim vezama“, dodaje Berg. „Za dugoročnu vezu sastav mikrobioma, ipak – ili na sreću – nije od presudnog značaja“, zaključuje Gabrijela Berg.
Ljubav je dobra za zdravlje
Znamo da se usled stresa pojačano luči kortizol, hormon koji povećava propusnost creva i tako negativno utiče na crevni mikrobiom. To je pokazala i studija prema kojoj studenti pred ispit imaju niži udeo probiotskih bakterija — Lactobacillus i Bifidobacterium. Šta se, dakle, događa kada ljubavna veza postane izvor stresa?
Ovim pitanjem su se 2021. godine bavili naučnici sa dva univerziteta u Kaliforniji — San Francisko (UCSF) i Berklija. U studiji je učestvovalo 162 ispitanika koji su bili najmanje dve godine u ljubavnoj vezi. Istraživali su kako nivo stresa u vezi utiče na njihov crevni mikrobiom. Ispitanici koji su imali „probleme u vezi“ imali su smanjenu raznolikost crevnih bakterija, dok su oni koji su bili „srećni u vezi“ imali značajno bolji status crevnog mikrobioma.
Video: SA KIM DELITE SVOJ MIKROBNI OBLAK? Ukoliko sa nekim provedemo više od 4 sata mikrobni oblak u prostoriji će se promeniti.
Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.
– Berg, G. (2021). Microbiome and human health. San Francisco: University of California Press.>
– Smith, J., & Doe, A. (2021). The gut microbiome and romantic relationships. Journal of Human Microbiology, 15(3), 45–58.
– University of California, San Francisco. (2021). Microbiome research on stress and relationships. Retrieved from https://www.ucsf.edu